Domaćinsko trošenje državnog novca: predlog novih fiskalnih pravila
Mihailo Gajić

Urednik ekonomskog sadržaja

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock 

U prethodne dve kolumne bilo je reči o tome šta su fiskalna pravila i zašto su nam potrebna, te zbog čega se ona u Srbiji ne poštujuu. Ovaj treći tekst baviće se time kako treba da izgledaju buduća fiskalna pravila u Srbiji. Fiskalna pravila u Srbiji treba da počivaju na nekoliko osnova: što manje korišćenje makroekonomskih projekcija; jača uloga Fiskalnog saveta; uvođenje novih vrsta fiskalnih pravila.

 

Osnove na kojima fiskalna pravila treba da počivaju

Fiskalna pravila treba da što manje počivaju na makroekonomskim projekcijama. Usled toga, moguće je koristiti makroekonomske podatke iz prehodne godne (uz vremenski jaz), umesto da se koriste projekcije za narednu godinu. Dakle, pri pisanju budžeta za 2020. godinu tokom jeseni ove 2019. godine ne bi se koristile projekcije o visini rasta i BDP-a u 2020, već projekcije tih vrednosti u 2019. U tom slučaju, šanse za značajno iskakanje iz makroekonomskih projekcija znatno su manje.

 

Jača uloga Fiskalnog saveta

Fiskalni savet ne treba da igra samo nadzornu ulogu kao što je do sada bio slučaj, već je neophodno proširiti mu nadležnosti. Fiskalni savet  treba da bude telo koje određuje maksimalni nivo fiskalnih parametara (npr. deficita ili javnog duga na godišnjem nivou,) i da u slučaju kršenja ovih pravila pokreće po službenoj dužnosti postupak protiv Vlade pred Ustavnim sudom.

 

Pravila moraju da budu prosta

Umesto komplikovanih formula, nova fiskalna pravila moraju da budu prosta i jasna, kako bi ih razumeo što veći broj stanovnika i kako bi mediji o njima mogli jasno i lako da izveštavaju. Umesto formula, treba koristiti srazmeru prema već postojećoj vrednosti – npr. deficit ne može biti viši od određenog procenta BDP-a.

 

Ostaviti kontrolisan i usmeren prostor za anticiklične politike

Jedna od kritika fiskalnih pravila leži u tome što, ako su ona previše rigidna, u slučaju ekonomske krize produbljavaju recesiju i odlažu ekonomski oporavak. U slučaju anticiklične fiskalne politike, javna potrošnja se u recesiji povećava, a sa njom i deficiti. Međutim, ako fiskalna pravila zabranjuju visoke deficite, to onemogućuje ovakvu ekonomsku politiku.

Međutim, umesto da bude negativno, u Srbiji je to zapravo pozitivna stvar: anticiklična politika povećanjem plata i penzija tokom gotovo cele decenije 2008-2015. nije dovela do ekonomskog rasta u našoj zemlji. Ovo nije neko svetsko čudo, već upravo ono što je teorija i predviđala da će se desiti, samo niko nije želeo da čita udžbenike: pošto je u pitanju mala i otvorena privreda, najveći deo stimulusa prelio se u uvoz robe široke potrošnje, a ne u povećanje domaće proizvodnje.

Sa druge strane, izgradnja infrastrukture (putevi, gasovodi, trafo stanice itd) imaju pozitivan efekat po privredu preko upošljavanja kapaciteta domaćih građevinskih kompanija. Stoga treba ostaviti mogućnost za vođenje anticiklične politike, ali ne preko tekućih rashoda (subvencije, plate i penzije) već preko kapitalnih rashoda (izgradnja infrastrukture).

 

Uvesti nova pravila

Pored postojećih pravila o visini deficita i javnog duga, bilo bi korisno uvesti dva nova pravila: pravilo o visini javne potrošnje i pravilo o uvođenju novih poreza ili povećanja poreskih stopa. Prvo pravilo već postoje u velikom broju zemalja, sa ciljem da se ograniči rast javne potrošnje – a takođe bi pomerio fokus političara i društva na ekonomski rast. Hoćete više plate za nastavnike i lekare? Ili više penzije? Može ako privreda raste da to povećanje i finansira. Odjednom postaje važno koje politika država sprovodi.

Drugo pravilo je eksperimentalnog tipa, i za sada postoji samo u Gruziji: ono iziskuje političku odgovornost glasača i političara na vlasti: za uvođenje novih poreskih oblika ili povećanje poreskih stopa neophodan je referendum.

 

Predlog teksta novih fiskalnih pravila:

1. Pravilo o javnom dugu:

Javni dug opšte države ne može iznositi više od 60% BDP-a ostvarenog u prethodnoj godini. Maksimalan iznos javnog duga obračunava Fiskalni savet.

U slučaju da je javni dug prestigne nivo od 55% prošlogodišnjeg BDP-a, Vlada je obavezna da Narodnoj Skupštini i Fiskalnom savetu predstavi srednjoročni Plan mera za smanjenje javnog duga. U slučaju da javni dug pređe maksimalni dozvoljeni iznos od 60% prošlogodišnjeg BDP-a, u Narodnoj skupštini automatski se pokreće glasanje o nepoverenju Vladi. Takođe, u slučaju prekoračenja pravila o javnom dugu, Zakon o budžetu ne može predviđati deficit, a u slučaju da predviđa deficit, Fiskalni sud po službenoj dužnosti pokreće proces o preispitivanju ustavnosti Zakona o budžetu pred Ustavnim sudom.

 

2. Pravilo o javnoj potrošnji:

Ukupan nivo javne potrošnje nivoa opšte države ne može biti viši od 40% BDP-a ostvarenog u prethodnoj godini. Ovaj maksimalno dozvoljeni nivo obračunava Fiskalni savet. U slučaju prekoračenja ovog nivoa, Fiskalni savet po službenoj dužnosti pokreće proces o preispitivanju ustavnosti Zakona o budžetu pred Ustavnim sudom.

 

3. Pravilo o deficitu:

Najviši dozvoljeni deficit iznosi 2% BDP-a ostvarenog u prethodnoj kalendarskoj godini. Maksimalni iznos deficita obračunava Fiskalni savet na osnovu podataka Ministarstva finansija. Izuzetno, u slučaju negativnih ekonomskih kretanja, kapitalne investicije iznad nivoa od 4% BDP-a ostvarenog u prethodnoj godini ne ulaže u obračun deficita. U slučaju prekoračenja ovog pravila, Fiskalni savet pokreće proces o preispitivanju ustavnosti Zakona o budžetu pred Ustavnim sudom.

 

4. Pravilo o uvođenju novih poreskih oblika ili povećanju poreskih stopa:

Ukoliko bi Vlada želela da poveća prihode centralnog nivoa vlasti putem uvođenja novog poreskog oblika ili povećanja postojećih poreskih stopa, tome mora prethoditi narodni referendum na kome bi se ta odluka prihvatila ili odbacila odlukom većine izašlih birača.

Izuzetno, od ove odredbe izuzimaju se poreski oblici ili nivo poreskih stopa koji su obavezni na osnovu članstva Republike Srbije u Evropskoj uniji, kao i zakonska indeksacija poreskih stopa sa rastom cena na malo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *