Foto: Talas
Na poslednjem protestu pod sloganom „Svi kao jedan – #1od5miliona“ predstavljeni su članovi stručnog tima za dijalog opozicije i vlasti. „Potpisnici sporazuma sa narodom su izašli sa predlogom formiranja tima stručnjaka, vanstranačkih ličnosti, koje su spremne da svojim znanjem, iskustvom, ekspertizom i imenom i prezimenom, iznesu plan za tri najvažnije teme“, piše N1, a tri teme odnose se na medije, REM i izborne uslove.
Ubrzo je na društvenim mrežama pokrenuta polemika oko toga da li je reč o nezavisnom telu koje treba da posreduje između vlasti i opozicije, ili pregovaračkom timu opozicije.
„Čiji“ je to tim i kakva je njegova uloga?
Razgovarali smo sa dva člana stručnog tima – Čedomirom Čupićem i Zoranom Gavrilovićem.
Čupić: Stručno telo je izraz građanskog protesta – građana i opozicije
Čedomir Čupić, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, u razgovoru za Talas objašnjava da ovo telo jeste izraz građanskog protesta 1 od 5 miliona:
„Ovo telo je izraz građanskog protesta – sastavljeno je i predloženo na osnovu onih koji učestvuju u građanskom protestu, a učesnici su svakako i jedan broj opozicionih stranaka.
Ono je proizvod neke zajedničke saglasnosti, tako sam ja informisan, između građana koji učestvuju u protestu, ali i partija – to su predstavnici građanskog protesta.
Zajedno su, to se pokazalo, i građani i pripadnici raznih udruženja, pokreta, kao i stranaka.“
Kada je reč o ulozi tima, profesor Čupić kaže da se ona ogleda u stručnom doprinosu ljudi koji poznaju oblasti koje su definisane kao zahtevi građana i opozicionih stranaka koje protestuju, a u cilju „garancije ispunjavanja uslova i preduslova za demokratske, fer i slobodne izbore“:
„Prema tome, mi kao članovi komisije treba da kažemo kako to treba da izgleda, da ekspertski obradimo ove oblasti, da tražimo da druga strana, ako prihvati dijalog, to ozakoni. A ko je ta druga strana – ne znam, videćemo koga će sadašnja vlast da delegira u tom timu.“
Govoreći o pojedinačnim oblastima, Čupić objašnjava da će se on lično fokusirati na dve oblasti: jedna je u vezi sa izbornim uslovima, a druga se odnosi na etičke standarde u sferi medija, budući da je na Fakultetu političkih nauka predavao Medijsku etiku.
„U dijalogu postoje neka pravila: mogu da ga vode samo ravnopravni“, kaže Čupić i dodaje da se svako ko u dijalogu učestvuje mora saslušati i pažljivo pratiti.
„U dijalogu su bitni argumenti, to podrazumeva da su ljudi pažljivi, da su saradljivi, i naravna stvar – da se uvek prihvata bolji argument, to su neka pravila. Tako da je dijalog neka priprema za sutra, ako se budu tražili i neki pregovori između, na primer, vlasti i opozicionih stranaka u parlamentu. Pretpostavljam da je ovde ovakva situacija, da se zakonski primeni ono do čega se dođe u dijalogu.“
Kako se jedan od zahteva odnosi na REM, profesor Čupić smatra da u dijalogu treba ponuditi članove REM-a koji će garantovati da će mediji obavljati svoj posao po visokim standardima, što je, kako kaže, i navedeno u medijskim zakonima i deklaracijama.
„Ako i kada se prihvate predlozi koji su rezultat ovog dijaloga, oni treba da prođu kroz skupštinsku proceduru i da budu izglasani, a vlast ima većinu. Ne može se to telo proglašavati van parlamenta, ali ako se dogovorite sa sadašnjoj vladajućom većinom, onda samo treba izglasati predloge“, zaključuje Čedomir Čupić.
Gavrilović: Mi smo posrednici između bivše i sadašnje vlasti – radimo ono što je trebalo da bude urađeno 2009. ili 2015. godine
Direktor programa u Birou za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović, takođe član stručnog tima, kaže za Talas da je ulogu tima razumeo na sledeći način:
„Nas vidim kao grupu ljudi koja treba da započne proces reforme političkog sistema, ostvarujući zahteve protesta. Reforma izbornog procesa ne može biti stranačno pitanje, niti rešeno bez javnosti.
Pod vođstvom ministra Milana Markovića 2009. započeta je reforma izbornog sistema, a 2015. je pod vođstvom narodnog poslanika Babića formirana radna grupa i ništa nije urađeno.
Da li je telo opozicije ili ekspertska grupa – to meni nije toliko bitno“, kaže Gavrilović i dodaje da su članovi stručnog tima zapravo “posrednici između bivše i sadašnje vlasti – radimo posao koji je trebalo da bude urađen 2009. ili 2015. godine.”
Na pitanje šta tačno podrazumeva pod reformom političkog sistema, Gavrilović objašnjava da u Srbiji postoje različiti problemi – nizak integritet izbornog procesa, nepoverenje građana u Narodnu skupštinu, nepoverenje u političke stranke, niska izlaznost i kontrola od strane REM-a.
„Mi ćemo, kao organizacija, tražiti da stranke imaju svoje planove integriteta, kao i da se zaštite uzbunjivači u institucijama. Već dva puta smo pokušavali ovo da uradimo, nije urađeno, a sada je došlo na naplatu.“
Jedan od konkretnih primera koje navodi jeste odredba Zakona o političkim strankama koja nalaže da je za osnivanje stranke potrebno 10 hiljada potpisa – to je, po njegovom mišljenju, ozbiljno kršenje prava građana na političko organizovanje jer podrazumeva da osnivači ili imaju velike količine novca, ili da se ozbiljno zaduže – „zato sada imamo ovoliko pokreta i nevladinih organizacija“, istakao je naš sagovornik.
Gavrilović će, kako kaže, insistirati da proces u ovom dijalogu bude deliberativan:
„Ja ću predložiti komisiji jedan model koji postoji u SAD-u, podrazumeva deliberaciju i trajao bi tri, četiri ili pet meseci, a bili bi uključeni svi relevatni akteri, naravno i građani“, zaključuje.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 
Autorka