Dokle će država crtati mete i izmišljati unutrašnje neprijatelje?
Vuk Velebit

Autor

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: Talas 

Danas je ispred zgrade Tužilaštva za visokotehnološki kriminal u Beogradu redakcija nedeljnika Vreme organizovala akciju pod nazivom “Zaustavite nasilje nad novinarima” povodom najnovijih napada na novinare u Srbiji. Ovo se odvija dan nakon što je Srbija pala za 14 mesta na Indeksu slobode medija koji objavljuju Reporteri bez granica.

Izgleda da obeležavanje dvadesete godišnjice od ubistva novinara Slavka Ćuruvije nije bilo dovoljno da nas podseti na mračnu deceniju vladavine režima Slobodana Miloševića.

Ni nedavna smrt Mirjane Marković nije bila dovoljna da nas opomene na sve ono što je jedna vlast bila spremna da uradi u borbi sa svojim političkim neistomišljenicima i nepodobnim novinarima.

Nedelju za nama obeležila je organizovana kampanja vlasti, njoj bliskih tabloida i portala koji su još jednom izveli svoju dobro razrađenu metodu crtanja meta i označavanja svih onih koji nisu po volji jednog čoveka ili jedne stranke.

Ali, ni to nije bilo dovoljno da nas podseti kakve posledice mogu da imaju kampanje koje za svoj cilj imaju zastrašivanje, dok nekada uslede i fizički napadi ili ubistvo kao u slučaju Olivera Ivanovića. A onda kada i ako se nekome nešto desi, tada nas vlast uverava ’nismo mi krivi, verujte nam na reč’.

Ovog puta su se na meti vlasti i tabloida našli predstavnica Srba sa Kosova Rada Trajković, urednik BIRN-a Slobodan Georgiev, kao i novinarke Sanja Kljajić, Milena Popović i Vanja Đurić koje su autorke filma ’Albanke su naše sestre’.

 

Kome smetaju Rada Trajković i Sloba Georgiev?

U kampanju koja se vodi protiv Rade Trajković uključen je i sam državni vrh na isti način kao i pre ubistva Olivera Ivanovića. Ona je od strane tabloida ’Alo’ i Marka Đurića, šefa kancelarije za Kosovo i Metohiju, optužena za saradnju sa kosovskim vlastima radeći protiv interesa Srbije.

 


Drugi slučaj vezan je za urednika BIRN-a Slobodana Georgieva koji je u jednom montiranom video klipu uz zvuke sirena za bombardovanje optužen za izdaju i saradnju sa kosovskim i albanskim vlastima. Ipak, razlog za kampanju koja se vodi protiv Slobe Georgieva može biti objavljena slika brata predsednika Srbija Andreja Vučića zajedno sa Zvonkom Veselinovićem, jednim od glavnih kriminalaca sa severa Kosova.

 

 

Oni koji nisu snosili odgovornost, danas ponovo crtaju mete

Iako su nedavno osuđeni počinioci ubistva Slavka Ćuruvije, nalogodavci ovog zločina ostali su neistraženi i nesprovedeni pred lice pravde. Ako stvarni nalogodavci crtanja meta novinarima, kao i nalogodavci njihovih ubistava ili pokušaja ubistava nikada nisu odgovarali za počinjena dela, onda ni ne čudi što danas nekima ponovo pada na pamet da bi mogli da se igraju životima drugih samo zato što postavljaju pitanja ili kritikuju vlast.

Odgovor na pitanje zašto današnja vlast na ovaj način etiketira svakog drugačije mislećeg od sebe, nalazi se i u tome što su mnogi predstavnici današnje vlasti bili deo struktura režima Slobodana Miloševića.

Ali ne radi se ovde samo o tome da su oni bili deo tog režima, već oni nisu nikada krivično odgovarali za kampanje koje su vodili protiv novinara i medija, a neke od njih su dovele i do ubistava. A kada jednom niste odgovarali za učinjeno, znate da nećete odgovarati ni sledeći put pa se onda u odnosu prema tuđim životima ponašate još brutalnije.

 

Vučiću je stalno potreban unutrašnji neprijatelj

Iako su ova crtanja meta odvojeno usmerena ka jednoj političarki, jednom uredniku i grupi novinarki, jasno je da iza ovih kampanja stoji potpis istog autora. Čak su i navodni povodi za njihovo targetiranje različiti, ali svaka od ovih kampanja ima za cilj da ove ljude prikaže kao izdajnike i saradnike kosovskih i albanskih vlasti.

Zanimljiv je i trenutak u kojem se ovo dešava s obzirom da se stiče utisak da vreme za rešavanje kosovskog pitanja polako klizi iz ruku Aleksandra Vučića. Vučiću je u ovom trenutku, više nego ranije, potrebno da stvori atmosferu u kojoj se ne bori samo da sačuva Srbiju od spoljnih ’neprijatelja’, već i od onih ’unutrašnjih’ koji mu po njegovom tumačenju isto tako rade o glavi.

 

Javnost, a ne institucije – jedina odbrana od napada režima

Paradoksalno je tražiti zaštitu u institucijama koje su pod strogom kontrolom vlasti koja je direktno ili preko svojih tabloida odgovorna za napade na neistomišljenike. Pojedinci koji se nađu na njihovoj meti nemaju ni sredstva ni način za svoju zaštitu.

Zato danas ni policija, ni tužilaštvo, ni sudstvo nisu odbrana od ovakvih napada. Danas je jedina odbrana javnost.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *