Da li opozicija ima plan za 13. april?
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Nikola Parun 

Nakon više od 3 meseca građanskih protesta 1 od 5 miliona, za 13. april najavljen je veliki skup u Beogradu – ako vlast do tada ne ispuni zahteve među kojima su ostavka predsednika Aleksandra Vučića i 6 do 9 meseci slobodnih medija nakon kojih bi bili raspisani izbori na svim nivoima.

Postavljanje roka i najava velikog protesta u određenoj meri podižu očekivanja u vezi sa tim datumom i stvaraju utisak da će tada doći do kulminacije energije koja raste na ulicama širom Srbije.

Kakav je tačno značaj 13. aprila, šta će se dešavati do tog dana a šta posle? Da li je opozicija spremna na radikalizaciju protesta – i njene posledice?

 

Boško Obradović: U slučaju odmazde režima, mi kao opozicioni političari moramo u prve redove

U razgovoru za Talas, predsednik Dveri Boško Obradović podseća da su zahtevi potpisnika Sporazuma sa narodom ostavke predsednika Aleksandra Vučića, premijerke Ane Brnabić i predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, kao i smena uređivačkog kolegijuma RTS i RTV, te oslobađanje medija:

„Paralelno sa tim teku protesti 1 od 5 miliona u 100 gradova Srbije – Nova Varoš u ponedeljak je 100-ti grad koji pokreće protest i imaćemo svako veče u toku sedmice od ponedeljka do nedelje protest. Ukoliko skupština opštine Brus za 7 dana ne konstatuje ostavku Milutina Jelićića Jutke – eto nas u opštini Brus na demonstracijama. U ponedeljak u 12 smo već u sedištu opštine Grocka ukoliko danas do 15 časova Dragoljub Simonović ne podnese ostavku. Posetićemo i sedište Koridora Srbije jer i Zoran Babić još uvek nije podneo ostavku odnosno nije izabran novi direktor. Posetićemo i TV PINK i Željka Mitrovića koji predstavlja srce ovog korumpiranog režima. Sve tu pripreme za veliki narodni miting u Beogradu u subotu, 13. aprila.“

Govoreći u velikom skupu u Beogradu 13. aprila, Obradović kaže da je cilj da vlast i režimski mediji bolje čuju i vide učesnike protesta:

„Kada nas u Beogradu taj dan bude više od 100.000 neće više moći da ignorišu naše zahteve. Ako opet misle da se prave ludi – tu smo za dalje demonstracije i sve oblike građanske neposlušnosti do njihovog pada na ulici. Pobeći ne mogu.

Šta to konkretno znači? Sve vrste blokada, prekida nastave, štrajkova, demonstracija ispred državnih institucija… I to bez prekida i sa svim posledicama koje mogu uslediti. Ako za to nismo spremni – onda da se spremimo za još 20 godina Vučićeve vlasti i rađanje novog Mila Đukanovića samo u Srbiji.“

Kada je reč o narativu „dana D“, Obradović smatra da to sada nije tema:

„Ima mnogo do tada, mnogo zavisi od onoga što će se desiti i koliko će nas biti u Beogradu toga dana, a ono što je sigurno: odustati nećemo ni u jednoj varijanti dok Vučićev režim ne bude pao. To je biti ili ne biti za Srbiju. To je pitanje normalnosti života u ovoj državi da nam ne bi svi otišli u inostranstvo.

Ne razumem priče o bilo kakvom odustajanju bilo kad. Pa, valjda smo svi na ulicama već tri meseca da bismo konačno stali na put ovoj diktaturi. Tu nema nazad, nema povlačenja i nema predaje.

I tu moramo biti spremni na sve, pa i na odmazdu režima. Ali, mi kao opozicioni političari u tom slučaju moramo u prve redove“, dodaje Obradović.

 

Aris Movsesijan: Ne vidim jasan signal građana da su spremni na više od šetnje

Predsednik Saveta Nove stranke Aris Movsesijan kaže za Talas da je problem u tome što se na dnevnoj bazi dešavaju događaji koji uzrokuju nezadovoljstvo građana:

„To su događaji koji su inicirani od strane vlasti koja očigledno ulazi u stadijum neverovatnog bahaćenja i proizvodnje ludila i straha, kao posledica dosadašnjih protesta. Zbog toga Nova stranka još od početka protesta poziva na jaču koordinaciju svega. Predlagali smo i Nacionalni demokratski savet, u kome bi bili zastupljeni kako političari iz političkih stranaka, tako i predstavnici građana.“

Kada je reč o konkretnim događajima u Grockoj ili ispred Pinka, Movsesijan kaže da je to pitanje za „onog ko te događaje najavljuje“ – da Nova stranka ne učestvuje u organizaciji, ali da to ne znači da se neće priključiti ukoliko „budu videli smisao i jasan cilj.“

U pogledu 13. aprila, Movsesijan takođe misli da to nije „dan D“, ali da jeste pokazatelj toga šta će dalje dešavati:

„13. april nije “dan D”. Normalno je da se stvara atmosfera važnosti tog dana. Ja to shvatam kao vid komunikacije sa vlašću koja tu komunikaciju izbegava i kao komunikaciju sa građanima, gde će se jasno pokazati spremnost da se pod ovakvim uslovima neće izaći na izbore. Broj ljudi koji će biti tog dana u Beogradu, pokazaće šta će se dešavati u narednom periodu.“

Kao jednu od nepoznanica, Movsesijan naglašava nepostojanje jasne povratne informacije od građana:

„Građanska neposlušnost je izvesno sledeći korak koji bi trebalo da bude odgovor na dosadašnje poteze opozicionih stranka, pokreta i saveza. U toku je bojkot svih skupština, protesti se šire po celoj Srbiji i očigledno je da se očekuje odgovor građana koji bi se mogao sažeti u sledeće: Spremni smo na više od šetnje. Ja ne vidim taj odgovor, barem ne kao jasan signal ali: strpljen spasen.“

 

1 od 5 miliona: Ovo što mi imamo se ne menja preko noći

U ranijem razgovoru za Talas, jedna od organizatora protesta 1 od 5 miliona Jelena Anasonović ocenila je da se ne treba vezivati za neki konkretan datum, kao i da „demokratija treba da se brani svaki dan“.

„Ovo što mi imamo se ne menja preko noći“, naglasila je Anasonović, a ceo razgovor sa njom možete da pročitate ovde.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *