Sponzorisanje ratnih zločinaca koje svi skupo plaćamo
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto:Wikimedia Commons

Iako je opšte poznato da se Srbija nije u potpunosti suočila sa ratnim zločinima koji su se dogodili tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, odnos vrha vlasti prema počiniocima ovih zločina je poslednjih godina postao naročito intenzivan i blizak. Poslednji primer prijateljskog odnosa vlasti i haških osuđenika uključuje Vladimira Lazarevića, generala u penziji i proslavu Dana pobede nad fašizmom u Nišu.

Lazarević je nedavno predvodio marš „Besmrtnog puka“ kojim je Niš je obeležio Dan pobede nad fašizmom, a njegova biografija kao generala uključuje i 14 godina zatvora na koje je osuđen pred Haškim tribunalom za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela.

 

Za Lazarevića sve počasti

Vladimir Lazarević velikom broju ljudi nije poznato ime, ali je imao značajnu ulogu tokom sukoba na Kosovu 1999. godine. On se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 2005. godine, a 4 godine nakon toga je osuđen po komandnoj odgovornosti zato što je svojim delovanjem pružio najrazličitiju pomoć pripadnicima vojske za koje je znao da nameravaju da počine deportaciju i prisilno premeštanje stanovništva. Tom presudom obuhvaćena je i povezanost sa masovnim ubistvima albanskih civila u Suvoj Reci, Izbici i nekoliko drugih mesta.

Osuđen je 2009. godine na 15 godina zatvora, a na slobodu je pušten 2015. godine, posle odsluženja dve trećine kazne.

Nakon povratka u Srbiju, Lazarević se ipak nije posvetio mirnom penzionerskom životu. Iz Ševeningena je u Srbiju doleteo vladinim avionom, u pratnji tadašnjeg ministra pravde Nikole Selakovića. Na niškom aerodromu mu je doček priredila počasna delegacija koju su sačinjavali ministri Aleksandar Vulin i Bratislav Gašić, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković i gradski zvaničnici.

Međutim, odavanje priznanja za „odbranu otadžbine“ nije se završilo na ovome. „Pristao sam da predajem na Vojnoj akademiji i za mene je to velika čast. Nikada se nisam krio ni tokom NATO agresije, pa ni sada“, izjavio je Lazarević povodom predavanja koje je održao na Vojnoj akademiji u Beogradu.

Pored novca građana Srbije koji je potrošen na njegov let, Lazareviću je na više načina odata čast koju zaslužuju ratni heroji bez „mrlje“ ratnih zločina u njihovim biografijama. Promocija osuđenog ratnog zločinca je revizionističko prekrajanje istorije, a ukoliko se na ovo ne odreaguje oštro, generacije koje dolaze imaće iskrivljenu i netačnu percepciju ratova u bivšoj Jugoslaviji.

 

Kraljevski tretman i za ostale ratne zločince

Nažalost, Lazarević nije jedini koji je dobio javnu podršku od vrha vlasti. Na nedavnom Sajmu knjiga Ministarstvo odbrane je promovisalo ratni dnevnik Nebojše Pavkovića, koji je trenutno u Finskoj na izdržavanju zatvorske kazne.

General Pavković je bio komandant Treće armije Vojske Jugosalvije, a pravosnažno je u Haškom sudu osuđen na 22 godine zatvora a zločine protiv čovečnosti. Ministarstvo odbrane je opravdalo promociju knjige time što predstavlja „doprinos očuvanju znanja o primenjenoj ratnoj veštini“.

Veselin Šljivančanin je više puta gostovao na tribinama Srpske napredne stranke takođe zbog „promocije“ svoje knjige. Šljivančanin je osuđen pred Haškim tribunalom zbog ratnih zločina u Ovčari, a redovan je gost u Ćirilici, popularnoj emisiji na Hepi televiziji.

Takođe, činjenica da je Vojislav Šešelj i dalje narodni poslanik dovoljno govori o odnosu vlasti i onih koji su osuđeni u Haškom tribunalu.

Ono što je zanimljivo jeste da se ova promocija i svojevrsno rehabilitovanje ratnih zločinaca vrši tako što se ne poriču dela za koja su osuđeni pred Haškim tribunalom, već se ističe da je Hag „politički sud“ koji je kaznio „samo Srbe“. Ministri poput Vulina stalno ponavljaju da je bitno da govorimo i o njihovom „ratnom umeću“ čime se potpuno ignoriše pitanje opravdanosti njihovih postupaka.

Rehabilitacija Lazarevića, Pavkovića i ostalih se vrši postepeno kako bi se izbegla potencijalna negativna reakcija Evropske unije. Upravo ovde i leži opasnost, zato što se na mala vrata uvode svi oni koji zbog svojih postupaka treba da budu u zapećku istorije, a dominantan narativ o prošlim zbivanjima se formira kroz normalizaciju svih onih koji su počinili zločine.

 

Učešće Lazarevića – loše za ugled Srbije

Pored toga što je učešće Lazarevića na obeležavanju pobede nad fašizmom problematično sa moralnog stanovišta, uticaj na ugled rbije u svetu je takođe oštećen.

Kajl Skat, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, osudio je to što je Lazarević predvodio marš. „Sramota je da osuđeni ratni zločinac korača ispred onih koji žele da odaju počast saveznicima koji su umirali boreći se za pravdu i mir u Evropi. Dan Evrope = evropske vrednosti“, napisao je ambasador Skot na svom tviter profilu.


Upravo ovakvi gafovi su ono što često prenose strani mediji koji dalje formiraju negativnu percepciju o Srbiji. Iako se nismo u potpunosti obračunali sa svim duhovima devedesetih, određeni napredak je postignut. Taj napredak je umanjen onda kada se u Vašington postu pojavi članak sa naslovom “Srpski ministar odbrane hvali osuđenog ratnog zločinca”, koji govori o izjavi ministra Vulina povodom Lazarevićevog predavanja na Vojnoj akademiji.


Reputacija Srbije je oštećena ukoliko jedan ratni zločinac predvodi manifestaciju na kojoj obeležavamo pobedu nad zlodelima i nasiljem koje predstavlja fašizam. Lazarević je odslužio svoju zatvorsku kaznu, ali to ne znači da je automatski oslobođen od svake moralne odgovornost i osude. Srbija koja želi da bude deo razvijene i demokratske Evrope ne treba samu sebe da unižava time što će je predstavljati slika na kojoj se ljudi koji su osuđeni u Haškom tribunalu pojavljuju na istoj slici sa zvaničnicima iz vrha vlasti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *