Evo šta dan posle bojkota
Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Aleksandar Kokotović

Na poslednjem protestu 1 od 5 miliona održanom u Beogradu u subotu 30. marta, građani su od zgrade RTS-a do zgrade Vlade Srbije prošetali pevajući „April u Beogradu“ i time simbolično najavili jedan politički buran mesec u Srbiji.

Veliki opozicioni skup najavljen je za 13. april, nakon čega je usledila najava dva SNS mitinga – najpre u Novom Sadu 12. aprila, a zatim i u Beogradu sedam dana kasnije. Ovakav sled događaja implicira izvesno odmeravanje snaga, prebrojavanje, a kako to može da izgleda videli smo u Grockoj kada su, ispred zgrade Skupštine opštine, paralelno organizovani skup podrške Dragoljubu Simonoviću i opozicioni protest.

Kakva su očekivanja od aprila – šta opozicija može da postigne, a na šta bi trebalo da se fokusira? Šta režim poručuje svojim delovanjem?

Dušan Spasojević i Vesna Pešić komentarisali su za Talas predstojeće događaje.

 

Opozicija ne može da pobedi u igri prebrojavanja, niti treba u tome da učestvuje – zahtevi protesta tiču se pravila igre

Dušan Spasojević, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, u izjavi za Talas kaže da režim najavom mitinga 12. i 19. aprila signalizira da ih ima više, da mogu da skupe više ljudi i da i oni mogu da primenjuju vainstitucionalne mehanizme ako dođe do potrebe za time, te da je tu, kako kaže, manje-više sve očigledno.

S druge strane, Spasojević ocenjuje da je veći problem to što je opozicija ušla u priču sa prebrojavanjem, iz više razloga:

„Prvo – opozicija u toj igri ne može da pobedi, nema je više i nema resurse koji su na raspolaganju vlastima. Drugo, zahtevi opozicije se ne tiču prebrojavanja već pravila igre, to nisu zahtevi oko kojih se prebrojava.

Treće, snaga protesta proizilazi iz njegove raširenosti i činjenice da ljudi spontano, samostalno demonstriraju u više od 100 mesta širom zemlje. U momentu kada to svedete na jedan organizovan skup u Beogradu, onda ulazite u jednu igru u kojoj je vlast jača.“

Međutim, nije samo režim taj koji insistira na igri brojeva, neretko smo i od predstavnika opozicije mogli da čujemo poruke na liniji „da pokažemo koliko nas ima“, uključujući i slogan „nas je ipak više“ koji jeste referenca na Olivera Ivanovića i korišćen je na šetnji povodom godišnjice njegovog ubistva, ali u isto vreme podiže očekivanja u pogledu brojnosti.

Dušan Spasojević smatra da je opozicija ovakvim narativom u određenoj meri već ušla u igru prebrojavanja, a da je ta dimenzija protesta taktički sporna. Kada je reč o samim protestima, ocenjuje da je važno što se nije odustalo od subotnjih šetnji u Beogradu, kao i od ustaljenih protesta širom Srbije jer su upravo te šetnje „neka vrsta preživljavanja protesta“ i važno je da opstaju kao rutina, „bez obzira na to što možda nisu najzabavniji događaji.“

 

Opozicija treba da se fokusira na lokalne izbore – Vučićeva snaga nije ni u Skupštini ni u Predsedništvu, već na lokalu

Sociološkinja Vesna Pešić u razgovoru za Talas iznela je svoje viđenje čitave opozicione strategije. Kako kaže, opozicija ne bi trebalo da insistira na generalizovanim zahtevima poput onih za poštenim izbornim uslovima, već treba da se fokusira na lokal:

„I 1996/97, mi smo prvo preuzeli lokal. Moje mišljenje je da opozicija treba da se ozbiljno sprema za lokalne izbore 2020. godine, jer nije u poziciji da traži opšte zahteve – Vučić je opoziciju obeležio kao neprijatelja, zašto bi im izašao u susret?

U ovakvom režimu, moraš negde da naneseš udarac, da sve od sebe daš da dobiješ, na primer, Niš, jer će to biti signal građanima da situacija možda može da se preokrene.“

Pored toga, dodaje, opozicija ne treba da se fokusira na pitanje Kosova jer tu „zaostaju za Vučićem“, dok većina građana koji izlaze na ulice pripada srednjoj klasi i ne vidi pitanje Kosova kao primarno. „Oni su mnogo bliže tome da se kosovsko pitanje rešava nego da branimo kosovsku bitku od pre 600 godina“, kaže naša sagovornica, i dodaje: „pravo pitanje je – hoćemo li konačno da sredimo ovu državu u kojoj vlada totalni haos?“

Govoreći o strategiji opozicije na lokalu, Vesna Pešić ocenjuje da snaga Aleksandra Vučića i njegove SNS nije ni u Skupštini ni u Predsedništvu, već na lokalu:

„Kao što smo videli, on je Lučane branio sa jednim ministrom, sa Dijanom Hrkalović, automobilima iz Pančeva i Sremske Mitrovice – jer on je tu najsnažniji, upravo na lokalu.“

Kako redovni lokalni izbori dolaze 2020. godine, naša sagovornica smatra da oni zahtevaju pripremu i saradnju na znatno ozbiljnijem nivou od trenutne, kao i da bi opozicija trebalo da bude mnogo bolje povezana i fokusirana na to što ih čeka:

„Opozicija bi trebalo da sedi danima i radi na zajedničkim planovima, da okupi oko sebe ozbiljne stručnjake koji će ih savetovati šta i kako da rade do lokalnih izbora. Dalje, možda fokus ne treba da bude na izbornim uslovima već na izbornom zakonu – trenutni sistem daje ogromnu moć partijskim šefovima koji utvrđuju izborne liste, pa je tako i Vučić stvorio svoju vertikalnu piramidu u koju niko ne može da uđe.“

Ta vertikalna piramida je, kako kaže, sačinjena od većine, pa predsednik Vučić nema nikakav podsticaj da uzima u obzir komentare i interese opozicije: „Milošević je bio zlotvor, vodio je ratove i ljudi su stradali, ali je prema opoziciji bio tolerantniji pa smo tako imali okrugle stolove, radili na zakonima, dok Vučić svoju opoziciju tretira kao neprijatelje“.

Usled izbornog zakonodavstva, Pešićeva ocenjuje da su i same stranke iznutra autoritarne, a da je dodatni problem to što unutar opozicije više ne postoje velike partije.

„Treba da se ide na pravljenje jedne normalne, velike stranke koja bi imala infrastrukturu i okupljala stručnjake koji bi savetovali političare. Kako za miting 13. aprila, tako i za sve buduće akcije, a posebno za lokalne izbore – mora ozbiljno da se radi na planiranju.“

Govoreći o strategiji za lokalne izbore, naša sagovornica ocenjuje da uspeh zavisi od komunikacije i modela delovanja:

„Radikali nikada nisu išli na tribine da pričaju sa građanima, ne, oni su imali takozvani kapilarni sistem. Nikolić je obilazio okruge i okupljao glavne ljude u kafanama, dakle prvo je lobirao najmoćnije osobe u selu, dok Demokratska stranka to nikada nije radila.

Potrebno je da opozicija sagleda političku realnost, da vidi kako stvari zaista funkcionišu, a onda da sve svoje resurse usmeri na pobedu na lokalu“, zaključuje.

 

13. april zahteva ozbiljne pripreme, a neke prilike su već propuštene

Kada je reč o opozicionom skupu 13. aprila, Dušan Spasojević ocenjuje da nije stvorena kritična masa, niti atmosfera, da bi taj skup mogao nekako da se kapitalizuje u važan događaj, i da ne očekuje da će se tog dana nešto promeniti ili pokrenuti:

„Bilo bi dobro da se do 13. aprila pripremi teren, ali sada već za to nema vremena. Neke vrste blokada bi imale smisla, ali one koje bi bile fokusirane na određene institucije, kao što je, na primer, jučerašnja akcija na Terazijama. Promenjena je lokacija, postoji jasna poruka.

Međutim, propuštena je prilika da se od decembra, od početka protesta do danas, prave partnerstva i koalicije oko pojedinačnih pitanja i da se tako povećava broj ljudi na protestima.“

Kao primere za ovakve akcije Spasojević navodi da bi bilo produktivno da su organizovani širi skupovi u vezi sa gradnjom na Kalemegdanu, sadnicama na Novom beogradu i slično, jer je jedan od ključnih problema protesta 1 od 5 miliona to što postoje akteri koji nisu povezani.

Usled tih propuštenih prilika, ocenjuje Spasojević, 4 meseca kasnije imamo protest koji „nije dovoljno širok i nema dovoljnu bazu da bi 13. aprila mogao da izazove nešto veliko“.

S druge strane, Vesna Pešić smatra da opozicija treba ozbiljno da se pripremi i da bude spremna na različite opstrukcije od strane režima:

„Vrlo lako može da se desi da tog dana bude mnogo policije na putu, da autobusi i automobili budu sprečeni da stignu u Beograd, pa s te strane treba biti oprezan i maksimalno se pripremiti na sve moguće izazove.“

Naša sagovornica dodaje i da ostaje otvoreno pitanje šta se radi 14. aprila kada predsednik Vučić, po svoj prilici, ne ispuni zahteve protesta.

„Ipak, treba da vidimo kako će to sve proći, korak po korak – prvo što nas očekuje je taj 13. april koji treba dobro i ozbiljno isplanirati, pa nakon toga da opozicija sedne i vidi šta su planovi za dalje.“

 

 

——————————————————————————————————————————

Ovaj tekst je nastao uz podršku fondacije Fridrih Nauman i odražava isključivo stavove autorke 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *