Foto: iStock
Kada ste poslednji put pitali nekoga kako se oseća, a da odgovor nije bio: „Umorno“ ili „Zauzeto“?
Džon Mejnard Kejnz, čuveni ekonomista, predviđao je da će njegovi unuci raditi u proseku 15 sati nedeljno. Kejnz nije mogao da napravi veću grešku. Ne samo da radimo više sati nego prethodne generacije, već smo umorniji, pod većim stresom i patimo od dugotrajne iscrpljenosti.
U isto vreme, deluje da ne uviđamo negativne posledice ovoga, već na pijedestal stavljamo svoj umor i ponosimo se njime. Stres i iscrpljenost drastično utiču na mentalno zdravlje i produktivnost, a vreme je da priznamo da nešto mora da se promeni.
Više sati na poslu – manje produktivni radnici
Skoro 40% radnika u Sjedinjenim Američkim Državama radi preko 50 sati nedeljno, a rekord u broju radnih sati godišnje drži Južna Koreja.
Iako sa strane poslodavca deluje kao odlična stvar, veći broj radnih sati doprinosi i većem broju nezgoda i grešaka na poslu. Usled velikog broja radnih sati radnici postaju iscrpljeni, što znači da je verovatnije da će imati propuste u radu.
Takođe, problematično je i što postoji razvijeno očekivanje dugih radnih sati, bez obzira na produktivnost. Studija koju je spoveo Erin Rid, profesor sa Univerziteta u Bostonu, pokazuje da menadžeri nisu mogli da prepoznaju razliku između zaposlenih koji su radili 80 sati nedeljno i onih koji su se samo pretvarali da rade toliko.
Dugi radni sati za posledicu imaju i manje sna, više stresa, depresiju, ali i druga rizična ponašanja poput konzumiranja alkohola. Studija jednog finskog instituta pokazala je da ukoliko provodite dosta vremena na poslu postoji veći rizik da razvijete blaži oblik alkoholizma. Koliko sve ovo utiče može da utiče na vaše zdravlje pokazuje i podatak da se u SAD godišnje 120 hiljada smrtnih slučajeva može dovesti u vezu sa nekim od faktora stresa na poslu.
Čak i ako vam deluje da svesno radite više sati i da u tome ne postoji problem, istraživanja pokazuju da samo 1% do 3% populacije može da dobro funkcioniše ukoliko spava manje od 6 sati, kao i da dugoročno nedostatak sna negativno utiče na produktivnost.
Viši nivo stresa usled dugih radnih sati utiče loše i odnose sa kolegama na poslu. Usled stresa ljudi slabije kontrolišu svoje negativne emocije i lošije tumače izraze lica drugih ljudi, što znači da ovo za posledicu ima generalno lošiju komunikaciju na radnom mestu.
Dugotrajna iscrpljenost menja strukturu vašeg mozga
Ukoliko vam se već duže vreme ne ide posao, ne vidite smisao u njemu, osećate se iscrpljeno, nemotivisano i postali ste veći cinik nego ranije, onda patite od nekog oblika burnout-a, odnosno dugotrajne iscrpljenosti.
Termin burnout pojavio se u literaturi 1974. godine, a danas je prepoznat kao jedan od uzroka depresije, kao i lošijeg mentalnog zdravlja. Dugotrajna iscrpljenost nije posledica samo dugih radnih sati, već i zahtevnih zadataka na poslu, velikog broja rokova, kao i osećaja da naš rad nije dovoljno cenjen.
Ričard Gunderman, profesor na Univerzitetu u Indijani, kaže da je dugotrajna iscrpljenost posledica „hiljade i hiljade malih razočaranja, koja su sama za sebe potpuno neprimetna“.
Istraživanja Univerziteta u Stokholmu pokazuju da dugotrajna iscrpljenost nema za posledicu samo lošije zdravlje, već potencijalno i promene u strukturi mozga. Studije pokazuju da ovo može da dovede i do lošijeg pamćenja, smanjenog vokabulara, lošijeg tumačanje emotivnih reakcija drugih ljudi i smanjenja sposobnosti apstraktnog mišljenja.
U prilog tome koliko je dugotrajna iscrpljenost raširena govori i to da sve više jutjubera i poznatih ličnosti govori da se osećaju ovako, kao i da je to imalo negativne efekte na njihov život.
Moramo da uništimo normu koja nagrađuje iscrpljenost
Problem koji dodatno pogoršava iscrpljenost koju osećamo jeste problematična kultura, gde glorifikujemo nedostatak sna, neprestano proveravanje da li nam je stigao poslovni mejl i veliki broj sastanaka u jednom danu.
„Jako sam zauzet“ je postao kliše odgovor kojim signaliziramo drugima da smo mi negde neophodni, da smo na neki način „jako važni“, kao i da su nam na poslu poverili veliku količinu posla jer su prepoznali naše sposobnosti.
Sve dok ne shvatimo da nema ništa pozitivno u izjavi da ne možete da „dignete glavu od posla“, nećemo rešiti problem dugotrajne iscrpljenosti. Biti zauzet je statusni simbol i medalja koju nosite oko vrata, i zbog kog se zapravo osećate samouvereno, iako to dolazi na uštrb mentalnog i fizičkog zdravlja.
Šta možemo da uradimo kako bi nam bilo bolje?
Kao i sa svakim drugim problemom, bitno je da prvo prepoznamo da on postoji. Nije prirodno ili poželjno da se stalno osećamo loše i iscrpljeno. Naše telo i um mogu da podnesu kratkotrajne periode intenzivne aktivnosti, ali ukoliko to traje dugo, nećemo moći da istrajemo.
Ukoliko patite od dugotrajne iscrpljenosti niste sami, započnite razgovor sa kolegama i prijateljima, jer ćete ubrzo shvatiti da je to jedna sveprisutna epidemija. Upravo u tom činu međusobnog prepoznavanja možete osetiti olakšanje i pronaći razumevanje. Potrebno je i da postavimo granice koje će nam pomoći da održimo bolji balans između posla i privatnog života, da pronađemo prostor za normalan san i zdravije navike.
Ali pre svega, ovoga treba da prestanemo da govorimo da smo zauzeti. Naša vrednost postoji izvan toga koliko sati radimo dnevno, a biti „najzauzetija“ i „najiscrpljenija“ osoba nije takmičenje u kom treba da pobedimo.
Autorka