Da li Srbija treba da zabrani maloletnicima pornografiju na internetu? Slučaj Velike Britanije
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto:iStock

Porno filmovi su dugo bili jedna od retkih stvari oko koje su feministkinje i katolička crkva mogli da se dogovore. Decenijama su borkinje za ženska prava, zabrinuti roditelji i vernici pozivali na zabranu porno filmova, doduše svako iz drugačijih razloga. Akcenat je naročito na deci i tinejdžerima koji odrastaju gledajući ove filmove i na koje ovo može imati negativne posledice.

Vlada Velike Britanije je nedavno odlučila da usliši apele zabrinutih roditelja tako što će ograničiti pristup internet porno sajtovima za maloletnike. Ovaj predlog je postao meta mnogobrojnih kritika, a on je savršen primer nekompetentnih birokrata koje donose politike u sferi tehnologije, bez mnogo razumevanja kako one funkcionišu i koje su njihove neželjene posledice.

 

Čak i maloletnici znaju šta je VPN

„Porn blok“ je naziv pokušaja britanske vlade da ograniči pristup internet porno sadržajima tako što će od posetilaca ovih sajtova zahtevati da dokažu da imaju preko 18 godina. Ovo je jednostavna ideja, ali je na nekoliko različitih načina loša.

Prvenstveno, postoje  milioni porno sajtova, a britanska vlada sigurno neće moći da reguliše i primeni ovu politiku na sve njih. Takođe, svako ko poseduje VPN koji pokazuje da se nalazite u drugoj državi će lako moći da zaobiđe ovu zabranu. Dodatno, pornografski sadržaji na društvenim mrežama, kog ima dosta, neće biti obuhvaćeni ovom politikom, pa su sajtovi poput Redita i Tvitera i dalje na raspolaganju maloletnicima.

Većina zagovornika ove politike ističe da će verifikacija i dalje sprečiti većinu tinejdžera, ali to ignoriše razne neželjene posledice.

Kao i gotovo svaki put kada država zabrani nešto, to ne utiče da to ponašanje nestane, već samo postaje ilegalno. Veliki broj maloletnika će i dalje želeti da istražuje svoju seksualnost kroz gledanje porno filmova, a  pošto će britanska vlada verovatno uspeti da utiče samo na nekolicinu velikih sajtova, maloletnici će odlaziti na manje poznate sajtove do kojih britanska vlada neće moći da dođe. Dark web i manje poznati sajtovi su često prepuni sadržaja koji je mnogo problematičniji od porno filmova na velikim porno sajtovima, a sada su maloletnici podstaknuti da posećuju njihove alternative.

Ukoliko maloletnici posećuju manje poznate sajtove to znači da će biti izloženi ekstremnijem sadržaju od onog koji se može naći na velikim sajtovima koji su pod većim pritiskom javnosti. Ovo suštinski znači da ukoliko je razlog za porn blok želja da se zaštite maloletnici to se zasigurno ne postiže na ovaj način.

 

Privatnost je veliki problem

Osim ukoliko ste Fejsbuk ili Gugl, teško je za kompanije da povežu ponašanje na internetu sa identitetom u stvarnom životu. Trenutno je jedini način za porno sajtove da sakupe podatke o njihovim korisnicima da se oni uloguju na njihov sajt i tako ostave svoje lične podatke, što zaista mali broj ljudi radi.

Međutim, pošto je sada za pristup  sajtu potrebna verifikacija koja će se vršiti pomoću kreditnih kartica ili drugih dokumenata, porno sajtovi će posedovati ogromnu količinu podataka o njihovim korisnicima. Koliko će biti velika količina ovih podataka pokazuje i podatak da je Pornhub, najpopularniji porno sajt, prošle godine imao 64 miliona poseta dnevno.

Ukoliko bi slučajno ova baza bila hakovana ili dospela u javnost, milioni ljudi bi bili stavljeni na rub srama i njihova privatnost bi bila ugrožena. Čak iako je možda rizik za ovako nešto mali (a  istorija nam pokazuje da to nije tačno), potencijalna šteta je toliko velika da je smislenije ne rizikovati.

 

Opasan presedan za slobodu na internetu

Kao i sa svakom drugom cenzurom postavlja se pitanje ko kontroliše i primenjuje cenzuru, kao i da li su moguće zloupotrebe od strane tog regulatornog tela. Za sprovođenje porn blok-a u Britaniji zaduženo će biti telo pod nazivom British Board of Film Classification (BBFC) koje je decenijama unazad poznato po kontroverznim odlukama i cenzurisanju stvari poput „prikazivanja muškaraca i žena u krevetu“ u filmovima.

Koliko je velika opasnost od dalje cenzure pokazuje i kontroverzni zakon iz 2014. godine kojim je vlada Velike Britanije zabranila prikaz nekolicine seksualnih činova zato što „ugrožavaju živote“ onih koji se u njih upuste, iako je ova karakterizacija daleko od istine. Upitno je da li će se britanska vlada zaustaviti samo na ovoj regulaciji ili će nastaviti da uređuje pornografski sadržaj u skladu sa svojom definicijom „sigurnog i prihvatljivog“ seksa.

 

Birokratske odluke u oblasti tehnologije – čest promašaj

Možda i najproblematičnije od svega jeste to što je istraživanje koje je bilo osnova za diskusiju o porn blok-u potpuno netačno. Ovo istraživanje navodi da veliki broj tinejdžera postane zavisno od pornografije, ali je ono imalo nereprezentativan uzorak ispitanika i ne može biti nikakav osnov za ovako radikalnu državnu politiku.

Sve ovo nas dovodi do zaključka sa početka teksta. Porn blok je samo još jedna loša ideja koju državne birokrate predlažu, uz opravdanje da se tako štite interesi neke ranjive grupe. Međutim, često su problemi kompleksniji od jednostavnih rešenja koje država propisuje. Ovo je naročito problematično kada govorimo o tehnologiji za koju veliki broj državnih službenika nema dovoljno informacija niti znanja.

Upitno je kakav utucaj pornografski sadržaj ima na maloletnike, ali ovo nije efikasan niti dobar način da se ta debata razreši. Porn blok takođe pokazuje i širi problem protekcionističkih državnih regulacija koje  iznova i iznova pokazuju svoju neefikasnost.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *