Foto: iStock
Mihajlo Maksimović, koji je prema navodima medija „najveći makro u Srbiji“, nedavno je uhapšen zbog sumnji da je organizovao lanac prostitucije i trgovine ljudima. Njegovo hapšenje je zadobilo veliku pažnju javnosti zbog činjenice da se on najvećim delom bavio elitnom prostitucijom, i da su neke od žena za koje su sumnja da su radile za njega poznate starlete i trenutne učesnice raznih rijaliti programa.
Za razliku od drugih kriminalnih aktivnosti, prostitucija je izrazito kontroverzna jer i dalje ne postoji jedinstven način na koji se zemlje širom sveta odnose prema njoj. U većini slučajeva ona je direktno zabranjena, ali zabrana određene aktivnosti donosi samo skrivanje te aktivnosti u sivu zonu društva gde ima najviše izgleda za različite zloupotrebe.
Neke zemlje su odlučile da probaju drugačiji pristup, a hapšenje Maksimovića treba da bude prilika u kojoj ćemo preispitati da li je kriminalizacija prostitucije samo još jedna dobronamerna državna politika koja najviše šteti onima koje želi da zaštiti. Bitno je naglasiti da se prostitucijom bave i muškarci i žene, ali da su žene predominantno zastupljene, pa je većina debate o prostituciji fokusirana na njih.
Nemačka – država sa najviše bordela u Evropi
Iako većina ljudi prvo pomisli na Amsterdam kada zamišlja kako izgleda legalizacija prostitucije, Nemačka je zemlja na čijem se primeru najbolje mogu videti potezi ovakve politike.
Preko milion prostitutki je trenutno registrovano u Nemačkoj, a ovaj deo privrede svake godine doprinese državnom budžetu sa preko 16 milijardi dolara. Zbog činjenice da je legalizacijom prostitucije ona postala aktivnost na koju morate da plaćate porez, prostitutke su dobile prava koja inače ne bi imale. Ovo uključuje sva prava koja se odnose na ostale radnike, zdravstveno osiguranje i razne druge zaštite koje su izvesno ovećale sigurnost bavljenja ovim poslom.
Prostitutkama je sada lakše da prijave policiji klijente koji su ih na bilo koji način zlostavljali, a takođe je lakše da između sebe razmenjuju podatke o problematičnim klijentima. Pomoću aplikacije koja se zove Pepper, lakše i sigurnije dolaze do klijenata, što smanjuje potrebu za makroom ili direktnim radom na ulici.
Najveći problem koji se javio u Nemačkoj jeste povećanje broja žena koje su žrtve trgovine ljudima. One najčešće dolaze iz siromašnijih zemalja Istočne Evrope, a njih je sada lakše pomešati i uklopiti sa ženama koje ovo dobrovoljno rade.
Međutim, zagovornici legalizacije ističu da razlog zašto se trgovina ljudima povećava u zemljama koje legalizuju prostituciju jeste upravo zato što legalizacija nije standard svuda, i da bi se trgovina ljudima smanjila kad bi ona bila legalna širom Evrope. Takođe, Novi Zeland je problem trgovine ljudima u prostituciji pokušao da reši tako što je zajedno sa legalizacijom usvojio i zabranu bavljenja prostitucijom migrantima i onima koji nema državljanstvo Novog Zelanda.
Nordijski model – kaznite samo one koji plaćaju za seks
Pošto veliki broj ljudi i dalje oseća nelagodu pri pomisli na potpunu legalizaciju pružanja seksualnih usluga, kao dobra alternativa pojavio se „nordijski model“ koji kažnjava samo one koji plaćaju za seks, a ne one koji tu uslugu pružaju.
Švedska na ovaj način zaista jeste uspela da smanji broj ljudi koji plaćaju za usluge prostitutkama, ali ono što se ne vidi jeste siva ekonomija koja je procvetala upravo zbog kriminalizacije kupovine.
Ideja iza ove politike jeste da se stigma i krivica za prostituciju skloni sa prostitutki i prebaci na kupce, ali ovo često samo potvrđuje narativ da je bavljenje prostitucijom nešto duboko pogrešno i nemoralno. Ovakav stav je upravo ono protiv čega se prostitutke često bore, jer se bazira na ideji seksa kao nečemu potpuno svetom, što postoji izvan svakodnevnog života u kom je ovo još jedna aktivnost koja može biti ponuđena nekom za određenu nadoknadu.
Takođe, nordijski model se bazira na ideji da većina žena koje se bave prostitucijom to rade protiv svoje volje, da su primorane na takav život, bez bilo kakvog izbora. Ne samo da je ovo paternalistički i patrijarhalni stav, već potpuno ignoriše veliki broj žena koje se bave prostitucijom, a koje su tu odluku donele slobodno i koje prodaju seksa ne posmatraju kao čin eksploatacije, već kao dobrovoljni odnos i razmenu. Zašto poslanici u parlamentima nordijskih zemalja misle da su sposobniji da umesto ovih žena odluče kada su one eksploatisane, a kada nisu?
Neizbežno je ipak uzeti u obzir da postoji značajna grupa koja se bavi prodajom seksualnih usluga upravo zbog jako loše ekonomske situacije, ili često zbog zavisnosti od narkotika. Međutim, ova grupa žena je upravo najviše pogođena svakom kriminalizacijom. One su te koje će se baviti prostitucijom bez obzira na postojeće zakonske okvire, a u slučaju kriminalizacije one imaju najmanje zaštite.
Prostitucija neće nestati
Pre nekoliko meseci Mina Vrbaški, učesnica rijaliti programa Zadruga, šokirala je javnost kada je otvoreno priznala da se u jednom periodu svog života bavila prostitucijom.
„Stvari neke sam radila, prerano sam otišla od kuće, nisam znala kako treba da se ponašam, pogrešila sam, nastavila sam da živim, i?“, rekla je Vrbaški nakon što ju je nekoliko drugih učesnika optužilo da zbog bavljenja prostitucijom „nije poštena“.
Kakva god da zakonska uređenja prostitucije budu postojala, bitno je da prodaja seksualnih usluga nikada ne treba da bude uvreda niti dokaz o nečijim moralnim osobinama. Žene, ali i muškarci, koji se bave ovim nisu pokazali nikakav manjak karaktera niti lošu osobinu. Suviše često se žene stigmatizuju i obeležavaju upravo optužbama da su promiskuitetne ili da su zbog prodaje seksa nedovoljno vredne.
Razumljiv je otpor koji veliki broj ljudi oseća kada pomisli na potpuno legalnu prostituciju. Međutim, ona postoji već vekovima i nema naznaka da će nestati. Kada znamo to, treba da se suočimo sa tim i da donesemo zakone kojima ćemo zaštititi one najranjivije, ali i omogućiti svim ostalima da dobrovoljno stupaju u odnose i imaju autonomiju nad svojim telom.
Pročitajte i: Da li prostitucija treba da bude legalna? Anketa