Kako je opozicija plivala u Vučićevom osmišljenom performansu ispred Skupštine grada
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: N1

Predstavnici Saveza za Srbiju juče su pokušali da uđu u Skupštinu grada kako bi predali zahteve gradonačelniku Zoranu Radojičiću koji se tiču obustavljanja izgradnje gondole, rekonstrukcije centra grada, te smene zamenika gradonačelnika Gorana Vesića.

Poduhvat je bio neuspešan jer ih je u tome sprečila grupa žena zaposlenih u gradskoj upravi koje su preuzele ulogu obezbeđenja Skupštine i uzvikivale različite poruke, uključujući i „fašisto“. Pored njih, prisutni su bili i mediji, a poseban utisak ostavio je razgovor lidera Dveri Boška Obradovića sa novinarkom TV Prva, kao i reakcije drugih članova SZS na društvenim mrežama.

Jedini predstavnik SZS koji je nakratko uspeo da uđe u Skupštinu bio je Nikola Jovanović, šef odborničke grupe i potpredsednik Narodne stranke koji je, kako kaže, „u momentu video uzurpatora Gorana Vesića koji je komandovao zaposlenima u gradskoj upravi”, nakon čega je danas podneo krivičnu prijavu u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.

Ispred zgrade Skupštine došlo je do brojnih prepirki, kao i do intervencije Hitne pomoći jer je jednoj od prisutnih pozlilo, dok je još jedna odvezena kolima Hitne pomoći.

Nakon što nisu uspeli da uđu u zgradu, članovi Saveza preneli su ograde iz Kolarčeve ulice do zgrade REM-a, ali su rasprave o događajima ispred Skupštine grada trajale čitav dan – kako na televizijama sa nacionalnom frekvencijom na kojima su gostovale žene koje su bile ispred gradske Skupštine, tako i na društvenim mrežama.

Kako se opozicija nosila sa ovim događajima? Razovarali smo sa Nikolom Tomićem, medijskim konsultantom, i Anom Novaković, novinarkom BIRN-a.

 

Tomić: Vlast se spremila izuzetno dobro – kola Hitne pomoći, Vučićev glavni medijski strateg i profesionalni batinaši

Nikola Tomić, medijski konsultant, u razgovoru za Talas ističe da je opozicija juče upala u dobro pripremljenu zamku:

„Iako cela akcija nije bila najavljena javno, isplanirana je dan ranije i za nju je znalo svega desetak ljudi. Ta informacija je na vreme, tačnije odmah, stigla do druge strane, da li prisluškivanjem ili curenjem informacija, i vlast se pripremila i to izuzetno dobro.

Tu je bio, kao što znamo, hor besnih žena, kola Hitne pomoći, tu su bili pozvani mediji sa ključnim novinarima, unutra u zgradi je bio Vučićev glavni medijski strateg, pored su bili profesionalni batinaši. Zatim Vučićeva konferencija za novinare 15 minuta posle gužve, izjava Ane Brnabić, specijalne emisije sa naravno unapred pozvanim i pažljivo probranim gostima. Ceo mehanizam spreman da opozicija upadne u zamku i to se desilo.“

Kada je reč o samoj akciji opozicije, Tomić ocenjuje da ona nije problematična – da su prisutni Nikola Jovanović, šef odborničke grupe, i Marko Bastać, predsednik opštine Stari Grad, bili tamo kao legalni i legitimni predstavnici građana, te da je trebalo da im bude omogućeno da zastupaju njihove interese.

S druge strane, misli da tamo nije bilo mesta Bošku Obradoviću i Janku Veselinoviću koji nemaju odborničke mandate, niti su iz Beograda.

„Reakcije Obradovića i Veselinovića na licu mesta su bile problematične, pre svega u odnosu prema novinarima. Demokratski političari, levi i desni, moraju imati svoje granice u ponašanju i ne smeju dovoliti da ih situacija iznervira. Nisu očekivali takvu situaciju, izgubili su živce, ušli u rasprave sa novinarima koje nisu primerene. To isto važi za reakciju Veselinovića na društvenim mrežama, bar ovaj drugi deo su shvatili, pa je kasnije obrisao spornu fotografiju i sporni tekst.“

Govoreći o daljem toku rasprava, kako na televiziji tako i na društvenim mrežama, Tomić objašnjava da je vlast, pored organizacije, imala i spreman narativ – da opozicija pokazuje nasilništvo prema ženama i da je Boško Obradović fašista i nasilnik, isto kao što je Dragan Đilas tajkun a Vuk Jeremić lopov, što sve ocenjuje kao „jeftine komunikacijske trikove koji prolaze“.

Taj narativ se, kako kaže, svodi na nasilništvo i mizoginiju, dok je poenta čitave akcije trebalo da budu primedbe koje opozciija ima na način na koji se izvode radovi u gradu, to što smatraju da građani nisu saslušani, da struka nije konsultovana i da u celoj priči ima kriminala.

„To je trebalo da bude poenta cele akcije i cele priče, ali je vlast uspela da nametne narativ koji im odgovara, strateški. Kao sa lupanjem etiketa ’fašista, tajkun, lopov’, imamo etikete ’nasilnici koji mrze žene’. Kada gledamo razumno, to je na ivici pameti, međutim konstantnim ponavljanjem i nametanjem te priče, to u delu javnosti koju oni kontrolišu i u delu biračkog tela verovatno ostavlja efekat.“

Kada je reč o samoj suštini zahteva opozicije, Tomić dodaje da ono što opozicija mimo ovih uličnih akcija može da uradi jeste organizovanje referenduma u opštini Stari Grad na kojem bi se građani izjasnili o radovima na Kalemegdanu i u centru grada.

„Koliko znam DS radi na tome, a referendum je priča koju vlast teško može da ospori. To bi išlo kroz institucije, poštovanje procedura i konsultovanje građana.

Meni bi bilo zanimljivo da vidim kako će vlast da odgovori na to, da li će da blokira ili opstruira referendum ili će ovo biti mala, ali značajna pobeda za opoziciju“, zaključuje naš sagovornik.

 

Novaković: Skandalozni komentari na račun izgleda žena, time je pomeren fokus sa glavne teme

Novinarka BIRN-a Ana Novaković u izjavi za Talas kaže da su zaposlene žene u gradskoj upravi zloupotrebljene time što su postavljanje ispred vrata Skupštine da je odbrane:

„Gradonačelnik Radojičić je i sam izjavio da po proceduri svako ima pravo da uđe u Skupštinu Grada, a među prisutnima je bio šef odborničke grupe Nikola Jovanović i bilo je sasvim u redu da preda zahteve.

To je trebalo da mu bude omogućeno, nije jasno zašto bi stajao kordon žena zaposlenih u gradskoj upravi – ako je potrebno obezbeđenje, zašto nisu pozvali policiju nego izveli žene?“

Novakovićeva se posebno osvrnula na kasnije reakcije na društvenim mrežama koje ocenjuje kao neprimerene:

„Svi su počeli da komentarišu kakve su žene, kako izgledaju, da li imaju veštačke usne, kosu, grudi, što je opet skandalozno jer se prebacuje loptica sa glavne teme na neku drugu. To kako neko izgleda je potpuno nebitno u celoj priči.

S druge strane, imala sam dvojako osećanje u vezi sa pričom o „hrabroj Maši“ koja je zaustavila Boška Obradovića u njegovom „fašističkom napadu” na instituciju, kako su žene-braniteljke uzvikivale ispred Skupštine – kada je taj tekst podeljen na mrežama, počeli su svi da se ređaju uvredama i psovkama po hrabroj Maši.“

Priča o zaštiti žena je u ovom slučaju, ocenjuje ona, pogrešna meta:

„Uvek bih stala u odbranu žena, ali u ovom slučaju ne bih uopšte prebacivala lopticu na žene, nemam tu vrstu sažaljenja. Ti si to birao, birao si da budeš tamo gde će neko da te koristi, zloupotrebljava, stavlja ispred institucije, a nakon svega lično zahvaljuješ Vučiću.

Neko ko radi na takvom mestu treba da daje predloge, rešenja, objašnjenja, da se bavi funckionisanjem grada, a ne da stopira druge i pravi živi ženski zid ispred gradske Skupštine.“

Kada je reč o odnosu opozicije prema novinarima, Novakovićeva kaže da je upoređivanje prisutne novinarke TV Prve sa Barbarom Životić etiketiranje:

„Ako neko od novinara postavi sugestivno ili neprofesionalno pitanje, sagovornik može da nema komentar i to je potpuno u redu, ali to ne znači da treba da napadaš novinare i kvalifikuješ ih poredeći sa nekim ko je označen kao najneprofesionalnija, najneetičnija, najneobjektivnija novinarka u poslednja 3 meseca, novinarka koja bukvalno laže i izmišlja pred kamerom.

Ne odobravam označavanje i etiketiranje – ni od strane Vučića, ni od strane opozcije“, zaključila je Ana Novaković.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *