Foto: iStock
Za žene u biznisu u Srbiji ključni procenat je 30% — toliko njih se nalazi na rukovodećim pozicijama, a isti procenat su i preduzetnice. Ovo je u skladu sa svetskim prosekom, a u odnosu na SAD skoro i 30% više.
Međutim, ovaj procenat nije dovoljan sam po sebi — ključno pitanje je da li postoji razlika između veličine biznisa na čijem su čelu žene i onih koje vode muškarci. Inspirisana istraživanjem koje je prošle nedelje objavilo ove procente, ali i činjenicom da se poslednjih godina sve više priča o ženskom preduzetništvu, odlučila sam da malo više istražim situaciju u Srbiji.
Šta kažu podaci?
Za početak, dobre vesti — procenat preduzetnica je porastao u poslednjih 7 godina, sa 25 na 30%. Međutim, 99% preduzetnica vodi mikro preduzeća (do 10 zaposlenih), što nam ukazuje da su njihovi biznisi u proseku manji od onih koje vode muškarci — prosek mikro preduzeća na nivou zemlje je 96%.
Prosečna preduzetnica u Srbiji je:
Otrpilike po četvrtina preduzetnica je u Beogradu, Vojvodini i Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. S druge strane, iz južne i istočne Srbije dolazi 20% naših preduzetnica, što je donekle i očekivano jer je ova oblast tradicionalno slabije razvijena.
U analizi koju smo spomenuli na samom počektu, Addiko i Cube navode da je najviše žena rukovodilaca, odnosno njih 10.823 u udruženjima. Zatim slede frizerski i kozmetički saloni sa 10.112, zatim računovodstveni, knjigovodstveni i revizorski poslovi, kao i poslovno savetovanje sa 6.067, a potom i restorani i pokretni ugostiteljski objekti sa 5.884 žena na čelu. Sličan je redosled i u preduzetništvu.
Prema istraživanju FRENa i SeConsa iz 2012. godine, 68% preduzetnica je svoj biznis pokrenulo zato što nisu mogle da nađu drugi posao. Iako tmurna statistika, ohrabruje ipak da je među mlađim preduzetnicama ovaj procenat niži — za mlađe od 30 godina, nepostojanje drugih poslovnih prilika je bio razlog u 51% slučajeva.
Deo žena koje se nisu odlučili na ovaj korak iz nužde, kao glavne razloge navode želju za nezavisnošću, poslovne prilike i ideje, želju da povećaju svoje prihode, težnja ka novom izazovu i bolji balans između ličnog i poslovnog života. Kao najdominantniji od njih, u istraživanju iz 2016. pokazao se upravo ovaj poslednji.
To da žene u preduzetništvu traže način da lakše usklade porodične i poslovne obaveze ne čudi, ukoliko imamo na umu podatak da žene, kako u Srbiji, tako i u svetu, znatno više rade oko kuće i oko dece u odnosu na svoje partnere. Samo u Beogradu, žene rade duplo više “neplaćenih poslova” od muškaraca.
Više radimo, manje smo plaćene. Srećna nam nova godina! ? pic.twitter.com/2U2BvtVyCv
— Manels of Serbia (@pr0zivka) December 19, 2017
Izazovi za preduzetnice
Kako je poverenica za ravnopravnost, Brankica Janković, nedavno izjavila, u Srbiji žene zatvaraju svoje biznise 10% češće od muškaraca. Istraživanja koja su već navedena u ovom tekstu veći neuspeh žena objašnjavaju pre svega i samim razlozima zbog kojih se one okreću preduzetništvu — češće je u pitanju nužda, nego prepoznavanje poslovne prilike i to samim tim otežava razvoj poslovanja. Deo razloga se objašnjava i diskriminacijom, kao i činjenicom da žene mogu manje vremena da posvete svom biznisu zbog obaveza koje imaju oko kuće i porodice.
Važan izazov za žene u razvoju biznisa su manje razvijene poslovne mreže. Naime, žene u proseku imaju znatno manje poslovnih kontakata od muškaraca, koji, pogotovo kako oba pola napreduju u karijeri, postaju sve važniji. Deo izazova leži u tome što žene, kao što smo već naveli, imaju manje slobodnog vremena od muškaraca, a drugi i zbog toga što se često ne osećaju prijatno na različitim događajima i okupljanjima na kojima dominiraju muškarci. Prošle godine objavljeno je novo istraživanje koje na ove razloge dodaje još jedan — žene čak i one kontakte koje imaju slabije koriste zbog nedostatka samopouzdanja i težnje da ne eksploatišu svoje kontakte.
Kada smo kod teme networking-a, pokazano je da za napredak u karijeri važna dobra povezanost, ali je za žene uz to ključno i da imaju oko sebe uži poslovni krug žena sa kojima su bliske i kroz koji dele međusobno poverljive informacije i savete. U konkretnom istraživanju pokazalo se da su žene koje imaju jednaku poziciju u širem kontekstu networkinga, a imaju i svoj uži krug od 1-3 žene, dobijale 2,5 puta više hijerarhijski i finansijski više pozicije od onih koje nisu imale svoju blisku grupu.
Za preduzetnice u Srbiji poslovni kontakti su posebno važni, jer samo 24% njih dolazi iz preduzetničkih okruženja. Za njih, društveni kapital dolazi do izražaja već pri samom otpočinjanju biznisa — 59% početnica je poslovne informacije prikupljalo od svojih kontakata. Iako se zna da žene generalno imaju manje poslovnih kontakata, ne čudi što preduzetnice pokušavaju to da prevaziđu time što se u poslovna udruženja i mreže učlanjuju češće od muškaraca. I pored toga, čak 90% njih nisu deo nikakve poslovne asocijacije.
Još jedan od važnih izazova za preduzetnice, pogotovo one koje su na samom početku je finansiranje svojih poduhvata. Skoro trećina žena je uložila porodični novac u svoj biznis, još trećina sopstveni, a samo 3,5% su dobile kredit. Skoro 60% žena navodi pristup finansiranju kao glavnu prepreku za ulazak u preduzetništvo.
Pričajmo o uspešnim preduzetnicama
Kada govorimo o diskriminaciji, 20% preduzetnica su navele da su se susrele sa njom, a više od dve trećine njih navodi da se ne osećaju prihvaćeno u poslovnoj zajednici jednako ozbiljno kao njihove kolege muškarci.
Samo da znate da, prema tumačenju službenice uprave za sprečavanje pranja novca, ako ste žensko, i ako imate 21 godinu, i uspešnu firmu koje ste vlasnik 100% udela – tu nisu “čista posla”.
Upravo slušam studiju takvog “slučaja” i slošilo mi se po više osnova.— Žarko Ptiček (@Ptiki) March 26, 2019
Da ovaj tekst ne bi završio na samom nabrajanju statistika i osvetljavanju izazova, predlažem da dajemo više prostora ženama preduzetnicama — da čujemo njihove priče, slavimo njihove uspehe i uključujemo ih u relevantne događaje i diskusije. Na taj način, ne samo da ćemo podržati njih i njihove biznise, već će one postati deo promene. One će svojim primerom motivisati neke druge žene da krenu istim stopama, a celo društvo polako pomerati od predrasuda.
Zbog toga ću u nastavku navesti 10 žena preduzetnica koje će možda neke od vas inspirisati, a koje ujedno možete da pozovete na svoj događaj sledeći put, pitate za mišljenje ili podelite njihovu priču i biznis među svojim poznanicima. Ovo nije nikakva rang lista (redosled je abecedni po nazivu kompanije), već samo pokušaj da prikaže samo deo sjajnih žena, koje dolaze iz različitih delatnosti, gradova i uzrasta, a koje pokazuju da je itekako moguće razvijati biznis u Srbiji.
TATJANA VUČIĆEVIĆ — ART IVAL
Tatjana Vučićević sa suprugom Radetom, više od dvadeset pet godina uspešno vodi preduzeće Art Ival d.o.o., poznato po izvrsnoj Premier čokoladi.
MILA LITVINJENKO — AURA KOZMETIKA
Mila je Auru osnovala pre 23 godine u Nišu, a danas pored jakog prisustva u Srbiji njihovi proizvodi se prodaju u još 22 zemlje u svetu.
JASMINA KNEŽEVIĆ — BELMEDIC
Dr Jasmina Knežević osnovala je Bel Medic 1995. godine, a danas imaju 400 stalno zaposlenih i skoro 400 eminentnih doktora na 5 lokacija u Beogradu.
DRAGANA ĐERMANOVIĆ — BEE PREMIUM GROUP
Dragana je Novosađanka koja je kroz Bee Premium Group okupila nekoliko biznisa: PRpepper – konsultantska firma, PROmetric koji razvija i patentira svoje analitičke protokole, BeeShaper – e-WordOfMouth platformu sa više od 10.000 registrovanih korisnika, Bee Tech&Creative – IT agenciju i network – regionalnu blog platformu sa više od 400.000 blogera.
SONJA DAKIĆ — DAJ DAJ
Sonja Dakić osnovala je sa prijateljicom 2011. godine socijalno preduzeće Daj Daj za proizvodnju ekoloških platnenih pelena od bambusovog vlakna, jedinog tekstilnog proizvoda u Srbiji koji nosi Eko znak RS. Poslednjih godina drži treninge i radionice na temu preduzetništva, javnog nastupa i razvoja veština, a prošle godine pokrenula je sopstveni mentorski program Živi*Radi*Voli.
ANICA PETROVIĆ — GOWEB
NEVENA SOFRANIĆ — OMNES GROUP
Nevena Sofranić ima 28 godina i vodi HR agenciju koja je fokusirana na IT segment, Omnes Group. Pored toga što sarađuju sa velikim IT kompanijama, dosta su okrenuti zajednici i npr. organizuju čak i programe podrške za one koji tek ulaze u IT. Nevena je i osnivačica IT Girls organizacije za podršku i privlačenje žena u IKT sektor.
OLIVERA I BRANKA — PSTECH
Branka Radovanović i Olivera Popović su 1996. godine osnovale IT kompaniju “PSTech”, kojima se 5 godina kasnije kao suvlasnik pridružio Goran Stevanović. Ovu, jednu od najvećih IT kompanija u Srbiji, je 2015. kupila britanska Endava u trenutku kada su imali 300 zaposlenih.
TIJANA STAMENKOVIĆ — YOLO BOOK I ZDRA BRANDING
Tijana Stamenković je 26-ogodišnja Kraljevčanka, suosnivačica marketinške agencije Zdra Branding, kao i startapa YOLO Book, čiju aplikaciju je preuzelo 50.000 ljudi, a ove godine su svoje poslovanje počeli i van Srbije.
NAĐA I NINA — WANNABE MAGAZINE
Nađa Jokanović i Nina Milović osnovale su Wannabe Magazine, najčitaniji online life-style magazin u regionu, a sada imaju i svoju marketinšku agenciju i modnu liniju (kako za odrasle, tako i za decu).
Za kraj, želim da zahvalim Dragani Đermanović, koja akademski istražuje ovu temu, što je nesebično sa mnom podelila veliki broj informacija koje se nalaze u ovom tekstu.