Foto: iStock
„Nisi zanimljiv samo zato što si išao u srednju školu gde su druga deca ubijena“, izgovorio je Lui Si Kej, trenutno jedan od najpoznatijih američkih komičara, tokom stand up nastupa na Long Ajlendu.
Šala se odnosila na učenike jedne srednje škole na Floridi koji su započeli proteste i pokret za strožu kontrolu oružja u Americi nakon masovne pucnjave i ubistva 17 učenika u njihovoj školi. Nakon što se na internetu pojavio snimak ove šale, usledile su kritike na račun Lui Si Keja, a većina njih je isticala da je rečenica uvredljiva i bezosećajna.
Ovo je samo još jedan primer debate koja postaje sve intenzivnija u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u drugim zapadnim zemljama. Sloboda govora i politička korektnost u komediji sve čećše bivaju suprotstavljene, a preispituje se koliko komedija treba da bude „uvredljiva“. Da li je u redu za komičare da naprave šalu koja će učiniti da se neko oseti uvređeno? Dodatno, da li je uvredljivost sastavni deo komedije ili samo još jedno mesto gde se događa neki vid opresije nad različitim grupama?
„Little Britain“ ne bi mogla da bude reprizirana danas
Serija koja savršeno očarava specifičnost britanskog humora je Little Britain iz 2006. godine, u kojoj glavne uloge imaju komičari Met Lukas i Dejvid Vilijams. Oni su više put u svojoj seriji ismevali gojazne ljude, a često su se prerušavali u žene i pravili šale na račun transdžender zajednice.
Lukas je nedavno ipak rekao da mu te šale sada deluju jako neosetljivo i da Little Britain ne bi mogla da bude reprizirana danas.
Zbog šala na računa transdžender ljudi kritikovan je i Dejv Šapel, jedan od najbolje plaćenih komičara danas.
„Pročitao sam u novinama da Kejtlin Džener razmišlja da pozira gola u novom broju časopisa Sports Illustrated. Znam da nije politički korektno reći ovo, ali ću sada da kažem to za sve nas-bljak. Čoveče, želim samo da čitam neke sportske statistike, zašto pokušavaš da staviš mušku vaginu u sred sportskih novina tek tako?“, rekao je Šapel tokom svog stand up nastupa. Ovo nije bila jedina šala koja je bila usmerena na transdžender pojedince, što je izazvalo oštre reakcije na tviteru.
Šapel je odgovorio da razume da se neki gledaoci osećaju uvređeno, i da ne podržava nikakvo nasilje nad transdžender zajednicom, ali se nije izvinio za ono što je izgovorio tokom nastupa.
„Žene samo viču „Silovanje!“
U dobu #Metoo pokreta senzibilnost prema seksualnom uznemiravanju je opravdano na višem nivou nego ranije, a to se takođe preliva i u svet komedije.
Objašnjavajući zašto ne želi da zaposli kućnu pomoćnicu komičar Kris Rok je tokom nastupa u jednom klubu rekao: „One samo viču „Silovanje!“ zato što žele novac“. Ovo očekivano nije naišlo na odobravanje šire javnosti. Rok je, zajedno sa još nekoliko komičara, bio kritikovan i zbog upotrebe reči niggar, koja je pogrdan naziv za Afroamerikance, iako i sam pripada afroameričkoj zajednici.
Nekoliko muških komičara je takođe bilo kritikovano zbog šala na račun #Metoo pokreta i seksualnog uznemiravanja, a ove šale dobijaju specifičan značaj nakon optužbi nekoliko poznati komičara poput Lui Si Keja za seksualno uznemiravanje.
Studente treba zaštititi od uvredljive komedije
Mesto gde je politička korektnost otišla najdalje jesu upravo univerzitetski kampusi. Džeri Sajenfeld, čuveni komičar i glumac, nedavno je izjavio da veliki broj komičara izbegava da nastupa na univerzitetima, upravo iz straha da će zbog političke korektnosti biti optuženi za rasizam, seksizam ili homofobiju.
Različiti univerziteti često uslovljavaju komičare da ukoliko žele da imaju stand up nastupe na njihovom kampusu moraju da potpišu ugovor kojim se obavezuju da neće učiniti da se neko od studenata oseća „nebezbedno“ zbog njihovih šala.
Komedija treba da ostane komedija
Debata o političkoj korektnosti često postane potpuno disfunkcionalna, jer se pretvori u međusobno optuživanje. Protivnici političke korektnosti ističu da je sve ovo samo „preosetljivost mladih danas“, dok zagovornici ističu da je svako protivljenje političkoj korektnosti „izraz rasizma, seksizma, transfobije i homofobije“. Realnost ipak ima malo više nijasni od ovoga.
Komedija i stand up nastupi jesu specifična oblast života, čiji deo privlačnosti se krije upravo u izgovaranju onoga što izvan tog okruženja ne bi smelo ili moglo da se kaže. Ona uvek uključuje preterivanja, generalizacije i određene stereotipe koji doprinose humoru. Dodatno, različita iskustva ljudi čine da je „uvredljivost“ često izraz subjektivnosti i ličnog iskustva, pa je komičaru nemoguće da to u potpunosti izbegne i predupredi.
U trenutku kada se svaka izgovorena šala tokom nastupa komičara posmatra jednako kao izjava političara ili javne ličnosti, istrgnuta iz kontektst u kom je izgovorena, stvara se kultura u kojoj je komedija lošija, a komičari pod većom stegom.
S druge strane, komedija i treba da se menja u skladu sa društvom koje napreduje i pokušava da ispravi prošle nepravde. Čak i kada se uvredljivost koristi kao alat komedije, ona nije ista kao ona pre jednog veka, odražavajući upravo tu organsku promenu stavova. Šale koje izazivaju smeh uvek su povezane sa dubljim premisama o pravdi ili jednakosti koje postoje u društvu, a komičari postepeno ovo uviđaju i sami s vremenom revidiraju svoje šale.
Bitno je na kraju istaći ipak da su reči daleko od nasilja, kao i da sloboda govora uvek uključuje govor koji će na neki način vređati nekoga. Pozivanje na nasilje nije uključeno u slobodu govora, ali ismevanje nečijeg izgleda ili neke druge karakteristike u svrhe komedije, koliko god neukusno bilo, mora da bude dozvoljeno. Bez prihvatanja ovoga rizikujemo da dobijemo kulturu u kojoj je samocenzura u komediji pravilo.
Jedino što je izvesno jeste da rasprava o uticaju političke korektnosti na komediju neće prestati. Sledeća meta je Apu, stereotipni lik Indijca u Americi, iz serije Simpsonovi. Sve je više ljudi koji govore javno da je ovakav lik uvreda za sve pripadnike ove manjine u Sjedinjenim Američkim Državama, a ostaje da se vidi koliko će bes na tviteru uticati na producente serije.