Foto: N1
Biti uzbunjivač koji ukazuje na korupciju i nepravilnosti u radu javne ustanove ili preduzeća nikada nije bilo lako. Njihova uloga ipak je nezamenljiva i jedinstvena, naročito u zemlji poput Srbije gde je korupcija sveprisutna. Slučaj Borka Josifovskog je dobar pokazatelj količine problema sa kojima se suočavaju svi oni koji odluče da javno otkriju neodgovorno i problematično ponašanje u ustanovi gde su zaposleni.
Otkaz za otkriće da lekari Hitne pomoći sarađuju sa pogrebnicima
Borko Josifovski je 2005. godine bio direktor Gradskog zavoda za hitnu pomoć, a prema dostupnim podacima i prijavama od pacijenata, utvrdio je da dispečari najhitnije pozive, što su pacijenti u kritičnom stanju, usmerevaju na određene lekare, čak i kada nisu na lokaciji koja im omogućava da brzo intervenišu.
Josifovski navodi da su tada lekari kasnije stizali na adresu poziva i češće utvrđivali smrtni ishod nego druge lekarske ekipe. Posebno problematično je to što su nakon odlaska lekara predstavnici istih pogrebnih preduzeća uvek dolazili da nude svoje usluge, a adrese su dobijali od lekara u zamenu za novčanu isplatu.
Josifovski je iste godine o ovome obavestio Tomicu Milosavljevića, tadašnjeg ministra zdravlja, i Inspekciju Ministarstva zdravlja. On je sledeće godine razrešen svoje funkcije, uz obrazloženje da je izlaskom u javnost narušio ugled Gradskog zavoda i izazvao paniku među građanima.
Josifovski ipak nije odustao od napora da se ovaj slučaj razreši, a krajem prošle godine je Viši sud u Beogradu presudio u njegovu korist. Viši sud je utvrdio da je davanjem otkaza Josifovskom i nečinjenjem po njegovim prijavama naneta šteta, kao i da je čak 5 državnih organa preduzelo štetne radnje prema njemu. Na takvu presudu žalili su se predstavnici državnih organa, a ročište pred Apelacioniom sudom je počelo pre dva dana. Odluka Apelacionog suda biće pravosnažna, jer na nju ne postoji pravo žalbe redovnim putem.
Zakon dobar, sve ostalo zakazalo
Od slučaja Josifovskog donet je novi zakon Zakona o zaštiti uzbunjivača, koji je dobio pohvale stručne javnosti. Kao i sa brojim drugim zakonima u Srbiji, problem je u njegovoj primeni.
Statistike Pištaljke, portala koji se bavi istraživanjem korupcije i zaštite uzbunjivača, pokazuju da viši sudovi ne poštuju rok od osam dana za odlučivanje o predlogu za određivanje privremene mere u slučajevima uzbunjivanja. Privremena mera je značajna zato što sud ima mogućnost da efikasno zaustavi mobing prema uzbunjivaču, kao i da ga u slučaju otkaza vrati na posao.
Takođe, problem je i da često korupcija na koju uzbunjivači ukažu ne bude kažnjena, što nije ohrabrujuća poruka onima koji se razmišljaju da li treba da se usude na uzbunjivanje.
Podaci Pištaljke pokazuju i da tri četvrtine uzbunjivača dolazi iz javnog sektora, i da uzbunjivači najčešće ukazuju na zloupotrebu položaja (42%) a zatim na korupciju (22%) i kršenje ljudskih prava (15%).
Brojni primeri uzbunjivača u Srbiji
Pored svih praktičnih prepreka i neizvesnosti konačnog ishoda, postoje ljudi koji glasno govore protiv korupcija i malverzacija u njihovom okruženju.
Vladimir Balaban, bivši načelnik Gradske uprave za inspekcijske poslove Novog Sada, prošle godine je osuđen uslovno na kaznu zatvora od godinu i po dana zbog zloupotrebe službenih ovlašćenja. Na ovo je pre tri godine ukazala uzbunjivač Marija Beretka, koju je zbog toga Balaban nezakonito prebacio na drugo radno mesto, koje nije odgovaralo njenom iskustvu i stručnoj spremi. Zbog povrede časti i ugleda, Novi Sad je isplatio Mariji Beretki 100.000 dinara odštete.
Petar Vladetić, defektolog u Domu za decu i mlade u Sremčici, otpušten je nakon što je obavestio javnost o nizu incidenata u kojima su štićenici ovog doma zadobili telesne povrede, kao i da metode rada nove direktorke ugrožavaju kvalitet nege. Nakon što se vratio sa bolovanja koje je bilo prouzrokovano stresom zbog mobinga koji je doživeo, dobio je otkaz. Viši sud u Beogradu ga je privremenom merom vratio na posao, a direktorka Ković je ubrzo nakon toga dala ostavku.
U fiokama Tužilaštva u Valjevu već godinu dana stoji krivična prijava uzbunjivača Vladimira Pantića protiv zamenika gradonačelnika Valjeva i još šest načelnika i šefova iz gradske uprave. Pantić ih je optužio za nelegalno izdavanje građevinskih dozvola investitorima. U međuvremenu, on je trpeo pritiske i pretnje zbog ukazivanja na zloupotrebu, a premešten je na radno mesto sa kog nema uticaj na izdavanje dozvola investitorima.
Uzbunjivači potrebni za državu sa manje zloupotreba
Koliko god da je sistem u nekoj zemlji demokratski i sa puno nivoa kontrole, zloupotrebe će se događati, a uzbunjivači su često ključna karika u njihovom razotkrivanju. Edvard Snouden je svetski poznati i kontroverzni uzbunjivač, koji je javnosti otkrio podatke o količini nadzora i prisluškivanja koju vrši NSA, američka bezbednosna agencija. On sada živi u egzilu u Rusiji.
Srbija, koja hronično pati od različitih zloupotreba, mora da pruži zaštitu onima koji su smogli snage da ustanu protiv korupcije i progovore o problemima koje su uočili. Zakon u ovoj oblasti štiti uzbunjivače, ali to isto mora da se primenjuje i u praksi.
Ročište koje je počelo u slučaju Borka Josifovskog biće lakmus test u kom ćemo videti da li će pravosuđe zaštititi lekara koji se pobunio protiv nesavesnih kolega, ili će stati na stranu institucija koje su pokušale da ga zbog toga kazne i ućutkaju. Kao što bismo u Hitnoj pomoći pre želeli Josifovskog nego lekare koje je prijavio, tako i na svim nivoima javne uprave želimo službenike koji se neće plašiti da prijave korumpiranog šefa, kolegu ili ukažu na problem u čitavom sistemu.