Lideri Zapadnog Balkana u Berlinu - šta da očekujemo?
Vuk Velebit

Autor

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: ActuaLitté

U Berlinu će 29. aprila biti održan sastanak lidera zemalja Zapadnog Balkana i to na inicijativu Nemačke i Francuske koje su i do sada igrale aktivnu ulogu u održavanju ovih sastanaka i samita.

Kao što je bio slučaj i na ranijim okupljanjima, na ovaj sastanak su pozvani i predstavnici Slovenije i Hrvatske, a moguće je prisustvo i predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera kao i visoke predstavnice za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federike Mogerini. Sastanku bi trebalo da prisustvuju i Emanuel Makron i Angela Merkel.

Pre nešto više od godinu dana EU je prezentovala svoju strategiju za proširenje na Zapadni Balkan gde su Srbija i Crna Gora označene kao predvodnice procesa pristupanja, ali utisak je da se od te strategije do danas nije pokazao neki novi entuzijazam Evropske unije.

Da li ovaj sastanak u Berlinu znači da možemo očekivati neki novi vetar u leđa državama Zapadnog Balkana? Postavlja se i pitanje da li će jedna od glavnih tema biti i nastavak dijaloga Beograda i Prištine koji bi doveo do potpisivanja nekog sporazuma i rešavanja kosovskog pitanja?

Na ove teme sam razgovarao sa asistentom na Fakultetu političkih nauka Milanom Krstićem i Nikolom Burazerom, izvršnim urednikom portala ’European Western Balkans’.

 

Burazer: Raste pritisak EU na Beograd i Prištinu da se dijalog nastavi

Nikola Burazer za naš portal ocenjuje da „održavanje sastanka u Berlinu krajem meseca govori da raste pritisak na Beograd i Prištinu od strane EU da se dijalog odblokira i da se nastavi sa razgovorima na najvišem nivou“.

Sa druge strane, Burazer ističe da „uzimajući u obzir da predstoje izbori za Evropski parlament i da je zbog toga očekivano slabljenje uloge Evropske komisije u predstojećem periodu, inicijativa država članica je u tom smislu od velikog značaja“.

„Ostaje da se vidi o kojim će tačno temama biti reč i kakva će biti sudbina ideje o promeni granica, kojoj je Nemačka i dalje najozbiljniji protivnik“, zaključuje Burazer.

 

Krstić: Ovo je namera da se pošalje poruka da je Zapadni Balkan i dalje na evropskoj agendi

U razgovoru za Talas, Milan Krstić najavljeni sastanak u Berlinu tumači kao nameru da se pošalje politička poruka da je Zapadni Balkan i dalje na agendi i da ima evropsku perspektivu što se govori još od Solunske agende iz 2003. godine.

Ali postavlja se pitanje zašto se ova poruka šalje baš u ovom trenutku, kao i koja je njena pozadina.

Milan Krstić objašnjava da je osmišljena poruka u ovom trenutku u vezi sa evropskim izborima u maju, „jer je očekivano da će rezultati izbora u maju biti takvi da će stranke koje su skeptične prema proširenju EU i koje bi prvo želele da rade na redefinisanju odnosa unutar EU, dobiti više glasova što bi samim tim mogla da bude negativna poruka za ovaj region“.

„Cilj ovog sastanka je da se još jednom potvrde namere iz strategije o proširenju EU od prošle godine, da ona i dalje stoji i da se od nje ne odustaje.“

Sastanku u Berlinu će prisustvovati predsednik i premijerka Srbije, kao i njihove kolege sa Kosova. Zbog toga bi jedna od tema ovog sastanka moglo da bude i potencijalno ukidanje prištinskih taksi što bi dalje dovelo do nastavka dijaloga Beograda i Prištine.

Asistent na FPN-u Milan Krstić ocenjuje da je za dogovor o taksama potrebno mnogo više od jednog sastanka, a da li će doći do ukidanja taksi zavisi od mnogo stvari koje se moraju dogovoriti u pozadini.

„U ovom trenutku ne deluje kao da će doći do ukidanja taksi, osim ako se dogovor ne postigne u naredne dve nedelje pa da ovaj sastanak bude prilika da se dogovor promoviše, ali mislim da se to neće dogoditi.“

Nemački ambasador u Srbiji jutros je gostujući na N1 ponovio stav Nemačke da smatra problematičnim rešavanje pitanja Kosova promenom granica jer takve promene mogu imati reperkusije na ceo region.

Ipak, Krstić smatra da je takva izjava ambasadora što tiče razgraničenja upućena ka SAD-u, ali prvenstveno kao Beogradu i Prištini, ali da taj nemački stav ne znači da se on ne može modifikovati u perspektivi.

„To je poruka da se Beograd i Priština ne mogu dogovarati bez Nemačke, čak iako imaju podrušku SAD-a jer ovo je evropsko tlo i ne može da pravi dogovor mimo formata koji već postoji u koji je uključena Evropska unija“, zaključuje naš sagovornik.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *