Foto: Fejsbuk stranica 1od5miliona
“Isto tako mislim da su apsurdne tvrdnje „ako ne uspe, selimo se“ – ja kao studentkinja FPN mislim da demokratija treba da se brani svaki dan”
Građanski protesti u Srbiji traju već duže od 3 meseca. Inicirani su napadom na Borka Stefanovića u Kruševcu krajem novembra 2018, da bi se zatim proširili na više od 100 mesta širom Srbije.
U međuvremenu su se javljali razni, manji ili veći, izazovi – od prvog protesta u Beogradu kada se odustalo od govora Mirjane Karanović i Duška Vujoševića, preko najave gađanja RTS-a jajima i odustajanja od tog plana, lepljenja nalepnica na prostorije SNS-a, legitimisanja organizatora, uloge političara u protestima, do skorijih dešavanja poput registrovanja udruženja 1 od 5 miliona i sveprisutnog sporenja oko govornika.
Imajući u vidu koliko je spontano sve počelo, kao i stanje u kojem se nalazi(la) opozicija, nije neočekivano da na putu od prve šetnje do danas bude različitih tenzija, manje ili više konstruktivnih kritika, kao i nezaobilaznih rasprava i masovnog negodovanja na društvenim mrežama.
O daljem toku protesta, planiranim aktivnostima i velikom skupu 13. aprila za Talas je govorila Jelena Anasonović, jedna od organizatora protesta 1 od 5 miliona.
Studentska šetnja 6. aprila
Ovom prilikom bih najavila veliku šetnju od Studenjaka koja će biti organizovana 6. aprila povodom Dana studenata, a na kojoj radimo sa studentima sa oko 18 fakulteta. Imamo podršku profesora i iskreno očekujemo podršku i javnih ličnosti.
Dva “stejdža” kod RTS-a
Kao i protekle subote, i 16. marta biće organizovana dva punkta kod zgrade RTS-a. Na platou ispred glavnog ulaza ponovo ćemo emitovati Dnevnik slobodne Srbije, a ovoga puta gost će biti Novica Antić, predsednik vojnog sindikata. Prošlog puta govorio je predsednik policijskog sindikata, a podrška oba sindikata nam je od početka veoma značila.
Vojni sindikat je zvanično podržao proteste 1 od 5 miliona na samom početku, dok se policijski sindikat pridružio nešto kasnije, ali nam redovno pomaže korisnim savetima, proverama i slično.
U Aberdarevoj ulici, iza zgrade RTS-a, imaćemo ozvučenje i nešto poput male žurke, što bi trebalo da više animira mlađe generacije, ali svakako i one starije.
protest in belgrade went wild.#1od5milliona @BalkanInsight pic.twitter.com/21zzK6Dh8C
— Pru (@jprusina) March 9, 2019
Veliki protest u Beogradu – nije „Dan D“
Ako želimo da izvedemo taj 6. april, 13. april ili bilo koji drugi događaj, ne treba da se vezujemo za neki datum kao „Dan D“, jer sada ne postoji atmosfera za Dan D, za neki krajnji rok.
Dobro je da se atmosfera diže, ali mora da ima realne osnove. Trenutno imamo neke nove momente – koliko toliko se otvara RTS, danas su u jutarnjem dnevniku pomenuli protest na Kalemegdanu, meni su par puta pomenuli ime u Dnevniku, dakle imamo neke ustupke. Ali, ti ustupci opet dovode do toga da imamo neki privid ili utisak da se nešto menja, i oni (vlast) stvaraju tu atmosferu poprilično mudro, pa izgleda kao da nam čine neku uslugu. Kao što je to slučaj sa Jutkom, sa Simonovićem u Grockoj – to su sve neki slučajevi koji zaista moraju da se izguraju do kraja.
Možda tu opozicija treba da udari snažnije, da se otkrije da li je Jutka zaista podneo ostavku, da li je to na pisarnici, da li je zavedeno i slično.
Isto tako mislim da su apsurdne tvrdnje „ako ne uspe, selimo se“ – ja kao studentkinja FPN mislim da demokratija treba da se brani svaki dan. Ovo što mi imamo se ne menja preko noći – reč je o državi koja je bila zadojena šovinizmom, na tome će godinama raditi verovatno naše generacije. Ipak, veliki uspeh ovih protesta je to što su se građani na lokalu oslobodili straha, što strani mediji izveštavaju o dešavanjima u Srbiji, a ljudi su zapravo počeli da rade zajedno – bilo to na lokalu, u okviru Sporazuma sa narodom ili među studentima.
Tviter rasprave i javne tribine
Do mnogih nesporazuma dolazi jer se komunikacija bazira na Tviteru što je često kontraproduktivno jer nisu sve kritike uvek konstruktivne.
Međutim, nas iskreno zanimaju kritike i predlozi građana, pa ćemo sa tom idejom organizovati tribine sa raznim javnim ličnostima koje bismo voleli da čujemo. Želimo da čujemo kritike uživo pa da svi zajedno vidimo šta od toga može da se ostvari i unapredi.
Često postoje super ideje koje u praksi ne mogu da se izvedu – da li zbog finansija, ili nekih rekvizita poput LED ekrana koje ne možemo da nabavimo u Beogradu. Limitirani smo sa svih strana, ali opet imamo pregršt ideja – za neke od njih, one kreativnije, potrebno je da se prvo napravi pozitivna atmosfera.
Volja i kritična masa za kreativnije akcije
Prošle nedelje smo na primeru blokade RTS-a videli da ljudi mnogo više vole da šetaju nego da blokiraju zgrade. Definitivno su nam potrebni kreativniji sadržaji, to bi bio neki vid radikalizacije – baloni sa bojom, sa vodom, možda aviončići na kojima bismo pisali poruke, cipele ili koferi koje bismo ostavljali ispred zgrade i slično. Na taj način bismo ostavili poruke, jer smo proteklog vikend oko pola 10 uveče prošli ispred RTS-a da pokupimo sve iz Aberdareve, i ljudi su već tada skidali nalepnice.
Naravno, svaki put će sve biti uklonjeno, ali ipak mislim da još uvek nismo dostigli kritičnu masu. To, međutim, definitivno ne zavisi samo od protesta, već i od poteza vlasti, ali i od ljudi koji šetaju – na šta su spremni? Ja bih lično volela da zaista blokiramo RTS, da ostanemo tu više sati, dana, možda čak i celu nedelju, ali mi ne možemo da utičemo na to kako će se svi građani ponašati, možemo samo da predlažemo i organizujemo akcije.
To zaista zavisi od sinergije svih činilaca koji jesu na ulici – to su i opozicija i javne ličnosti, pokreti i sindikati, od kojih mnogi trenutno učestvuju u međusobnom gloženju na Tviteru.
Protesti su već uspešni
Ljudi u ovom trenutku vide proteste kao nešto što je „sad ili nikad“, a podsetila bih da su građani 90ih šetali skoro 10 godina da bi skinuli Miloševića.
Niko ne priželjkuje gašenje ili smanjivanje protesta, ali čak i da se to desi, opet smo uspeli da uključimo veliki broj ljudi, da se u skoro 100 gradova i varošica šeta, što je ogroman uspeh – tako nešto se nije desilo u poslednjih 7 godina.
Ipak, potrebna je sinergija svih igrača na sceni. Bez toga, sve ovo je privid, ali opet mislim da, na primer, niko nije verovao u uspeh prvog protesta, pa je izašlo između 12 i 15 hiljada ljudi. Izlazilo je preko 50 hiljada ljudi u Beogradu i to zaista jeste veliki uspeh.
Organizacija protesta i značajni datumi
Kada se postavljaju planovi, dugoročni srednjoročni ili kratkoročni, važno je pratiti reakcije ljudi.
Mi smo pred prvi protest pratili reakcije na društvenim mrežama, gledali različite objave, reakcije na lajv video snimke, pratili šta se priča na lokalu – na osnovu toga smo imali procene koliko ljudi će biti na prvom protestu.
Da bismo imali plan za narednih mesec dana, moramo da pogledamo različite važne datume – martovski pogrom na Kosovu, godišnjicu bombardovanja, sve to treba obeležiti na neki način, kao što smo uradili za 9. i 12. mart.
Jako je bitno u tom smislu da se zaista zdušno radi na tome, da svi akteri koji šetaju ili koji nameravaju da jednog dana budu na vlasti ozbiljno shvate protest. Jer, organizacija protesta nisu samo tri objave na Tviteru, već zahteva građene atmosfere, pojedinačne akcije, saopštenja, brzo i relevantno reagovanje na poteze vlasti poput jučerašnjeg ad hoc protesta na Kalemegdanu.
Dakle, svi zajedno treba da kreiramo tu atmosferu, da opet postoji sinergija, a ne samo gloženje između određenih stranaka, javnih ličnosti ili pokreta. Prirodno je da se komunicira, razgovara, da se sa nekim slažete ili ne slažete, alimislim da sada treba da postoji momenat opšteg dobra za koje ćemo svi zajedno raditi.
Ni nama se ne dopada sve što se dešava – kako nam se ljudi obraćaju na mrežama ili šta se dešava u pojedinim opštinama, ali sve dok nije reč o ozbiljnim problemima, smatramo da bi reagovanje na sve to samo produbilo sukobe.
Na kraju, moj apel bi glasio – da, treba da komuniciramo, ali hajde da to radimo na suptilniji način koji neće davati prostor aktuelnoj vlasti da unosi dodatne razdore. Konstruktivne kritike uvek treba poslušati i to ćemo pokušati da uradimo kroz tribine koje sam ranije pomenula.