Gondola, seča drveća, Kalemegdan – plan gradskih vlasti je „ako prođe, prođe“
Vuk Velebit

Autor

Vreme čitanja: 4 minuta

 

Nedavna akcija seče stabala na novobeogradskom Ušću, kao i na Kalemegdanu zbog projekta izgradnje gondole, samo je još jedna u nizu akcija gradskih vlasti gde se bez prethodne najave i bez ikakvih oglasnih tabli iznenadno izvode radovi sa kojima građani nisu upoznati.

Brojne su afere koje su pratile ovu gradsku vlast u poslednjih nekoliko godina u kojima se novac poreskih obveznika nekontrolisano trošio. Drugi aspekt delovanja gradskih vlasti su i noćna rušenja privatne svojine građana, a u poslednje vreme svedočimo sve većem uklanjanju zelenih površina u gradu.

O konceptu preuređenja grada aktuelne gradske vlasti i njihovim namerama u ovoj oblasti, razgovarao sam sa Dušanom Šaponjom, jednim od autora emisije Marka Žvaka, kao i sa arhitektama Ljubicom Slavković i Tanjom Milovanović.

 

Gradska vlast nema ni koncept ni plan za sređivanje Beograda

O načinu preuređenja grada za Talas govori arhitekta Tanja Milovanović koja ističe da gradska vlast nema nikakav koncept i da je to ceo problem, dok je ovo prvi put da ne postoji bilo kakav plan sa kojim bi javnost bila upoznata.

„Kada uzmete da čitate važeće planove, u njima ne postoji ništa od onoga što se trenutno dešava u Beogradu. Danas se ne pita ni stručna ni obična javnost, niko nije pitao građane da li oni to žele. Vi danas ne znate kako će izgledati bilo šta u ovom gradu. Trebalo bi da postoje svi planovi koji bi bili izloženi javnosti pa da imamo debatu, dok mi danas svedočimo najnedemokratskijem uređivanju grada u njegovoj istoriji.“

Tanja Milovanović dodaje i da se danas „do te mere gaze sve slobode pojedinca i pravo da se pitaju za svoj život, a ovde se ne poštuje ni volja poreskih obveznika koji to sve plaćaju“.

Jedan od autora i voditelja kultne emisije ’Marka Žvaka’, Dušan Šaponja, smatra isto kao i naša prethodna sagovornica da ovde nema nikakvog koncepta.

„U celoj toj priči sa zelenilom koga je sve manje po gradu, još se dodatno seče drveće i to mi sve deluje nehumano po stanovnike. Ko će da dočeka da to drveće nikne i izraste?“

Dalje u razgovoru za Talas, arhitekta Ljubica Slavković ocenjuje da aktuelno preuređenje grada deluje baš kao preuređenje stepeništa na Kalemegdanu.

„Ta rekonstruckija izgleda kao da je tenk prešao preko stepenica, divljački se čupa iz temelja ono što je postojeće da bi se pravilo nešto plastičnije“, smatra Ljubica Slavković.

 

Seča drveća u ime gondole – vlast uništava životnu sredinu

Dušan Šaponja smatra „da seča drveća nikako ne može da bude opravdana, osim u situaciji kada bismo znali da će da nikne duplo više drveća nego što je posečeno i kada bi se povećao broj zelenih površina po gradu koje se smanjuju zbog divlje gradnje“.

Sa druge strane, arhitekta Ljubica Slavković ističe da je „zanimljivo što se danas održava najveći protest koji organizuju klinci gde mladi ustaju u zaštitu životne sredine, a naša vlast je uništava. Ovde se seče svako kulturno nasleđe, a koncept gondole koji se pravda navalom turista od koje ćemo se mi ekonosmki preporoditi je glupost“.

„Ako će doći turisti, oni će doći ne zbog nečega što je veštački napravljeno preko noći, već zbog nečega što je vekovima stvarano“, dodaje.

Arhitekta Tanja Milovanović smatra da su danas na vlasti ljudi koji su došli koristeći se svojim patriotizmom, ali da je 20 godina posle bombardovanja ova vlast u stanju da sruši sve što su nam ostavili preci, tvrdeći da su oni patriote.

 

Postupci gradskih vlasti – ako prođe, prođe

„Beograd na vodi je dobar pokazatelj kako izgledaju procesi donošenja odluka, a to se danas ponavlja i sa sečom drveća i stepeništem na Kalemegdanu“, ocenjuje Ljubica Slavković.

O procesima odlučivanja govori iTanja Milovanović koja primećuje da se u Beogradu samo pojave mašine koje krenu da buše, a da niko ne zna kako će na kraju to da izgleda.

„Mislim da ni oni sami ne znaju kako će to da izgleda, oni rade kao divlja radna akcija. A nakon što su ušli u divlju gradnju, onda sami sebi izdaju dozvolu. Oni glume i državu i sistem. Ovde se stvari neće rešiti dok ne budu na sud išli svi koji su potpisivali dozvole i planove, ne mislim samo na Gorana Vesića već na svakog arhitektu.“

Autor emisije ’Marka Žvaka’ koja se bavi raznim pojavama u Beogradu ističe da mu postupci gradskih vlasti deluju kao varijanta – ako prođe, prođe, a na kraju uvek prođe.

„Građani nemaju nigde da vide šta se dešava sa prostorom koji se tiče njih. Kada su javne rasprave, građani nemaju ni te informacije. U svakom ulazu u određenom kraju kada se nešto dešava treba da bude istaknuto šta se dešava u vezi sa tim radovima. Na mikroplanu građani bi trebalo da budu upućeni oko dešavanja koja ih se tiču.“

 

Šta možemo da očekujemo od najavljene rekonstrucije Pobednika?

Tanja Milovanović ističe da je njen osećaj da je namera vlasti da obezglavi Beograd.

„Ne kažem da spomenik ne treba da se renovira, ali ja nemam poverenja u ovu gradsku vlast. Danas ljudi od struke koji drže do sebe ni ne žele da rade za ovu gradsku vlast. Ova vlast radi sa diletantima i amaterima koji pristaju na sve samo zbog para.“

Dalje, Ljubica Slavković ističe i da se, „kad vidimo šta je ova vlast uradila“, plaši kada čuje da će oni bilo šta da rekonstruišu.

Sa druge strane, Dušan Šaponja je optimističan i nije protiv rekonstruckije jer „sve što postoji i sagrađeno je, u jednom trenutku treba rekonstruisati, ali se nadam da će da bude rekonstruisan kako treba“.

 

Trg Republike – više betona, manje posla za gradsko zelenilo

Kad je reč o idejnom rešenju za Trg Republike čija rekonstruckija je u toku, Tanja Milovanović komentariše da uopšte ne vidi da oni sprovode to idejno rešenje.

„U planu je bilo neko drveće, a Trg je zapravo sav u betonu i mislim da će oni da stave neko drveće u saksijama, a ne u zemlji“, zaključuje naša sagovornica.

Strah povodom rekonstrukcije Trga Republike deli i Ljubica Slavković koja ističe da nije sigurna koliko su ispoštovane procedure, kao ni koliko je osigurano arheološko nalazište.

Da je izliveno previše betona smatra Dušan Šaponja kome je to jasno jer će gradskom zelenilu biti lakše za održavanje, ali smatra da betoniranje dugoročno uzvraća udarac.

„Kada prođem Trgom Republike ne vidim da se bilo šta radi, verovatno je zato i postavljen rok od nekoliko stotina dana. Faliće mi zelenila u odnosu na prethodnu verziju Trga“, zaključuje Šaponja.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *