Foto: Vlada Severne Makedonije
Nakon novog imena, Severna Makedonija je dobila i novog predsednik. Stevo Panderovski koga je podržala vladajuća koalicija u drugom krugu izbora osvojio je 52 odsto glasova, dok je Gordana Siljanovska Davkova, kandidatkinja opozicionog bloka VMRO DPMNE, osvojila 45 odsto glasova.
Iako predsednik prema makedonskom ustavu nema velika ovlašćenja, pobeda Panderovskog šalje jasnu poruku o tome kakvu budućnost građani Makedonije žele.
Prvo savetnik predsednika, pa onda predsednik
Stevo Penderovski je pre pobede na predsedničkim izborima bio na mnogobrojnim pozicijama u državnoj administraciji.
On je diplomirao na Pravnom fakultetu Univerziteta Ćirila i Metodija u Skoplju, a doktorirao je u oblasti spoljne i bezbednosne politike Evropske unije. Predavao je međunarodnu bezbednost, spoljnu politiku i globalizaciju. Penderovski je bio poslanik od 2016. do 2017. godine, a radio je i u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Bio je savetnik za spoljnu politiku Borisu Trajkovskom, preminulom predsedniku Makedonije, kao i bivšem predsedniku Branku Crvenkovskom. Pre pobede na predsedničkim izborima obavljao je funkciju nacionalnog koordinatora za članstvo u NATO-u.
Penderovskom je ovo drugi put da učestvuje na predsedničkim izborima. On je bio kandidat za predsednika Socijaldemokratskog saveza i na predsedničkim izborima 2014. godine. Penderovski je tada izgubio od sadašnjeg predsednika Đorđa Ivanova.
„Naše članstvo u NATO-u i EU nije pitanje dnevne politike“
Stevo Panderovski je tokom kampanje otvoreno podržao Prespanski sporazum prema kom je Makedonija prihvatila da promeni ime u Severna Makedonija. On je isticao da je to potrebno kako bi Severna Makedonija nastavila svoj put ka članstvu u NATO-u i Evropskoj uniji.
„Evroatlantske integracije su najbrži način da zemlja stane na svoje noge i da konačno bude deo evropske porodice, koja nije samo sigurna, već i bogata“, izjavio je Penderovski.
Panderovski je vodio kampanju bez previše pompe, koja se fokusirala na što više razgovora sa građanima, a oštre kritike je tokom kampanje uputio predsedniku Ivanovu.
„Želim pred vama izjaviti: U mom mandatu nema teoretske šanse da ćemo amnestirati kriminalce koji su želeli ubijati građane ove zemlje. Taj čovek je 8 godina bio nem kao riba na sve nepravde vlasti, a poslednje 2 godine je uradio sve da zakoči napredak države. Šta god je uradio na dužnosti, znajte da će biti popravljeno u prvoj sedmici mog mandata“, izjavio je Panderovski tokom jednog predizbornog skupa.
Kritika Panderovskog odnosila se na amnestiju koju je 2016. godine potpisao predsednik Ivanov, koja je omogućila Nikoli Gruevskom, bivšem premijeru Makedonije, da pobegne u Mađarsku. Ivanov se takođe protivio promeni imena zemlje, zbog čega je blokirao rad parlamenta i odbijao da potpiše zakone sa imenom „Severna Makedonija“.
Polarizovana kampanja
Za razliku od Panderovskog, Gordana Siljanovska Davkova iz koalicije VMRO DPMNE se otvoreno protivila Prespanskom sporazumu jer smatra da se on kosi sa međunarodnim pravom, kao i da je protiv identiteta ove nacije.
Davkova je u kampanji kritikovala premijera Zaeva, ističući da je čitava država podređena „Zaevizmu“. Ona takođe podržava članstvo Makedonije u Evropskoj uniji i NATO-u, ali smatra da premijer Zaev udaljava Severnu Makedoniju od tog puta, kao i od demokratije.
Kampanja za predsednika je takođe bila obeležena i pitanjima u vezi sa albanskom manjinom u Severnoj Makedoniji. Blerim Reka, kandidat albanskih opozicionih partija, u prvom krugu izbora je po broju glasova bio na trećem mestu, a njegova kampanja je bila fokusirana na korupciju i organizovani kriminal.
Ono što je do sada nezapamćeno jeste i to da je Panderovski uspeo da dobije glasove i velikog broja etničkih Albanaca, što ga je pozicioniralo kao kandidata koji može da ujedini različite etnicitete u Severnoj Makedoniji. Prema istraživanjima, oko 20 odsto albanskih glasača je pre prvog kruga izbora nameravalo da glasa za Panderovskog.
„Nemam nameru voditi politiku koja će biti samo odraz moje porodice, stranke koja me je podržala, ni onih koji su za mene glasali, već svih građana, pa čak i onih koji nisu za mene glasali“, izjavio je Panderovski.
Šta Panderovski znači za odnose Beograda i Skoplja?
Nakon pobede Panderovskog, javnost u Srbiji je krenula da spekuliše šta njegov izbor potencijalno znači za diplomatske odnose Srbije i Makedonije.
“Mi smo priznali nezavisnost Kosova, a tu odluku smo doneli saglasno našim strateškim orijentacijama, imajući u vidu i stav građana albanske zajednice koja je druga po brojnosti u našoj državi”, rekao je Panderovski je u nedavnom intervjuu za list Politika.
On da smatra da pozicija Severne Makedonije u odnosu na Kosovo “ne opterećuje bilateralne odnose dve zemlje”, a da su oni “nakon kratke krize vrlo dobri”. Penderovski je naglasio i da je Srbija jedna od najznačajnijih država u regionu i da će učiniti sve da se saradnja dve zemlje razvija u “pozitivnom pravcu”.
Iako je pred Severnom Makedonijom dug put ka punoj demokratizaciji i ekonomskom prosperitetu, pobeda Panderovskog pruža ohrabrujući signal za budućnost.
Činjenica da ni opoziciona kandidatkinja nije osporila evroatlanstke integracije kao cilj, govori da se u Severnoj Makedoniji stvorio neki minimalni politički konsenzus oko budućnosti zemlje. „Naše članstvo u NATO-u i EU nije pitanje dnevne politike, mi smo o tome doneli odluku još 1993. godine“, izjavio je Panderovski za Politiku, a jasna vizija je nešto što bi opozicione elite u Beogradu od njega mogle da nauče.
Autorka