Ko su ratnici protiv političke korektnosti? 5 lica Intelektualnog Dark Web-a

Autorka

Društvo |
March 13, 2019
Vreme čitanja: 6 minuta

Foto: Wikimedia Commons

Intelektualni Dark Web predstavlja neočekivani savez nekoliko dosta različitih javnih ličnosti i profesora, mahom iz Sjedinjenih Američkih Država.

Među njima ne postoji strog konsenzus o ideologiji ili vrednostima, već samo ideja o suprotstavljanju političkoj korektnosti i isticanje važnosti diskusije o „neprijatnim istinama“. Ovo često uključuje teme kao što su mane multikulturalizma, problem identitetskih politika, prirodne razlike između muškaraca i žena, kao i ugroženost slobode govora na američkim fakultetima. Najčešća meta njihovih napada je upravo „regresivna levica“, koja ih optužuje za sve, počevši od seksizma do rasizma.

Ideje ove grupe su našle milionsku publiku na mrežama koje nemaju nikakve barijere pri ulasku- Jutjub i podkast emisije, a mnogi od njih sada žive od donacija njihovih fanova i slušalaca. Intelektualni Dark Web nije grupa u koju postoji zvaničan čin učlanjenja, ali postoji nekoliko ličnosti koje su najprepoznatljivija lica.

 

1. Džordan Piterson

Verovatno i najpoznatije lice grupe je upravo Džordan Piterson, psiholog iz Toronta koji je postao poznat kada se javno usprotivio predloženom zakonu C -16. Piterson je javno govorio protiv ovog zakona, smatrajući da bi on ograničio slobodu govora time što bi zahtevao od njega da se studentima obraća u skladu sa rodom koji preferiraju. On je ostao pri svom stavu, uprkos protivljenju univerziteta na kom je radio, a ubrzo su njegova razna predavanja o mitologiji i Jungu eksplodirala na Jutjubu.

Pročitajte i: 12 pravila za život- Zašto svi pričaju o Džordanu Piterson?

Piterson je kasnije proširio obim stvari o kojima govori, naročito insististirajući na ličnoj odgovornosti, krizi muževnosti i suočavanju sa sopstvenim manama. Njegovi saveti za svakodnevni život su skladno sklopljeni u knjizi 12 pravila za život koja je postala svetski bestseler, a njegova predavanja širom sveta su uvek prepuna.

Kontroverzni deo njegovih stavova se tiče bioloških razlika između muškaraca i žena, što je i pokazao u sada već čuvenom intervjuu kada je negirao postojanje razlike u platama između muškaraca i žena.

 

 

2. Sem Heris

Sem Heris je filozof i autor brojnih knjiga koje najčešće za temu imaju kritiku organizovane religije. Heris je prvobitno bio deo pokreta koji se zvao Novi ateizam, zajedno sa intelektualcima Dokinsom, Denetom i Hičensom. Ovaj pokret je nastao 2007. godine kada su se njih četvorica okupili i podelili javno diskusiju koja je usledila. Novi ateizam je odbacivao religiju i agresivno se borio za prevlast „razuma“ i nauke.

Heris je bio meta kritike kad je u nekoliko navrata kritikovao islam, insistirajući na brojnim lošim idejama koje su iz njega proizašle, u isto vreme naglašavajući razliku između islamofobije i kritike same religije. Jedna od žustrih rasprava o ovoj temi dogodila se sa glumcem Benom Aflekom.

Za Herisa se ipak ne bi moglo reći da pripada libertarijanskoj struji koja ističe slobodu govora. Na prošlim predsedničkim izborima u Americi je podržavao Hilari Klinton, a za sebe kaže da pripada levici. U svom podkastu koji se zove Making sense on obrađuje različite teme, od problema #Metoo pokreta, pa sve do potencijalnih izazova koje dolaze sa napretkom u stvaranju veštačke inteligencije.


Heris takođe ističe značaj meditacije i samosvesti, a nekoliko puta je govorio o svom iskustvu sa halucinogenim drogama kao načinom za postizanja duhovnosti.

 

 

3. Ben Šapiro

Ben Šapiro, voditelj popularne konzervativne radijske emisije u Americi, predstavlja političku suprotnost Herisu. Šapiro je konzervativac i ortodoksni Jevrej, a protivi se legalizaciji abortusa i ilegalnoj imigraciji. On je sa 17 godina počeo da piše svoju prvu knjigu koja se bavila „levičarskom indoktrinacijom“ mladih na američkim univerzitetima.

Do 2016. godine Šapiro je radio u medijskoj kući Breitbart News, iz koje je otišao zbog toga što je smatrao da taj mediji daje podršku Donaldu Trampu. Šapiro se protivio izboru Trampa zbog njegovog karaktera i zato što ga nije video kao dovoljno konzervativnog. Zbog oštrog stava prema Trampu, Šapiro je bio glavna meta anitesemitskih tvitova tokom predsedničkih izbora te godine.

Šapiro je postao popularan po svom nastupu u emisiji o regulaciji oružja sa čuvenim voditeljem Pirsom Morganom, a simbol njegovih komentara je mantra „Činjenicama nije stalo do vaših osećanja“.

Kontroverzan je njegov stav o transrodnim osoba, za koje smatra da pate od mentalne bolesti i da žive u zabludi. Na više fakulteta mu je zabranjeno da govori, dok njegova gostovanja često podrazumevaju obezbeđenje i studentske proteste. Šapiro je trenutno je najpoznatiji konzervativni komentator u Americi.

 

4. Kristina Hof Samers

U dobu četvrtog talasa feminizma, Kristina Hof Samers dolazi kao novi glas koji podseća na početke feminističke misli. Kristina Hof Samers zastupa liberalnu struju feminizma koja insistira na jednakim zakonskim okvirima za žene i muškarce, a veliki je kritičara savremenih feminističkih pokreta, za koje kaže da često imaju „iracionalno neprijateljstvo prema muškarcima“.

Ona ima svoju Jutjub segment koji se zove „Faktualna feministkinja“ u kom se trudi da razbije neke od „feminističkih mitova“. Neki od njih su postojanje sistematske razlike u platama između muškaraca i žena, kao i previsoke brojke žena koje su prodate u belo roblje i onih koje su pretrpele seksualno nasilje na fakultetima.


Jedna od tema kojima se Samersova specifično bavi jeste tzv. „rat na dečake“ koji se događa u školama. Ovo podrazumeva očekivanje nastavnika da će se dečaci ponašati jednako submisivno i poslušno kao devojčice u školskim klupama. Kada dečaci ovo ne ispune kažnjeni su, što dovodi do toga da dečaci imaju znatno lošije rezultate na gotovo svakom nivou obrazovanja.

Samersova takođe ističe i postojanje različitih sposobnosti muškaraca i žena(navodi da su muškarci bolji u prostornoj orijentaciji npr.), ali da ovo nije osnova za različiti tretman.

 

 

5. Bret Vajnstajn i Heder Hejing

Koliko daleko politička korektnost može da ode na nekim američkim univerzitetima pokazuje i slučaj bračnog para Breta Vajnstajna i Heder Hejing, profesora evolutivne biologije na državnom fakultetu Evergrin.

Oni su podneli ostavke na svoja univerzitetska mesta nakon dugotrajnih sukoba sa upravom i studentima, koji su nastali kad su se usprotivili „Danu odsustva“.

Ovo je dan kad su svi beli studenti i profesori zamoljeni da odu sa kampusa, u cilju promocije prava Afroamerikanaca i drugih manjina. Kada se Vajnstajn tome usprotivio, sukobio se sa studentima koji su ga nazvali rasistom. On je uputio zvanično pismo upravi fakulteta u kom je insistirao da „nečije pravo da govori ne sme nikada biti određeno njegovom bojom kože“, ali je administracija fakulteta stala na stranu demonstranata.

