Foto: Tviter / Aleksandar Milivojević
U Pionirskom parku kod zgrade Predsedništva Srbije, nakon poslednje protestne šetnje “Svi kao jedan – #1od5miliona” u Beogradu u subotu 4. maja, formirana je „Slobodna zona“. Deo opozicije koji učestvuje u protestima najavio je celodnevna dežurstva, kao i različite događaje unutar Slobodne zone.
Kako su najavili organizatori, svake večeri će čitati vesti u okviru Dnevnika slobodne Srbije, dok će opozicione stranke i pokreti dežurati i svakog dana u 14 časova držati konferencije za novinare. Sinoć je organizovano gledanje Utiska nedelje, a postavljena je i izložba obećanja predsednika:
#Utisak iz #SlobodnaZona pic.twitter.com/SEcOBhUFZH
— Stefan Simic (@Simic_Stef) May 5, 2019
Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović ocenila je ovaj potez kao odsustvo ideja i politika lidera Saveza za Srbiju i dodala da za razgovor postoje institucije, pre svega parlament, te da se političke nesuglasice ne rešavaju u „improvizovanim šatorima.“ Slične reakcije mogli smo da čujemo i od predsednika Aleksandra Vučića, kao i Vladimira Orlića, zamenika šefa poslaničke grupe SNS.
Utisak je da još uvek ne postoje naznake dijaloga vlasti i opozicije na vidiku, s tim što je u toku i izrada predloga stručnog tima za dijalog u sve tri najavljene oblasti (izborni uslovi, RTS, REM) koji će biti ponuđeni kao platforma za razgovor.
Da li je Slobodna zona novi nivo razvoja protesta ili rezultat opadanja entuzijazma građana za višemesečne protestne šetnje? Šta još možemo da očekujemo u Pionirskom parku i do kada će Slobodna zona biti otvorena? Konačno, kakav može da bude ishod ove faze protesta #1od5miliona?
Živković: Slobodna zona pred pragom samozvanog predsednika – pravo mesto odakle ga treba rušiti
Predsednik Nove stranke i narodni poslanik Zoran Živković objašnjava za Talas da će Slobodna zona trajati – do ostvarivanja zahteva:
„Bićemo tu do ostvarivanja zahteva, a tako je i prijavljeno u policiji. Mislim da to treba ugraditi kao jednu trajnu aktivnost, mi smo to predlagali još pre mesec-dva i dobro je što je naišlo na razumevanje jer je odlična prilika da svako ko želi da pita, predloži, kaže nešto, može da nas nađe tamo i da imamo direktnu komunikaciju.
Naravno da sve ovo treba da se dešava pred pragom samozvanog predsednika jer to je pravo mesto odakle ga treba rušiti. To je i jedan drugačiji, do sada neprimenjen način borbe – možemo ga nazvati Gandi pristupom. Baš juče je bila godišnjica hapšenja Gandija 1930. godine.“
Živković dalje objašnjava da ovaj vid protesta ne isključuje druge aktivnosti – aktivan bojkot poslanika opozicije u parlamentu, veće skupove, mitinge ili šetnje – i mišljenja je da redovne subotnje šetnje ne moraju da budu nastavljene odmah, već da fokus treba da bude na nenasilnim akcijama kada za to postoji poseban povod.
Kada je reč o spredlozima stručnog tima u vezi sa izbornim uslovima, RTS-om i REM-om, Živković smatra da je potrebno u već dobre tekstove relevantnih zakona dodati odredbe koje „implicitno nalažu sprovođenje i adekvatne oštre kazne za one koji to ne rade“.
Kako kaže, protestne aktivnosti neće prestati sve do ostvarivanja ciljeva, jer „nije reč o stvaranju uslova da se opozicija vidi u medijima, već da se vidi istina“.
Simović: Ostajemo u Slobodnoj zoni koliko god je potrebno
Miodrag Simović, jedan od organizatora protesta „1 od 5 miliona“ objašnjava za Talas da organizacija zajedno sa opozicijom učestvuje u ovom delu protesta, kao i da je za sada planirano da se nastavljaju šetnje subotom.
Kada je reč o drugim mestima širom Srbije, još uvek nije najjasnije u kom pravcu će se protesti odvijati, ali Simović ističe da postoje planovi da se pokrene nova akcija u Kragujevcu i još nekoliko mesta.
„Slobodna zona treba da traje do ispunjenja zahteva, tačnije dok vlast konačno ne bude pristala na zahteve koji su postavljeni.
A kako je sve koncipirano – juče je bilo otvoreno gledanje Utiska nedelje, postavljena je i izložba Vučićevih laži, a planiraju se i brojni drugi performansi. Biče različitih anagažovanih akcija, a cilj je da jasno pokažu u kakvom nepostojanju sistema mi zapravo živimo.“
Govoreći o utiscima i reakcijama građana na Slobodnu zonu, Simović ocenjuje da je još uvek rano za procene, posebno imajući u vidu loše vremenske prilike, ali da su građani juče posećivali zonu i razgovarali sa političarima.
„Očekujem da će biti više ljudi, čini mi se da postoji interesovanje da dolaze, razgovaraju sa političarima, gledaju filmove, izložbe… U svakom slučaju, plan je da ostanemo u Slobodnoj zoni koliko god je potrebno“, istakao je naš sagovornik.
Pročitajte i: Zašto (i kada) će doći do pregovora između vlasti i opozicije?
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 