Poraz države i moja mala pobeda
Ana Novaković

Novinarka Balkanske istraživačke mreže (BIRN Srbija)

Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: Screenshot

“Računajte da je ovo poziv Aleksandru Vučiću za intervju u kom će odgovoriti na sva pitanja u vezi sa rušenjem u Savamali.”

Svaki bogovetni dan, bez izuzetka, od 27. juna 2016. godine postavila sam pitanje „Ko je rušio u Savamali’’ sadašnjem predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na Tviteru. Tačno 999 puta do danas. Po svemu sudeći postaviću ga i večeras, 1000. put, osim ako u toku dana na nekoj redovnoj vanrednoj konferenciji za medije Vučić ne obznani tajnu skrivenu u njemu.

Često me ljudi koji imaju tviter naloge označavaju kao „onu što svaki dan pita Vučića ko je rušio u Savamali“. Da, to je tačno i ta „ona“ je novinarka, radi sedam godina u BIRN-u i svaki dan postavlja različita pitanja različitim ljudima, jer to je posao novinara.

Umesto da dobijemo odgovor na pitanje ko je rušio u Savamali, pitanje je postalo brend. Kada bih prestala da ga postavljam, veća bi se dževa digla zbog toga, a ne što se rušenje dogodilo i što tri godine od tada nemamo odgovor. Jedni bi mislili da sam ućutkana pod pritiskom ili pretnjama, drugi da sam na kraju prešla na drugu stranu, a treći da mi je dosadilo. U trenu bi se miljama udaljili od poente i suštine i spin bi napravili oni kojima to nije bila namera.

Pitanje „Ko je rušio u Savamali“ sa razlogom postavljam samo na Tviteru. Osećam obavezu i kao novinarka i kao građanka da to pitam na ovoj društvenoj mreži, jer se na Tviter objave očigledno obraća najviše pažnje u Srbiji.

Predsedniku države na velikom masnom papiru štampaju tvitove koje on nosi u televizijske emisije u kojima gostuje da ih komentariše i analizira, i to na samom početku, pre nego što izloži najnovije podatke o srpskom BDP-u, pokaže „pre i posle“ fotografije obnovljenih toaleta u bolnicama, ponekog mrtvog štakora iz Savamale i ispriča toplu priču o novim investitorima i njihovoj ljubavi prema Srbiji.

Prepričavaju tvitove i narodni poslanici u parlamentu, čitaju se u vestima svih medija, neretko se emituju u Dnevniku 2 RTS-a, nije to neobično i ne dešava se samo u Srbiji. Međutim, nijedan predsednik na svetu ne nosi na svaki svoj medijski nastup kesu odštampanih tvitova koje zdušno analizira jer je u njima kritikovana vlast.

Zbog najoštrijih, a često i samo sarkastičnih tvitova ogranizuju se specijalni televizijski programi u kojima veće omiljenih režimskih analitičara daje svoj sud, pa čak poziva i tužilaštvo da reaguje na objave, a zatim ti tvitovi osvanu u tabloidima uz tekst koji zapravo targetira hrabre „tviteraše“. Na meti nisu samo politički protivnici režima, već i novinari, glumci, pevači čija se reč vrednuje što zbog njene tačnosti i težine, što zbog popularnosti koju te ličnosti uživaju u narodu.

To je razlog zašto „Ko je rušio u Savamali“ pitam na Tviteru, a ne na Fejsbuku ili Instagramu. Nakon trećeg velikog protesta Inicijative „Ne davimo Beograd“ zbog rušenja u Savamali u junu 2016. godine, revoltirana što zaboga posle dva meseca nemamo odgovore, rekla sam sebi – pitaću na Tviteru Aleksandra Vučića, kad je Tviter toliko važan, i pitaću ga svaki dan.

Da mi je neko tada rekao da ću isto pitanje napisati hiljadu puta, ne bih mu verovala. Ne zato što je to „smaranje“ i svako bi se okanuo te rabote već posle 130 dana, nego zato što sam zaista verovala da je ceo slučaj od velike važnosti i da neće proći u tišini.

Stvarnost u Srbiji, koja je više naučna fantastika nego stvarnost, me je demantovala. Munjevito je od prvog mog pitanja na Tviteru do danas prošlo hiljadu dana.

Taj hiljaditi tvit nije jubilej koji treba proslaviti žurkom na kojoj će DJ puštati muziku Jarbola ili Haustora niti ga treba obeležiti uz zvuke trube i otvaranjem šampanjca, na primer. Broj hiljadu alarmira da skoro tri godine, od kad se dogodilo nezakonito rušenje 12 objekata u Hercegovačkoj ulici u beogradskoj četvrti Savamala, građani Srbije nemaju odgovore na pitanja u vezi sa slučajem Savamala ni od nadležnih institucija ni od prvog čoveka države, koji se pohvalio da zna ko je rušio.

Poražavajuća je činjenica da je javnost najpre umirena obećanjem Vučića da će reći ko su krivci – ko su ti „kompletni idioti“ skriveni ispod fantomki koji su rušili po noći, a ne po danu. Kako je svakog dana sve više građana bilo uzbuđeno zbog nezakonitog rušenja, predsednik tada Vlade Srbije servirao je još jednu izjavu. Optužio je vrh gradske vlasti kao odgovorne za ono što se dogodilo u Hercegovačkoj u kišnoj izbornoj noći između 24. i 25. aprila 2016. godine.

Ne znam ko drugi može biti vrh gradske vlasti, ako ne sam gradonačelnik i njegov kabinet. Činilo se da će prvi čovek države definitivno pustiti niz vodu Sinišu Malog, tada gradonačelnika Beograda, posebno nakon što je otvoreno nekoliko velikih afera u kojima je on glavni akter – plagijat doktorata, 24 stana u Bugarskoj, priznanje bivšoj supruzi da je lično on organizovao rušenje u Savamali, koje je ona obelodanila u medijima, februara 2017. godine. Međutim, pomalo ironično, gradonačenik Mali je avanzovao u ministra finansija, prvog čoveka zaduženog da rukovodi celokupnim državnim novcem.

Težina pitanja „Ko je rušio u Savamali“ je u tome što predstavlja paradigmu sistema u kome živimo – nepostojeća pravna država u kojoj se iz dana u dan smenjuju filmski događaji od nestvarnih do horor scenarija, bez pravnog epiloga sa ko zna kojim po redu obećanjem da će do epiloga doći.

Shvatam da ljudi razumeju važnost svega toga sadržanog u šest reči – Ko je rušio u Savamali @avucic – kada me mama pita „do kada ćeš da postavljaš to pitanje i da ih iritiraš, ima svakakvih ljudi, pa brinem“ ili kada me kolege pitaju da li sam u poslu imala neke neprijatnosti ili da li su sagovornici prema meni imali drugačiji odnos zbog toga što svakodnevno postavljam to pitanje?

Svaki dan me neko od prijatelja, kolega ili tviteraša pita zašto pitam Vučića, a ne Anu Brnabić, kad nije on premijer nego Brnabićka. Zašto pitam samo uveče, a ne ujutru ili noću kad tada Vučić najviše čita i radi do kasno. Zašto pitam na Tviteru, zašto ne odem sa transparentom ispred Vlade ili Predsedništva.

Zato, po stoti put, moram da kažem da pitanje „Ko je rušio u Savamali“ nije bukvalno, ne znači ko je vozio bager. Ono podrazumeva ko je i zašto došao na ideju o rušenju, ko je doneo odluku i naložio rušenje, ko je organizovao i napravio plan rušenja, ko je naredio policiji da se ne javlja na telefone i evidentira prijave građana, pa i ko je upravljao bagerom i srušio objekte do temelja.

Ovo nije pitanje za funkciju, već za osobu koja je građanima kazala da zna ko je odgovoran, koja je obećala da će to i reći i uz sve to iznela optužbe na račun lokalne vlasti u Beogradu. Ta osoba je Aleksandar Vučić, zato je to pitanje za njega, a ne za Anu Brnabić, koja je od njega nasledila funkciju premijera.

Ne štrajkujem ispred zgrade Vlade, ne protestujem noseći transparent sa pitanjem, jer nisam aktivistkinja. Ne želim da me bilo ko doživljava kao aktivistkinju, iako protiv aktivizma nemam ništa protiv ukoliko je on u javnom interesu.

Ne polažem ni autorska prava na pitanje „Ko je rušio u Savamali“. Naprotiv, lično bih volela da svi pitaju isto, pod svojim imenom i prezimenom, a ne da, kako se to na Tviteru kaže, ritvituju moje pitanje.  Nebrojano puta sam postavljala pitanje i rano ujutru, i u podne i posle podneva, ali sam najčešće pitala uveče i ljudi su upamtili tu konstrukciju „Dobro veče, ko je rušio u Savamali @avucic“. To je jedini razlog zbog kog i dalje postavim pitanje, samo jednom u toku dana i to kada padne mrak.

Na posletku moram da kažem još jedno. Hiljadu tvitova ’’Ko je rušio u Savamali @avucic“ jesu poraz pravne države i demokratskog društva, jer odgovore i dalje nemamo. Moj su lični poraz, jer meni koja uporno pitam, uporno nije odgovorio predsednik Vučić.

Sa druge strane, hiljadu tvitova su moja mala pobeda. Nisam odustala, nisam nijedan dan zaboravila i nije me ignorisanje Vučića odvratilo od misije.

Da li očekujem odgovor – da, naravno, u suprotnom bi ovo bilo besmisleno. Ali ne na tviteru svakako, već na konferenciji za medije ili meni u intervjuu. Računajte da je ovo poziv Aleksandru Vučiću za intervju u kom će odgovoriti na sva pitanja u vezi sa rušenjem u Savamali.

Do intervjua mene neće mrzeti da i dalje da tvitujem, sve dok građani Srbije ne dobiju sve odgovore.

Ako vas mrzi, onda ništa.

Lepo se provedite!

*Stavovi izneti u ovom tekstu ne predstavljaju stavove Balkanske istraživačke mreže (BIRN Srbija)

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *