Foto: Privatna arhiva Darka Bajića
Miloš Bajić je odveden u zloglasni nacistički logor Mauthauzen kao student prve godine likovne akademije.
Međunarodni festival dokumentarnog filma Beldocs počinje 8. maja, a u nedelji između 8. i 15. maja u Beogradu će biti organizovano preko 100 projekcija dokumentarnih filmova.
Festival Beldocs biće otvoren premijerom filma „Linija života“, u režiji Darka Bajića, 8. maja u 20 sati u Kombank dvorani u Beogradu.
Dokumentarac se bavi životom i radom rediteljevog oca Miloša Bajića, akademskog slikara, velikog umetnika i profesora.
“Kroz njegovu ličnu i umetničku biografiju prelama se jedno od najbitnijih razdoblja 20. veka – period Drugog svetskog rata”, navodi se u saopštenju Beldocs-a:
„Linija života“ je film o velikom umetniku i profesoru Milošu Bajiću, o surovosti rata u kojem je ljudski život vredeo onoliko koliko je čovek bio sposoban da radi u monstruoznoj mašineriji koncentracionih logora, o 11 miliona onih koji nisu dočekali šansu da nakon tog rata žive, rade, stvaraju i oforme porodice, i o tome kako je glavni junak svojom maštom i umetnošću pobedio smrt i postao prvi apstraktni slikar u bivšoj Jugoslaviji.”
Foto: Privatna arhiva Darka Bajića
Pored autentičnih crteža nastalih u koncentracionom logoru Mauthauzen i slika nastalih tokom karijere Miloša Bajića, u filmu se vide i inserti iz filmova nastalih na super 8 filmskoj traci koji su snimali slikar i njegov sin Darko, danas profesor filmske režije na FDU u Beogradu i reditelj ovog filma.
Miloš Bajić je odveden u zloglasni nacistički logor Mauthauzen kao student prve godine likovne akademije. Igrom sudbine, doživeo je istu tragediju svog oca Trifuna, kojeg je 1917. mobilisala austrougarska vojska i odvela ga na ruski front. Pošto je odbio da puca u ruske vojnike, zajedno sa zarobljenim Rusima našao se u logoru nadomak grada Mauthauzena, u istom onom logoru u koji je Miloš Bajić dospeo tri decenije kasnije. Miloš se u logoru našao zajedno sa zatočenicima iz cele Evrope.
Iz neposredne blizine svedočeći dramama zatvorenika i logorskim strahotama, počeo je da beleži dokaze na najbolji način na koji je umeo – crtežima. Scene užasa koje mu nisu dale mira pretočio je u likovnu ekspresiju. Crteže je krio u praznoj boci protivpožarnog aparata. U maju 1945. kada su saveznici oslobodili logor, Bajić se sa oko 150 crteža vratio u Beograd gde je nastavio studije na likovnoj akademiji. Serija crteža Mauthauzen ostala je ne samo kao individualno svedočanstvo o mukama zatvorenika i zločinima nad njima, već i kao dokaz koji je iskorišćen na suđenju odbeglim nacistima mnogo godina kasnije.
Foto: Privatna arhiva Darka Bajića
Pročitajte i: Ko su oskarovci na Beldocsu?
