Najveći izazovi budućnosti – Osnivač Fejsbuka razgovara sa istaknutim istoričarem
Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Wikimedia Commons 

Nakon dugo iščekivane debate između Džordana Pitersona i Slavoja Žižeka, organizovana je još jedna rasprava koja je neopravdano ostala u senci prve. U pitanju je debata između Marka Zakerberga, osnivača Fejsbuka, i Juvala Noe Hararija, poznatog istoričara i autora.

Umesto večnih sukoba oko prirode kapitalizma i marksizma koji su bili centar Piterson-Žižek debate, razgovor Zakerberga i Hararija je bio posvećen izazovima koji su specifični za 21. vek. Uticaj društvenih mreža na našu slobodnu volju i demokratiju, veštačka inteligencija i privatnost na internetu samo su neke od tački sukoba Zakerberga i Hararija zbog čega je njihova debata jedna od trenutno najrelevantnijih.

 

Da li smo zbog tehnologije više razdvojeni ili ujedinjeni?

Generacije koje su odrasle bez društvenih mreža i mogućnosti da budu 24 sata dnevno povezani sa drugim ljudima često posmatraju mlađe generacije kao više „otuđene“ i razdvojene. Zakerberg, očekivano kao osnivač društvene mreže, ističe da se ovaj proces može posmatrati i kao „personalizacija“, koju on definiše pozitivno.

Ljudi više nisu vezani za svoju fizičku lokaciju, što im je omogućilio da na internetu pronađu zajednicu sa kojom zapravo dele interesovanja, umesto da budu osuđeni na ljude koji se fizički nalaze oko njih. Ovo je bilo posebno značajno za sve oni koji imaju neuobičajena interesovanja i koji sada uspevaju lakše da pronađu slične sebi.

Kao posledica interneta i društvenih mreža, ove virtuelne zajednice lakše sada mogu da se organizuju i u fizičkom prostoru.

Harari prihvata da ovo jeste bilo korisno, ali ističe da ove virtuelne zajednice nikada neće moći da zamene fizičke, kao i da društvene mreže imaju sukob interesa po ovom pitanju. Ukoliko zarađuju novac tako što prodaju oglase, one stoga imaju motiv da ljudi što više vremena provode na njima, a ne da pomoću duštvenih mreža pronađu prijatelje zbog kojih će manje vremena provoditi na Fejsbuku.

Uprkos tome što jesmo povezaniji, Hararijevo pitanje postaje sve relevantnije ukoliko uzmemo u obzir porast vremena koje ljudi provode na društvenim mrežama, kao i da se često društvene mreže dizajniraju tako da korisnika podstiču na sve veću upotrebu i potencijalno olakšavaju stvaranje zavisnosti.

 

 

Da li treba da se radujemo ili strahujemo zbog napretka veštačke inteligencije?

Ono što većini nas deluje kao problem o kom će brinuti neke buduće generacije, sve veći broj intelektualaca i ljudi u IT sektoru vidi kao pretnju koja će jako brzo postati stvarna i velika. Veštačka inteligencija i njena šira primena može transformisati nama poznat svet, a njena upotreba je uveliko predmet rasprava.

Harari ističe neke od čestih briga u vezi sa razvojem veštačke inteligencije. Ukoliko ona bude zamenila veliki broj manuelnih poslova, kakvu budućnost imaju radnici u zemljama u razvoju? Da li će poslovi koje će veštačka inteligencija da stvori biti jednako raspoređeni, i da li je ovo put ka stvaranju ekonomskih nejednakosti koje će imati užasne posledice?

On podseća i da trenutno mali broj zemalja aktivno radi na istraživanju i usavršavanju veštačke inteligencije, što znači da će upravo te zemlje imati ogromnu moć u odnosu na većinu ostalih.

Prema Hararijevom mišljenju, problem je i da li će ljudska volja uspeti da bude nezavisna i otporna na manipulacije od strane veštačke inteligencije. Ukoliko veštačka inteligencija sakupi veliki broj podataka o nama, ona će moći da nam predlaže razne izbore, od filma koji ćemo gledati pa sve do potencijalnog partnera, što znači da njen algoritam može imati velike posledice po život i odluke velikog broja ljudi.

Zakerberg ipak nije toliko pesimističan. On ističe da budućnost upotrebe veštačke inteligencije više zavisi od regulatornog okvira i politika koje države budu usvajale. Veštačka inteligencija nije monolitna tehnologija, i kako će ona promeniti svet zavisi od toga na koji način smo na svetskom nivou uredili bitna pitanja poput privatnosti. Takođe, on ističe da su bitne i vrednosti onih koji grade veštačku inteligenciju.

 

Internet i demokratija: neprijatelji ili saveznici?

Nakon skandala sa Kembridž analitikom, Fejsbuk je pretrpeo oštre kritike javnosti zbog korišćenja podataka njihovih korisnika u kampanji za američke predsedničke izbore 2016. godine. Ovaj skandal je pokrenuo debatu ne samo o često nonšalantnom odnosu Fejsbuka (Zakerberg je nekoliko puta u prošlosti navodio da je privatnost prevaziđen koncept), već i o potencijalnoj šteti koju demokratije u nekim zemljama mogu da pretrpe.

Ciljajući upravo na ovo, Harari postavlja provokativnu tezu da nove tehnologije, pomoću kojih je moguće sakupiti veliku količinu podataka o korisnicima i tako vršiti efikasniji nadzor nad njima, inherentno daju prednost totalitarnim režimima. On ističe da je najveći problem Sovjetskog Saveza bio taj što vlasti usled centralizacije nisu mogle da sakupljaju i obrađuju informacije dovoljno efikasno, a da je ovaj problem rešen novim tehnologijama.

Harari navodi da je upravo zbog mogućnosti sakupljanja i čuvanja velike količine podataka o građanima sada moguće praviti efikasnije algoritme koji će uticati i kontrolisati ponašanje i stavove građana.

Opravdano, Zakerberg odgovara da je nekoliko velikih platformi dalo ogromnom broju ljudi glas koji pre toga nisu imali, kao i da ljudu postaju sve više svesniji značaja privatnosti i da će rasprava koja se vodi o tome preduprediti veće zloupotrebe. Uz pomoć interneta i društvenih mreža ljudi mogu da saznaju više informacija i da trguju više, što doprinosi decentralizaciji i smanjenju moći države.

Zakerberg prihvata da postoji mogućnost zloupotrebe od strane zemalja kao što je Kina, ali ističe da je odgovornost na ljudima koji vode velike tehnološke kompanije da se drže demokratskog etosa i ideje otvorenog interneta.

 

Fejsbuk se menja?

Osim zanimljive rasprave o budućnosti veštačke inteligencije, ova rasprava je otkrila dosta i o budućnosti Fejsbuka, što je verovatno i bio glavni povod za razgovor.

Zakerberg je više puta istakao da Fejsbuk polako postaje platforma koja će se više fokusirati na interakciju korisnika sa njihovim bližnjima, a da će manji akcenat biti na video sadržaju i drugim postovima koji su namenjeni široj publici.

Ono što je za mnoge bilo iznenađujuće jeste i otvorena Zakerbergova podrška GDPR-u, novim EU regulacijama koje postavljaju dodatna pravila u vezi sa privatnošću na internetu čime je otežano poslovanje društvenim mrežama koje zarađuju upotrebom podataka korisnika.

Ova rasprava je još jedan u nizu dokaza da je Zakerberg čuo kritičare Fejsbuka koji su naglašavali značaj privatnosti i poboljšanje interakcije koju ljudi na toj mreži imaju. Upitno je koliko je ova posvećenost promeni iskrena i izvodljiva s obzirom da dosta menja način poslovanja Fejsbuka, ali spremnost Zakerberga da vodi javnu diskusiju u kojoj je zasigurno znao da će biti kritikovan pokazuje da su velike promene u Fejsbuku izvesne u budućnosti.

 

 

Pogledajte celu raspravu Zakerberga i Hararija:

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *