Danica Popović: Jedino ispravno rešenje je da dužnici sami otplate kredite u CHF
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 3 minuta

Pitanje kredita u švajcarskim francima otvoreno je godinama unazad, ali je u poslednjih nekoliko dana prisutnije u javnosti zbog aktuelnog protesta i štrajka glađu ispred Vrhovnog kasacionog suda. Na poslednjem protestu 1 od 5 miliona u Beogradu 23. marta, kolona građana preselila se ispred Kasacionog suda kako bi pružila podršku ljudima koji protestuju zbog nerešenog pitanja kredita u „švajcarcima.“

Profesorka Ekonomskog fakulteta Danica Popović je u razgovoru za Talas govorila o problemu ovih kredita i načinu na koji je on rešavan u drugim zemljama.

 

Ko treba da reši problem dužnika stambenih kredita u švajcarskim francima?

Postoje dva načina da se ovaj problem reši: jedan je da dužnici vrate sami kredit koji su uzeli, a drugi je da im ga mi vratimo – da se krediti dinarizuju, ili da se pretvore u kredite u evrima, ali po kamatnoj stopi od oko 5% (koja je važila za kredite u CHF) a ne po kamatnoj stopi od oko 9%, koja je važila za kredite u evrima. U svakoj od ovih opcija, osim prve, njihov kredit bismo vratili mi – a ne oni.

 

Šta vi vidite kao potencijalno rešenje?

Jedino ispravno rešenje je da ti ljudi svoje dugovanje plate sami. Uzeli su kredit koji je u tom trenutku bio povoljniji, i to daleko povoljniji od kredita u evrima. Ali, kao što dobitak od takvog rešenja pripada samo njima – i rizik pripada samo njima.

Na slici je prikazana granica isplativosti kredita u CHF:

 

 

Ispod linije kursa 1 CHF= 0.89 EUR – klijenti koji imaju kredit u CHF su dobitnici u odnosu na klijente koji su se zadužili u evrima. Dakle, jedno vreme (nekoliko dana tokom 2011. i od 2015. do kraja 2017), ovaj kredit je bio skuplji od opcije sa kreditom u evrima. Sada je na granici isplativosti.

Zbog toga su i predstavnici udruzenja “Efektiva” izjavili: „još uvek nije pametno da se sadašnji dug u francima prebaci u evro – jer se ne zna kakvo će biti kretanje kursa.” Znači, i njima je ovo jasno.

 

U jednom od zahteva demonstranata traži se donošenje zakona o dinarizaciji svih kredita u francima. Kako vidite taj predlog?

To je u stvari rešenje da razliku plati država, a to znači – da platimo svi mi. Za dužnike je ta opcija sjajna. Za nas – ne vidim nijedan razlog za tako nešto.

 

Da li su građani koji su uzeli ove kredite bili dovoljno informisani o potencijalnim rizicima, a pre toga – da li ovu situaciju treba definisati kao rizik ili neizvesnost?

Nema tog iole racionalnog dužnika koji u svim medijima nije čuo izjavu da su krediti u švajcarskim francima rizični, jer franak lako moze vrtoglavo da skoči. Tako da je izvesnije pretpostaviti da jesu čuli, ali su mislili – „neće mene…“.

 

Jedan od ranijih predloga bila je konverzija kredita u evre. Kakve bi bile posledice tog poteza?

Posledice bi bile, kako već rekoh, da te kredite platimo – mi. To je i urađeno u Mađarskoj, i delimično u Hrvatskoj. Ali, ne treba zaboraviti da je u Mađarskoj bilo 500.000 takvih kredita, i da je sanacija koštala oko 9 milijardi evra.

U Hrvatskoj je bilo oko 100.000 takvih kredita, a kod nas ih ima manje od 19.000. Mađarska i Hrvatska su se na to odlučile jer je veliki deo biračkog tela bio pogođen rastom CHF, pa su lako mogli da preokrenu rezultate izbora. Ovde se taj problem ne rešava popuštanjem pred “švajcarcima”, jednostavno zbog toga što ih nije dovoljno da bi predstavljali ozbiljnu interesnu grupu koja bi mogla presudno da utiče na izbore u Srbiji.

Međutim, za razliku od Mađarske i Hrvatske, gde je ovo pitanje rešeno zakonom, ovde je NBS ponudila dužnicima četiri opcije koje oni ne prihvataju. Umesto da izvrše konverziju, dužnici su izabrali opciju da pokreću sudske sporove sa bankom u kojoj su uzeli kredit i tako stvorili novu interesnu grupu koja na ovom poslu odlicno zarađuje – a to su advokati i udruženja dužnika, koji na svojim veb sajtovima poručuju  – tužite banku!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *