Građanske patrole – ko ih zagovara i zašto?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock 

Centar za bezbednost, istrage i odbranu DBA izašao je sa predlogom formiranja građanske patrole. Slučaj je dospeo u javnost kada se u medijima pojavila informacija da je ova organizacija sprovela istraživanje među roditeljima učenika u Beogradu.

„Istraživanje agencije DBA pokazalo da bi više od 80 odsto roditelja podržalo ideju da se za pomoć MUP-u u borbi protiv maloletničkog kriminala dobrovoljno uključe civili“, navodi list Politika i dodaje: „zadatak bi im bio da prate, uočavaju i policiji dojavljuju sve sumnjive pojave pored škola“.

U saopštenju DBA navodi se da pripadnici građanske patrole ne bi bili naoružani, nosili bi fluorescentne prsluke i bili opremljeni radio vezom. U izjavi za N1, predlagač ove incijative i direktor Centra DBA Stevan Đokić kazao je da ih je za sada od političkih stranaka podržala samo Srpska desnica Miše Vacića.

 


 

Zašto razgovaramo o ovoj ideji – da li je policiji zaista potrebna pomoć u navedenim zadacima? Da li u drugim zemljama postoje slične prakse i kakva su iskustva?

 

Ejdus: Incijativa dolazi od desnih ekstremista i osuđivanih ljudi

Profesor Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus u izjavi za Talas kaže da ima smisla uvoditi građanske patrole jedino kada policija ne može svojim kapacitetima da pruži neophodnu bezbednost:

„Ironija naše poremećene političke realnosti jeste da ova inicijativa dolazi od desnih ekstremista i osuđivanih ljudi sa debelim krivičnim dosijeima. Neki od njih već su počeli da se pojavljuju po školskim priredbama i da uznemiravaju roditelje, a sada hoće da patroliraju oko škola.

Ukoliko ekstremisti, kriminalci i ostali “navijači” iz fioke nastave da “zavode red” sve tobož predstavljaujući se kao veliki rodoljubi, a policija ne bude u mogućnosti da radi svoj posao, ne bi me čudilo da se građani na kraju zaista sami organizuju i uzmu bezbednost u svoje ruke“, ocenjuje Ejdus.

 

Neighborhood watch – Praksa u SAD-u i kontroverze

„Takve stvari postoje odavno u svetu i daju odlične rezultate. U Americi pojedini gradovi imaju samo Građanske Patrole, i oni su otišli najdalje sa tom pričom“, navodi se u saopštenju DBA.

Tačno je da civilne patrole postoje u više zemalja, a verovatno najpoznatiji primeri su „straže u komšiluku“ (neighbourhood watch) koje funkcionišu širom SAD-a. Ideja je da se lokalne zajednice organizuju tako da njihovi članovi „patroliraju“ komšilukom i prijavljuju policiji eventualne pretnje po bezbednost.

Ove patrole su deo programa koji je potekao iz nacionalne asocijacije šerifa (National Sheriffs’ Association).

Građanske patrole u SAD-u rade u direktnoj komunikaciji sa lokalnim policijskim upravama koje im daju instrukcije. Najvažnija među njima jeste da civili ne smeju da reaguju ukoliko sumnjaju da postoji neki rizik, već da to odmah prijave nadležnim organima.

Upravo kršenje ovog pravila dovelo je do velikih kontroverzi u pogledu građanskih patrola u SAD-u. Najpoznatiji takav slučaj desio se 2012. godine kada je Džordž Cimerman, koordinator u svom komšiluku, pucao i ubio maloletnog Trejvona Martina na Floridi.

Martin se vraćao iz prodavnice, Cimermanu se učinio sumnjivim pa je prijavio policiji nepoznatu osobu, ali umesto da ih sačeka, izašao je iz automobila i pucao. Kasnije se branio pozivanjem na samoodbranu – suđeno mu je za ubistvo drugog stepena, ali je oslobođen optužbi na osnovu „stand your ground“ zakona koji je na snazi u više američkih država, uključujući Floridu. Ni direktno reagovanje, ni nošenje oružja ne spada u nadležnosti građanskih patrola.

Ovo je, naravno, ekstreman slučaj, ali osvetljava važnost institucionalizacije organa reda. Pritom, lokalne inicijative u SAD-u imaju dugu i uspešnu istoriju, a politička kultura i odnosi u zajednici nisu baš uporedivi sa lokalnim prilikama.

SAD su dodatno opterećene problemima rasnog profilisanja (takođe element slučaja Cimerman), što čini upoređivanje naše dve zemlje još težim. Ipak, ovo iskustvo je značajno za sagledavanje šire slike i potencijalnih opasnosti kada je reč o građanskim patrolama, a posebno pitanje jeste stavljanje pojedinaca u „uloge moći“.

 

Ko zagovara uvođenje građanskih patrola?

Ovim pitanjem bavio se Insajder koji u svom tekstu piše:

„Međutim, pored same ideje da građani asistiraju MUP-u, problematična je i činjenica da iza ovog predloga stoje osobe poznate po širenju ekstremnih nacionalističkih ideja i iza kojih je veliki broj krivičnih dela zbog koji su ili osuđivani ili privođeni, kao što su Nemanja Ristić koji je u Crnoj Gori u odsustvu osuđen na pet godina zatvora zbog učestvovanja u organizaciji terorističkog napada, a koji je prethodno osuđivan i za pretnje mnogobrojnim javnim ličnostima, ali i Miša Vacić, sadašnji lider Srpske desnice i bivši portparol Pokreta 1389 koji je osuđivan zbog diskriminacije LGBT populacije, držanja oružja i ometanja službenog lica u obavljanju dužnosti.“

Dalje se navodi da je predlog građanske patrole podržao i Vuk Mentović iz nedavno osnovanog policijskog sindikata Ujedinjeni kolektiv policije (UKP) koji je član Srpske napredne stranke, kao i Nemanja Ristić, član Centra DBA koji je u Crnoj Gori „danas osuđen na pet godina zatvora zbog učestvovanja u organizaciji terorističkog napada“.

Direktor Centra DBA Stevan Đokić potvrdio je za N1 da jeste privođen ali da, kako kaže, nije osuđivan.

„Mi kao građani Srbije imamo isto pravo kao i vi koji nikada niste imali probleme sa zakonom“, kazao je Đokić novinarima Insajdera na pitanje zašto bi njemu neko poverio zadatke patroliranja.

Pitanje Đokićevog krivičnog dosijea otvorila je narodna poslanica Marinika Tepić:

 

 

Povodom njenih izjava, državna sekretarka u MUP-u Srbije Biljana Popović Ivković negirala je bilo kakav vid komunikacije MUP-a sa predlagačima ove inicijative.

Dodatno, Insajder je otvorio i pitanje upotrebe značaka koje izgledom podsećaju na zvanične policijske značke, a koje Centar DBA deli svojim članovima, iako Đokić tvrdi da pripadnici građanskih patrola ne bi nosili ovakva obeležja.

 

 

Profesor Milosavljević za N1: Moguće zloupotrebe

“Takve stvari se dešavaju u nekim revolucionarnim vremenima, kada se neke partijske vojske prave, ali svi ti pokušaji i takvi modeli završavaju nesrećno. To je tipično za neke druge modele i režime vlasti, a ne za demokratsko društvo”, izjavio je profesor prava Bogoljub Milosavljević za N1.

Milosavljević je naglasio da zadatak patroliranja ne pripada građanima već policajcima, kao i da je ovu ideju moguće zloupotrebiti za potrebe političkih stranaka.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *