Foto: iStock
Za godinu dana obeležićemo stogodišnjicu ideje koja je aktuelnija nego ikad, mada za većinu ljudi i dalje previše moderna da bi bila ozbiljno shvaćena: ideje da veštački umovi, stvoreni ljudskom rukom, mogu postati egzistencijalna pretnja po čovečanstvo. Drama R.U.R. (skraćenica od češkog Rossumovi Univerzální Roboti, odn. Razumovi univerzalni roboti) genijalnog češkog pisca i vizionara Karela Čapeka objavljena u Pragu 1920. godine, a prvi put izvedena godinu dana kasnije, jedno je od onih epohalnih dela čiji značaj samo raste sa protokom vremena.
Pored toga što je bukvalno stvorila reč „robot“, koja je od tada iz češkog originala ušla u sve jezike sveta, Čapekova proročanska drama pokreće čitav niz pitanja koja tek u današnje vreme postaju aktuelna: kakve su društvene posledice masovnog korišćenja robotske radne snage? Da li je vlasništvo nad bilo kakvim umovima, pa makar i veštački konstruisanim, moralno prihvatljivo? Da li čovek može koegzistirati sa svojim superiornim potomstvom? U kojoj meri su biološki nasleđeni pokretači i motivacije istinski univerzalni?
Sva ova – i mnoga druga – pitanja su prestala da budu domen retkih vizionara i futurista poput Čapeka (i njegovih retkih intelektualnih srodnika poput Olafa Stejpldona, Nikolaja Fjodorova, Herberta Džordža Velsa, Vladimira Vernadskog ili Ričarda Bakminstera Fulera) u današnje doba informatičke eksplozije i uspona veštačke inteligencije. Sama tema veštačke inteligencije postala je deo svakodnevnice između ostalog kroz mnogobrojne tretmane u pop-kulturi, bez obzira jesu li majstorski, poput televizijske serije Westworld (tvorac Džonatan Nolan, produkcija HBO, 2016-danas), ili šegrtski, poput napora Dena Brauna (Poreklo, 2017). S obzirom na ogromnu kompleksnost teme, već u startu nam je potreban ozbiljan i fleksibilan vodič.
Superinteligencija – vodič kroz mnogostruke aspekte veštačke inteligencije
Knjiga švedsko-britanskog filozofa, futuriste i polihistora Nika Bostroma koja se nedavno pojavila u srpskom prevodu u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada, predstavlja upravo takav jedan vodič kroz mnogostruke aspekte veštačke inteligencije danas i u veoma bliskoj budućnosti. Nju je nemoguće lako i nesporno klasifikovati obzirom na ogromno bogatstvo sadržaja i aspekata koji pripadaju formalno različitim naučnim i filozofskim disciplinama – ali je njena suštinska tema dobrim delom i revolucija protiv takvog administrativnog pogleda na svet ideja. Najpribližnije bi bilo utvrditi da ona pripada multidisciplinarnom domenu studija budućnosti, što je zajedničko ime za širok spektar najrazličitijih istraživanja koja se bave budućom evolucijom različitih sistema, od astrofizičkih objekata, do ljudskog društva i kulture. Sama ideja je veoma stara: još u antičkom dobu je interesovanje za budućnost bilo nerazdvojni deo filozofije.
Platon je u svom čuvenom „Sedmom pismu“ prokomentarisao da je upravo odlika ljudi plemenitog duha da se zanimaju za stvari koje vremenski nadilaze njihovo ovozemaljsko postojanje. Uprkos tom perzistentnom interesu, dugo vremena je bilo teško otići dalje od apstraktne spekulacije. Studije budućnosti doživele su veliku ekspanziju tokom proteklih nekoliko decenija, naročito od početka informatičke revolucije i trećeg milenijuma, i mada po samoj svojoj prirodi ne mogu izbeći delimično spekulativni karakter, danas imaju daleko ozbiljniju, složeniju i pouzdaniju metodologiju rada nego ikada ranije. Knjiga koja je pred vama predstavlja upravo odličan primer tog novog i zrelog sagledavanja teme budućnosti i izazova sa kojima se čovečanstvo u budućnosti suočava.
Foto: autor knjige Nick Bostrom, Milan Ćirković, Rebecca Roache; privatna arhiva M.Ć.
„Superinteligencija“ je zahtevna knjiga, ali upravo na način na koji svaki ozbiljan filozofski i naučni tekst to mora biti. U duhu Bostromove misli, možemo to posmatrati i kao svojevrstan posmatrački selekcioni efekat: da je tema inherentno manje izazovna, knjiga o njoj bila bi jednostavnija za čitanje – ali samim tim bi i potreba za takvom knjigom bila daleko manja. Kao što je Ajnštajn ispravno naglašavao: „Sve treba da bude najjednostavnije moguće – ali ne jednostavnije od toga!“
Očekivati da je o veštačkoj inteligenciji i njenim obećanjima i rizicima moguće pisati na jednostavan način je ne samo neutemeljeno, već i odslikava tako tipičnu atmosferu intelektualne lenjosti i razmaženosti karakterističnu za „milenijalce“ koji se „obrazuju“ na Instagramu i Youtube-u, naročito u sredinama bez ozbiljne intelektualne i akademske tradicije kao što je naša.
Da bi se “Superinteligencija” razumela, možda nije neophodno biti baš superinteligentan, ali je izvestan visok nivo inteligencije svakako potreban – što samo po sebi može biti samo vrlina nekog naučnog i filozofskog dela, a ne i mana, kao što populistički vihor bezumlja i antirazuma neprekidno insinuira.
Delo oko kojeg se ne treba pomučiti i oznojiti i nije baš vredno ulaganja vremena; čovečanstvo je stvorilo dovoljno vrednosti u formi pisane reči da se njome može ispuniti mnoštvo ljudskih života čitanja. Život je isuviše kratak, a da selekcija upravo ovih vrednosti u knjigama koje čitamo nije imperativ. Stoga je za očekivati da ćemo se ovoj knjizi višestruko vraćati i na ličnom i na globalnom nivou; ne samo zato što ćemo biti svedoci nekih od razvoja koje ona nagoveštava i analizira u godinama koje dolaze, već i zato što će neki od pojmova – npr. od onih navedenih u rečniku na kraju knjige, koji se čitaocu na prvo čitanje može činiti pomalo ezoteričnim – dobijati na jasnoći, ali i širini upotrebe i novim značenjima sa protokom vremena.
Danas je zaboravljeno da su „revolucija“ ili „fotografija“ originalno bili veoma stručni, tehnički pojmovi u okviru astronomije; zaboravljeno je upravo zbog toga što su ovi pojmovi doživeli dramatično proširenje polja delovanja. Razumno je očekivati da se, obzirom na sve globalne trendove, slično dogodi i sa, recimo, „eksplozijom inteligencije“ ili „tezom instrumentalne konvergencije“.
Renesansa filozofske relevantnosti u XXI veku
Postoji još jedan ključni momenat koji valja imati u vidu kada je u pitanju „Superinteligencija“: to je knjiga koja na najbolji mogući način pokazuje aktuelnost filozofije i nadasve praktičnu korist koja može proizaći iz filozofske refleksije. Nakon svih dvadesetovekovnih spekulacija (a često i, zašto ne biti sasvim otvoren, trabunjanja) o „prevaziđenosti filozofije“, bilo da potiču iz pozitivističkog ili postmodernističkog miljea, u 21. veku prisustvujemo značajnoj renesansi filozofske relevantnosti, bez obzira da li se radi o pitanjima epistemologije, bioetike, filozofije nauke, nauronauka, pa čak i novih multidisciplinarnih oblasti kao što su eksperimentalna filozofija ili filozofija rizika. Upravo je taj momenat relevantnosti filozofije za život i prosperitet savremenog čoveka i savremene globalne civilizacije nešto što ova knjiga na neposredan i jasan način otelotvorava.
Ukoliko je Ričard Dokins u pravu da su memi kulturni analozi gena, koji se prenose kroz populaciju i oblikuju ljudsku kulturu, onda je borba za afirmaciju važnih i vrednih mema, a protiv onih loših i opasnih, neprekidan proces od sve većeg značaja za ljudsku istoriju. Veštačka inteligencija generalno, a naročito superinteligentna veštačka inteligencija svakako je na samom vrhu liste mema relevantnih za treći milenijum. Knjiga Nika Bostroma u pravom smislu reči otvara kapije tog novog i potencijalno opasnog sveta. Ona to čini na vrhunski sistematičan način, racionalno i kritički analizirajući različite mogućnosti i evolutivne trajektorije; o tome, već na prvi, ovlašan pogled, svedoče brojne tabele, dijagrami i „mape puta“. Istovremeno, tekst nije lišen ni stilske živosti, pa i smisla za ironiju i humor, koji se manifestuje već na samom početku, u nezaboravnoj paraboli o vrapcima i sovi.
Verovatno jedina stvar koja se može zameriti knjizi koja bi trebalo da se što pre nađe u vašim rukama jeste što je na pojedinim mestima suviše jezgrovita i lakonska. U izvesnom smislu, ona je isuviše kratka za temu kojoj je posvećena, ali tom nedostatku nema pomoći (barem ne dok ne dođe do radikalnog kognitivnog poboljšanja današnjih ljudi!). Jedan deo složenosti pojedinih pojmova koje Bostrom uvodi se dobrim delom pojavljuje kao posledica ovako kompaktnog narativa. U svemu ostalom, ova knjiga predstavlja vrhunsku obuku i pripremu za sagledavanje velsovskog „oblika stvari koje će doći“.
Dobrodošli u budućnost!
