Foto: Marc Müller, Munich Security Conference
Ministar spoljnih poslova izjavio je da savetuje građanima Srbije da ne putuju u Veliku Britaniju zbog političke nestabilnosti i političkog haosa koji vlada u toj zemlji. Ovakva reakcija stigla je kao odgovor na saopštenje ambasade ove države koja je savetovala svojim građanima da ne putuju na sever Kosova zbog kriminala.
I sam Dačić je rekao da je namerno ciničan jer je laž kada neko govori da je kriminal na severu Kosova, a da se teroristi i zločinci nalaze u Prištini. Međutim, ovo nije prvi put da je Ivica Dačić oštar u svojim odgovorima prema zapadnim državama.
Dok sam se spremao za pisanje ovog teksta, pokušao sam da istražim i neke ranije Dačićeve izjave. Ako u Google pretraživač ukucate ’Dačić odbrusio’, videćete na desetine naslova i izjava u kojima Dačić oštro odgovara i reaguje prema Evropskoj uniji, SAD-u i drugim državama Zapada.
Povodom ove Dačićeve izjave, ali i šireg opusa njegovog diplomatskog delovanja, razgovarao sam i sa spoljnopolitičkim analitičarem Boškom Jakšićem.
Šta Srbija dobija, a šta gubi zbog Dačićevih izjava
Kada sam pročitao izjavu ministra Dačića, prvo pitanje koje sam sebi postavio jeste šta ćemo mi kao država ovom izjavom dobiti, a šta izgubiti. Ali sve to zavisi i od toga šta je šteta, a šta dobit za ovu vlast.
U razgovoru za Talas, Boško Jakšić ističe: „ako je zaoštravanje sa Zapadom dobit za nas, onda je ova izjava u skladu sa takvom politikom ali to je suprotno od onoga što stalno slušamo a to je orijentacija ka Zapadu“.
Kad je reč o samoj izjavi, Jakšić ovu izjavu vidi kao još jednu u nizu Dačićevih izjava dok je ova malog formata, ali će ostati diplomatski zabeležena u Londonu.
„To je poigravanje izjavama i retorikom i mislim da na tome to treba i da ostane. Ne verujem ni da će u Londonu od toga praviti nešto posebno.“
„Ipak, takva retorika je mnogo indikativna u širem kontekstu, kad smo i protiv koga smo spremni da zaoštravamo“, ocenjuje Jakšić.
Dalje, dodaje Jakšić i da „Dačićeva retorika ne deluje diplomatski, a diplomatija je upravo obrnuto od takvog načina ponašanja i takve retorike“.
Ko to tamo peva
Ivica Dačić kao šef srpske diplomatije postao je prepoznatljiv ne samo u Srbiji, nego i van granica naše zemlje, kao čovek koji je na diplomatskim večerama i okupljanjima uvek raspoložen i da zapeva. Iako takav pristup šefa diplomatije nekome može da zadeluje kao simpatičan, on na taj način pokazuje ne samo svoju neozbiljnost, nego i neozbiljnost zemlje koju u svetu predstavlja.
U razgovoru za Talas, Boško Jakšić ističe da je nediplomatski pevati na prijemima, dok je nediplomatski opus Ivice Dačića značajan, ali je to u funkciji njegovog predstavljanja za unutarpolitičke potrebe.
Dačićeva avio parada diplomatije
Osim što peva po svojoj potrebi ili po molbi Aleksandra Vučića, Dačić će ostati upamćen i kao šef diplomatije koji nam je otkrio nekoliko novih zemalja za koje niko nikad ranije nije čuo. Za te države ne bismo ni saznali da nije bilo Dačićevog puta oko sveta koji svi plaćamo u ime lobiranja da neke male i nepoznate države povuku svoje priznaje nezavisnosti Kosova.
Poslednja u nizu država koja je povukla svoje priznanje bila je Republika Palau. Međutim, javnost nikada nije bila upoznata šta te države dobijaju zauzvrat dok ih Dačić obilazi i moli za povlačenje priznanja.
Boško Jakšić smatra da „taj njegov diplomatski turizam koji nas košta tone kerozina ima simboličku funkciju da tamo neki Palau nagovori da odustanu od prizanja, a onda se mi hvalimo koliki je broj zemalja odustao što je aritmetički tačno ali suštinski ništa ne menja u odnosu sveta prema Kosovu“.
Spoljna politika ne treba da se vodi od danas do sutra
Ipak, izostanak jasne spoljnopolitičke strategije omogućava svakom državnom funkcioneru da bez odgovornosti daje izjave za dnevnopolitičke potrebe i u ime prikupljanja političkih poena. Dodatno, tumačenje naših spoljnopolitičkih prioriteta bazirano je na osnovu izjava zvaničnika, a ne na osnovu nekog usvojenog dokumenta.
Još je Ilija Garašanin govorio da politika, bilo spoljašnja ili unutrašnja, ne može da se vodi od danas do sutra nego treba da bude zasnovana na dugoročnim principima i planovima. Naravno, ukoliko želimo da budemo društvo koje zna gde ide, kakvi su mu ciljevi i na koji način će te ciljeve ostvariti, onda je zbog toga neophodno doneti pisani dokument kojim bi se spoljna politika institucionalizovala kako više ne bismo svedočili vođenju spoljne politike od danas do sutra.