Foto: Flickr, Chairman of the Joint Chiefs of Staff
Da politička situacija može biti teža i komplikovanija od trenutne u Srbiji, dokazuje slučaj druge zapadnobalkanske države, Albanije. Politička nestabilnost odlika je ove države još od postkomunističkog perioda do danas.
Pre toga, za vreme trajanja komunističkog režima, takva nestabilnost nije ni bila moguća zbog brutalne kontrole i zatvorenosti pod kojom je živeo albanski narod.
U Tirani i širom Albanije dešavaju se protesti kao i u Srbiji, ali u njima neretko dolazi i do sukoba sa policijom, dok su protestanti pokušali da upadnu i u zgradu sedišta albanskog premijera Edija Rame.
Albanija je članica NATO-a od 2009. godine, a ima i status kandidata za članstvo u EU od 2014. godine dok se albanske vlasti nadaju da će ove godine otpočeti svoje pregovore za članstvo. Međutim, ni članstvo u Severnoatlantskom savezu, niti status kandidata za EU ne čine ovu zemlju politički stabilnom.
Na ove teme razgovarao sam sa Besartom Kadijom iz Tirane, direktorom Fondacije za ekonomske slobode.
Zahtevi protesta u Albaniji – ostavka Edija Rame i parlament izglasan voljom naroda
Opoziciona Demokratska stranka Ljuljzima Baše na ulicama Tirane i drugih albanskih gradova, zahteva ostavku Edija Rame i vlade, tranzicionu vladu i vanredne izbore kako bi povratili demokratiju. Prema Bašinim rečima, oni žele parlament izglasan voljom naroda, a ne novcem i pretnjama kriminalnih grupa.
U razgovoru za Talas, izvršni direktor Fondacije za ekonomske slobode iz Tirane, Besart Kadija smatra da se Albanija danas nalazi na političkom raskršću.
On ističe da je taj poziv Ljuljzima Baše upućen premijeru Rami, koji je rekao da je otvoren za dijalog, ali da on neće odustati dok će lokalni izbori biti održani u junu ove godine.
Foto: Besart Kadia, Linkedin
Osim ovih zahteva, konzervativna Demokratska stranka smatra da je vlada Edija Rame i njegove Socijalističke partije korumpirana i da ima uske veze sa organizovanim kriminalom. To je bio i jedan od razloga napuštanja parlamenta u julu prošle godine zbog povećanog nasilja uzrokovanog obračunima kriminalnih bandi širom Albanije.
Besart Kadija ocenjuje da će opozicija verovatno nastaviti sa uličnim protestima tražeći ostavku Edija Rame i zahtevajući novog premijera.
„Za 16. mart najavljen je drugi veliki opozicioni skup koji će privući i međunarodnu pažnju, ali još nije jasno da li je to dovoljno da Edi Rama promeni svoje mišljenje“, zaključuje naš sagovornik.
Bojkot parlamenta kao način opozicione borbe
Kada su napustili parlament prošlog leta, opozicioni poslanici pod vođstvom Ljuljzima Baše organizovali su paralelni parlament odnosno sastanke i diskusije u albanskim gradovima koji su najviše bili pogođeni nasiljem i obračunima lokalne mafije. Žrtve ovih sukoba su prema njihovim rečima posledica saradnje vlasti sa kriminalnim organizacijama.
Nakon povratka u parlament krajem prošle godine odmah je došlo do incidenta u kome je jedan od poslanika jajetom gađao premijera Ramu. Međutim, već od 21. februara poslanici Demokratske stranke se nalaze u ponovnom bojkotu parlamenta.
Besart Kadija ocenjuje da je malo verovatno da će se Demokratska stranka vratiti u parlament pošto su odustali od svojih parlamentarnih mesta.
On ističe da „parlament ima nedostatak snage da vladu drži odgovornom dok je opoziciona Demokratska stranka smatrala da je odustajanje od mandata ekstremni korak kako bi se osiguralo da se izborna reforma i druga pitanja u vezi sa izborima uredno pregovaraju sa vladom“.
