Foto: Medija centar Beograd
Postalo je prilično teško ne biti ravnodušan na raznorazne poteze aktuelne vlasti. Reč koja najbolje opisuje komunikaciju i ponašanje vladajuće koalicije ovih 7 godina je verovatno – obesmišljavanje.
Politička realnost u kojoj je moguće rušiti u Savamali bez posledica (da uzmemo to kao simptomatičan primer bez zalaženja u lake teme tetke iz Kanade, Etihada ili biografija raznih ministara) učinila je da retko koji potez vlasti izazove reakcije koje prevazilaze pola dana trendinga na Tviteru. Ipak, Aleksandar Vulin, ministar vojni, uspeo je da nadmaši sve što smo do sada videli.
Vulin je, dakle, odlučio da štrajkuje glađu. Vulin je ministar. Jedan član Vlade Srbije, za kojim je najpre krenulo 30-ak narodnih poslanika, zatim zamenik gradonačelnika i nakon toga ko zna koliko članova SNS-a, verovatno prvi put u istoriji najavio je da štrajkuje glađu u znak protesta protiv opozicije.
Nakon sastanka sa Aleksandrom Vučićem, njegovim, kako ga je nazvao, saborcem, Aleksandar Vulin, kao i Goran Vesić i posledično svi ostali planirani učesnici, odlučio je da odloži štrajk. Ne da od njega odustane – već da ga odloži.
Koliko je cela situacija apsurdna govori i to da je većinu korisnika društvenih mreža ova najava asocirala na stari skeč Top liste nadrealista:
Ministar Vulin najavljuje štrajk glađu a njemu će se pridružiti i 30 poslanika vladajuće većine
Srbija svakim danom bukvalno proživljava seriju “Top lista nadrealista” pic.twitter.com/07bCtH9fjZ
— Zoran Nemanjic (@NemanjicZoran) April 11, 2019
Čak i da se od ovoga u potpunosti odustane, a sve su prilike da hoće jer svakako ne bi bilo prvi put da od pompeznih najava vlasti ne bude ništa, najava je već izazvala zanimljive reakcije, uključujući i već popularni komentar na portalu B92 koji glasi „Mirnim i dostojanstvenim protestom do smene opozicije“.
Zoran Kesić: Da je pravi ministar odbrane bilo bi sramota, ali pošto je Vulin…
Zoran Kesić, autor i voditelj emisije 24 minuta, kaže za Talas da u Vulinovoj najavi štrajka glađu nema ničeg istorijskog:
„Mi smo već u emisiji ispravno uočili da je ova vlast kao AliExpress, kao Kinezi prave kopiju svega što opozicija radi. Od TV emisija, preko mitinga širom srbije – preuzela je čak i ideju nasilja.
Opozicioni protesti su počeli zbog nasilja nad Borkom Stefanovićem, sad je vlast preuzela tu priču.“
Kesić ocenjuje da je štrajk glađu bio reakcija na realnu mogućnost da opozicija počne da štrajkuje glađu iz nemogućnosti da skrene pažnju javnosti, kako domaće tako i strane, na sve što se dešava u zemlji.
„Ponovo prave kinesku varijantu i žele da preduhitre opoziciju izbacujući svoj proizvod, prvi na tržištu imaju sopstveni štrajk glađu“, kaže Kesić i zaključuje:
„Na stranu što je sramota da jedan ministar odbrane štrajkuje glađu. Da je pravi ministar odbrane, bilo bi sramota, ali pošto je Vulin, onda i nije pošto on ne zna za sramotu.“
Vulinov štrajk glađu podržalo 30 Vulina https://t.co/NMwLNZWhTi
— Njuz Net (@njuznet) April 11, 2019
Vulin i Vesić započeli delimičan štraj glađu izbacivanjem hleba iz ishrane https://t.co/s9bbX5GXF4
— Njuz Net (@njuznet) April 12, 2019
Viktor Marković, Njuz net: Vlast napravila svoj paralelni univerzum
Iako je satirični portal Njuz.net na svoj prepoznatljiv način pisao o štrajku glađu, jedan od osnivača Viktor Marković u razgovoru za Talas kaže da je reč o zloupotrebi štrajka kao sredstvu borbe:
„Korišćenje, zloupotreba i obesmišljavanje jednog takvog čina kojem pribegavaju zaista očajni ljudi koji su stvarno saterani u ćošak i ne ostaje im nijedna druga opcija sem štrajka glađu, previše je sumanuto čak i za ovu i ovakvu vlast.“
„Ima već neko vreme kako je ova vlast napravila jedan svoj paralelni univerzum“, kaže Marković i dodaje da vladajuća koalicija ima sve ono što jedna vlast ne mora, a verovatno i ne bi trebalo niti bi smela da ima:
„Imaju svoje demonstracije po Srbiji, svoje NGO organizacije, svoje satirične emisije, svoje ozbiljne emisije, svoje političke analitičare, svoje ekstremne desničare, svoje ekstremne levičare, ali im to očigledno nije bilo dovoljno pa su rešili da “brendiraju” i najekstremniji vid protesta, svoj potez očajnika u vidu štrajka glađu.
Ovaj sumanuti paralelni univerzum je izgleda jedini u kojem su naučili da funkcionišu a jedna normalna država bi za njih značila potpunu katastrofu.“
Kako uopšte više reagovati na ovakvo ponašanje vlasti?
Građanski protesti 1 od 5 miliona su po prvi put u poslednjih 7 godina naterali vlast da deluje reaktivno – građani na ulicama postavili su agendu, a kao odgovor stigla je Vučićeva kampanja „Budućnost Srbije“.
To je, ipak, bilo kratkog daha – aktuelni režim se vrlo brzo snašao u novim okolnostima i ponovo počeo da diktira dešavanja na političkoj sceni – kako imitiranjem i podizanjem aktivnosti na novi nivo, tako i preduhitravanjem i provokacijama. U danu pred veliki opozicioni protest u Beogradu, pažnja javnosti skrenuta je sa predviđanja i planiranja protesta na komentarisanje i smišljanje reakcija na najavljeni štrajk glađu.
Teško je odgovoriti na pitanje šta bi opozicija i građani trebalo da rade – šta bilo ko može da radi kada neko ko je na vlasti štrajkuje glađu? Sa kojim ciljem, do kada, koji zahtevi bi trebalo da budu ispunjeni da bi se štrajk prekinuo?
Još je teže predvideti šta će se dešavati u narednom periodu, posebno nakon poziva predsednice parlamenta Maje Gojković na dijalog sa opozicionim poslaničkim grupama. Ovaj naizgled mali iskorak je prvo popuštanje režima na koje još uvek čekamo usaglašen odgovor opozicije.
Kada se sve sabere, ovu nedelju je već obeležio jedan od najbizarnijih događaja u novijoj istoriji, a veliki opozicioni skup i kontramiting nas tek čekaju.
——————————————————————————————————————————
Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 