Vajnstajn i Hejing za sebe kažu da su duboko progresivni i da su na prošlim predsedničkim izborima podržavali Berni Sandersa, ali to nije nije sprečilo kritičare da ih obeleže kao još jedna primer „privilegovanih belaca“.

 

Brojne kritike na račun Intelektualnog Dark Web-a

Lista koja se nalazi ovde naravno nije potpuna.

Bez Džo Rogana, voditelja jedne od najpopularnijih radijskih emisija u SAD, većina ovih stavova ne bi došla do šire publike. Dejv Rubin je takođe značajan, zato što je u svojoj Jutjub emisiji kao goste imao sve one koji imaju određena kontroverzna uverenja. Ajan Hirsi Ali je aktivistkinja koja se bori za ženska prava i reformu Islama, a drugačiju feminističku perspektivu pruža i Kamil Palja.

Nakon velikog članka u Njujork Tajmsu koji se bavi članovima ove mreže usledile su žestoke kritike. Prvenstveno je ukazano da su oni ipak spremni samo da parcijalno kritikuju političke grupe. Iako je ekstremna desnica u Sjedinjenim Američkim Državama takođe problem, u većini nastupa članova Intelektualnog Dark Web-a najveća pažnja se pridaje “regresivnoj levici”, koja postoji prvenstveno na američkim kampusima.

Dodatna kritike jeste da sama ideja intelektualaca koji su u takozvanom “egzilu” zbog svojih uverenja nema smisla, ako se u obzir uzme da većina njih na različitim platformama i dalje zarađuje dosta novca. Iako je neosporno da im je teže da dobiju prostor u mejnstrim medijima, platforme poput Jutjuba su više nego zahvalne za ovo, a upravo tu su i njihovi stavovi najprisutniji.

Najzad, upitno je koliko su ideje ove grupe zapravo „revolucionarne“. Kritika političke korektnosti ili ideja o prirodnim razlikama između muškaraca i žena su bile prisutne u političkim debatama dosta dugo, a doprinos članova Intelektualnog Dark Web-a u smislu novih i revolucionarnih ideja nije naročito veliki.

 

Zašto je Intelektualni Dark Web ipak važan?

Ono što ipak čini Intelektualni Dark Web značajnim nisu njihovi stavovi, već sposobnost da različitost stavova artikulišu kroz uljudnu debatu.

Kontekst u kom nastaje ovakva grupa jeste duboko polarizujući, u kom se etikete rasiste, seksiste, ultra desničara ili ultra levičara lepe bez mnogo razmišljanja. Nakon izbora Donalda Trampa za predsednika, američko društvo se duboko podelilo na one koji su glasali za i protiv Trampa, a partijske linije se sve ređe prelaze. Ovo utiče na to da politički diskurs u Americi bude jako toksičan i nezahvalan za raspravu.

U takvom okruženju činjenica da Ben Šapiro i Sem Heris mogu sat vremena da javno razgovaraju, iako se ne slažu oko gotovo ni jednog pitanja, jeste značajna i dragocena. Ovakve rasprave, u kojima se napada protivnikova ideja, bez pripisivanja loših motiva drugoj strani, dobra je za društvo koje sve manje ima strpljenja za debatovanje sa političkim protivnicima.

Takođe, s obzirom na polarizaciju, bitno je uvek isticati slobodu govora, koja podrazumeva i suočavanje sa idejama koje su nam strane, neprijatne i nepoželjne. Intelektualni Dark Web je izraz upravo borbe za tu slobodu na američkim kampusima i univerzitetima, koji sve više zarad „dobrobiti studenata“ pokušavaju da spreče gostovanja kontroverznih govornika, zaboravljajući da je poenta obrazovanja upravo u izlaganju drugačijim i novim idejama.