Naš sagovornik dalje objašnjava da „Albanija ima zatvoren sistem partijskih lista, a prošle nedelje su neki kandidati čija se imena nalaze na listama za parlament odbacili poziv stranke da ne prihvate kandidaturu, a do sada je izborni koledž dao jedanaest mandata novim poslanicima“.
„Ovo dovodi u pitanje legitimitet sadašnjeg parlamenta bez odgovarajuće opozicije u njemu“, ističe Kadija.
Dodatno, u razgovoru za Talas, izvršni direktor Fondacije za ekonomske slobode iz Tirane smatra „da je postignutom sporazumu između Baše i Rame nakon 100 dana uličnih demonstracija 2017. godine uoči parlamentarnih izbora nedostajala transparentnost te je to bila izgubljena šansa da se traže izborne reforme“.
Ipak, „Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju zatražila je od Edija Rame da nastavi sa izbornim reformama i to sa novim poslanicima koji će dati dovoljno glasova za donošenje tog zakona“, zaključuje naš sagovornik.
Reforma pravosuđa stoji u mestu – prepreka na evropskom putu Albanije
Taj bojkot predstavlja poseban problem za vladajuću Socijalističku stranku s obzirom da može da utiče na evropske integracije Albanije i početak pristupnih pregovora o članstvu. Drugi problem jeste što je u toku i velika reforma pravosuđa pa bi to moglo da se odrazi i na taj problem.
Kadija navodi da reforma pravosuđa koja je počela pre četiri godine još uvek nema konkretne rezultate osim uklanjanja korumpiranih sudija i tužitelja koji nisu mogli opravdati svoje bogatstvo.
„Korupcija je i dalje glavni izazov, a najnovije otkriće o direktnoj vezi između vladinih zvaničnika i kriminalnih bandi vidi se kao stvarna pretnja stabilnosti zemlje, pogotovo što opozicija sada vodi politiku sa ulica“, smatra naš sagovornik.
Kakva je evropska budućnost Albanije?
Predstavnici Evropske unije su do sada ukazivali na potrebu da protesti ostanu mirni, kao i da opozicija ne bojkotuje parlament.
Kadija ističe da su i poslanici evropskog parlamenta naglasili da bi politički nemiri mogli da ugroze evropski put Albanije.
„U Albaniji se ne očekuje da pregovori o pristupanju počnu ove godine. Reforma pravosuđa i korupcija ostaju još uvek nerešena pitanja. Zbog tog razloga će premijer Edi Rama iskoristiti opoziciju za političkog žrtvenog jarca i okriviti je za odbijanje Albanije od strane EU“, ocenjuje naš sagovornik.
Albanija – evropska Kolumbija
Iako predstavnici vlasti negiraju svoju povezanost sa kriminalnim strukturama, kako obični građani tako i eksperti ističu da je organizovani kriminal ušao duboko u sve pore društva. To znači da se više ni ne zna granica između države i institucija, sa jedne, i organizovanog kriminala, sa druge strane.
Albanija je postala država u kojoj je moguće lako potkupiti svakog političara, državnog funkcionera, policajca ili sudiju. Neuspostavljenost jakih institucija i slabo civilno društvo, kao i devedesete godine prošlog veka kada je Albanija maltene bila u građanskom ratu doveli su do enormnog jačanja kriminala i širenja njihovih poslova.
Iako dosta slučajeva ukazuje na veliku proizvodnju i trgovinu marihuanom u Albaniji, njene vlasti u proteklih nekoliko godina učinile su napore da smanje uzgajanje marihuane. Jedna od poznatijih akcija javnosti bila je totalna racija u mestu Lazaret za koje je opšte poznato da gotovo svi stanovnici rade u ovoj industriji.
Međutim, uprkos nameri da smanji uzgajanje, proizvodnju i prodaju marihuane, efekti su bili potpuno suprotni od očekivanih.
Albanski karteli su svoj domen rada pomerili ka još profitabilnijim poslovima, trgovina kokainom i heroinom. Štaviše, oni su doveli eksperte iz Kolumbije koji su im pomogli da stvore rafinerije droge raznih vrsta.
Na taj način takozvana borba države protiv mafije ne samo da nije urodila plodom, već ih je podstakla da svoje poslove unaprede i prošire.
Autor