6 godina spornog doktorata Siniše Malog
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Vikipedija (Ana PPP)

Kada je u akademskoj javnosti prvi put osporen doktorat Siniše Malog, on je još uvek bio na poziciji gradonačelnika Beograda.

Pet godina kasnije, Mali je ministar finansija, a pitanje plagiranja još uvek nije zatvoreno.

Poslednja vest je da je stručna komisija FON-a donela odluku da doktorska disertacija nije plagirana u dovoljnoj meri da bi bila osporena, piše CINS, te da je bez navođenja prepisano samo 7% teksta. Dalje se navodi da je Mali u samo 2 od 126 slučajeva pravilno upotrebio navodnike, kao i da je bez citiranja preuzeo oko 4.500 reči samo u jednom poglavlju. Čitav izveštaj stručne komisije dostupan je na sajtu CINS-a, a kako je usvojen od strane Naučno-nastavnog veća FON-a, konačna odluka je na Univerzitetu.

Povodom ovog izveštaja, Raša Karapandža, profesor Evropske škole za biznis sa sedištem u Nemačkoj, najavio je žalbu, a detaljne komentare izneo je u jučerašnjoj emisiji „360 stepeni“ na N1.

Karapandža je, inače, prvi koji je još 2014. doveo u pitanje originalnost disertacije Siniše Malog u tekstu na Peščaniku. U međuvremenu је preko 300 akademika, profesora, naučnih saradnika i savetnika potpisalo izveštaj u kojem se navodi da je Siniša Mali prepisao bez citiranja preko 33% rečenica u svom doktoratu.

Nakon 6 godina (Mali je odbranio doktorat 2013. godine), priča o ministrovoj disertaciji još uvek nije završena, ali u javnost dolazi sve više informacija o spornim momentima.

 

Karapandža: Ne postoji ’dozvoljeni procenat’ kopiranja

„Ne postoji tako nešto kao dozvoljeni procenat kopiranja tuđeg teksta“, napisao je profesor Karapandža na svom Tviter profilu nakon emisije 360 stepeni.

Karapandža objašnjava da je „nedozvoljeno onoliko koliko je dovoljno da se bez sumnje utvrdi da je autor svesno i namerno kopirao“ tuđi tekst.

Ipak, budući da se u najnovijem izveštaju najnovije komisije insistira upravo na procentima, i profesor Karapandža ima spreman odgovor – naime, on je u proteklim danima isticao kako nije objavio sve primere nepravilnog navođenja tj. elemente plagiranja – ni na Peščaniku, ni u novih 10 objavljenih strana. Kako kaže, čuva ih za neke buduće komisije.

„Tako da, ako želite o procentima, hajde da govorimo o više od 30%“, poručio je.

 

 

Hrnjaz: Očekujem da odluka Univerziteta bude da je Mali nedozvoljeno preuzeo delove tuđih radova

Docent Fakulteta političkih nauka Miloš Hrnjaz kaže za Talas da očekuje konačnu odluku Univerziteta u skladu sa postojećim dokazima:

“Ne ulazeći u složene procedure Univerziteta, očekujem da njegova konačna odluka bude da je Siniša Mali na nedozvoljen način preuzimao značajne delove tuđih radova prilikom izrade doktorata. O tome postoje brojni i uverljivi dokazi te verujem da će Univerzitet u skladu sa takvim nalazom preduzeti sve dalje neophodne mere.”

 

Pavićević: Sigurno je da će ovaj proces još trajati

Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević u izjavi za Talas ocenjuje da će ovaj proces potrajati:

„Sigurno je da će sve ovo još trajati, nije mali pritisak da se ministar Mali proglasi doktorom. Videćemo kako će se stvari dalje odvijati, previše je vruć krompir za Univerzitet.“

Pavićević ističe i da je pitanje kolike su zaista institucionalne mogućnosti aktuelne rektorke UB, kao i da Vlada Srbije poseduje kapacitete da vrši pritisak na Univerzitet koji donosi konačnu odluku o doktoratu Siniše Malog.

 

Kako su neki mediji poslušali kabinet ministra

Novinarka CINS-a Anđela Milivojević objavila je priču o izveštaju stručne komisije FON-a. Kako je napisala na svom Tviter profilu, nakon toga dobila je poziv iz kabineta Siniše Malog sa komentarom da je u svom tekstu objavila pogrešnu informaciju i da komisiju nije formirao FON već Univerzitet u Beogradu.

U izjavi za Talas, Milivojevićeva objašnjava da je sa kabinetom imala normalnu komunikaciju i argumenti su bili na njenoj strani – komisiju je zaista formirao FON, ali je za nju pitanje zašto su drugi mediji izmenili vesti na svojim sajtovima.

„Pitanje je zašto su određeni mediji promenili naslove i deo teksta i da li su proverili pre nego što su to uradili. Da ne kažem da Kodeks novinara Srbije daje jasne preporuke da se online tekstovi nikako ne smeju menjati, a da se ne stavi jasna naznaka da je nešto izmenjeno i oznaka šta je izmenjeno jer je to neodgovorno prema čitaocima.“

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *