Đinđić nije ubijen zbog Kosova – razgovor sa Žarkom Koraćem
Vuk Velebit

Autor

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: LSE

Danas se obeležava šesnaesta godišnjica od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.

Svake godine u to vreme Zoran Đinđić iznova prolazi kroz medijsku satanizaciju, kao da nije bilo dovoljno što je zbog ideja i politike platio cenu svojim životom.

O svojoj saradnji sa Zoranom Đinđićem, idejama i neotkrivenoj političkoj pozadini ubistva, razgovarao sam sa tadašnjim potpredsednikom Đinđićeve vlade, Žarkom Koraćem.

 

Srbija 16 godina kasnije – kopiran model Miloševićeve vlasti

Srbija je u ogromnoj meri politički regradirala u svakom smislu. Ponovo imate autoritarni sistem vlasti u kome postoji jedan lider i jedna partija, sve drugo su izdajnici i narodni neprijatelji što je kopirani model Miloševićeve vlasti.

U personalnom smislu, na vlasti su svi koji su bili aktivni u Miloševićevo doba, sem onih koji nisu hteli. Srbija je danas napravila pun zaokret i vratila se u svoj najgori politički period, a da ironija bude najveća, sve pod nazivom „gradimo evropsku Srbiju“.

Mediji su u katastrofanom stanju zbog kontrole režima i u tom pogledu Srbija liči na Orvelovu distopiju gde je glavna parola bila „istina je laž, a laž je istina“. Sa druge strane, Evropa danas ima ogromne probleme populizma i nedostatka političkog liderstva, dok se vrlo malo pažnje obraća na Balkan, a od Srbije se očekuje samo sporazum oko Kosova i ništa drugo.

 

Politička pozadina ubistva – današnja vlast bi morala da istraži samu sebe

Političku pozadinu ubistva ne znamo zato što to nikada nije istraživano. Ljudi koji su mogli da daju neke početne odgovore vrlo brzo su pušteni iz zatvora. Da stvar bude tragičnija, Koštunica je Radeta Bulatovića postavio za direktora BIA. Nikada nije izstražena uloga Bore Miloševića, brata Slobodana Miloševića.

Direktni izvršoci su kažnjeni, nemam sumnje oko toga, ali pitanje je ko je njih unajmio. To su bili suviše primitivni ljudi da bi tako nešto njima palo na pamet. Bilo bi zanimljivo kada bi mediji objavili stenograme sa suđenja Zoranu Vukojeviću Vuku koji je, kao bivši policiajac, bio spoljni kontakt zemunskom klanu i koga su kasnije surovo ubili. Voleo bih da se celo njegovo svedočenje objavi, mnogima bi bilo jasnije šta se dešavalo.

Koštuničina vlast je opstruirala nastavak istrage, a Tadićeva je bila nezainteresovana, dok bi današnja vlast morala da istražuje samu sebe.

 

Đinđić i Vučić su politički antipodi

Zoran Đinđić ne bi bio na strani Vučića jer način odlučivanja i odnos prema medijima i javnosti Vučića je potpuno suprotan od političkog stila Đinđića. Njih dvojica su političari antipodi.

 

Izveštaj Komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja Zorana Đinđića – državna tajna

Ja sam bio na čelu te komisije i apsolutno se zalažem da se taj izveštaj objavi. Međutim, pretpostavljam da izveštaj koji je sačinjen na osnovu brojnih svedočenja i ispitavanja nije objavljen zbog iskaza nekih ljudi koji su u toj atmosferi posle atentata svašta otvoreno rekli. Ne mislim da je svačiji iskaz tačan, ali neki iskazi su bili dramatično važni.

 

Političari su hteli preko Zemunaca da sruše vlast bojeći se Haga

Postojala je jedna široka mreža faktičke pripreme za ubistvo. Kada je formiran UBOPOK da se bori protiv organizovanog kriminala, pitanje je zašto njegov načelnik ništa nije radio. Tu se vidi da su Zemunci kontrolisali deo policije i državne bezbednosti.

Zašto zemunska policija nikada nije tražila da se nelegalni objekat sruši, zašto policija nikada nije smela da prođe ispred objekta u Šilerevoj? Ljudi u Šilerevoj su bili naš Eskobar, to je bila najveća kriminalna banda u istoriji Srbije. Političari su hteli preko njih da sruše vlast bojeći se Haga i smatrali su da će ih Koštunica zaštititi.

Bilo bi lepo znati i zašto se Nebojša Čović pominje na suđenju ili zašto je Šešelj izdao knjigu „Nebojša Čović – mafijaška pudlica“.

 

Đinđić nije ubijen zbog Kosova

Priču da je Đinđić ubijen zbog Kosova lansirao je Tijanić koji je dao pare da se napravi jedna televizijska emisija u kojoj je istrgao iz konteksta govor Đinđića studentima u Banjaluci da bi suštinski skinuo odgovornost sa ljudi koji su bili politički protivnici Đinđića. Tijanić je bio organizator medijske hajke na Đinđića, a taj film je RTS prikazivao na svaku godišnjicu ubistva Đinđića. Dinđića su ubili oni koji su želeli mafijašku Srbiju.

Apsolutni je cinizam da je Đinđić stradao kao dvojnik Dobrice Ćosića. Tačno je da je hteo da reši kosovski problem, ali ne i da je zato ubijen.

Njemu Kosovo nije bilo poseban prioritet u prvoj godini vlasti jer je morao da rešava čitav niz praktičnih pitanja. On je tek u drugoj godini vlasti postavio potpuno ispravno pitanje, ako idete na izbore sa nerešnim kosovskim pitanjem, onda uvek u Srbiji pobeđuju nacionalisti.

On je hteo da na sledećim izborima tema bude koliko se Srbija pomakla na putu evropskih integracija. Zapad tada nije bio spreman da rešava status Kosova.

Sa druge strane, Đinđić se nije tada mnogo bavio Republikom Srpskom, nikakve srdačne veze sa Dodikom nije imao. Bio je opsednut modernizacijom Srbije, a ne Bosnom i Kosovom. Nabijali su mu na nos vola sa Pala, ali kategorički mi je rekao da vola sa Pala nije ni jeo.

 

Đinđić je smatrao da treba da sedi samo na evropskoj stolici

On nije bio svemoćan čovek, imao je svojih ograničenja ali je imao veliki optimizam i radnu energiju i bio je vrlo sposoban. Dobrih političara nema mnogo, a posebno ne onih koji imaju neka uverenja. Verovao je da Srbija može ubrzano da uđe u evropske strukture.

On uopšte nije računao na rusku kartu. Bio sam na razgovoru sa Đinđićem kada je bio sastanak sa Putinom, ali on nije imao taj mit velikog ruskog brata koji nas štiti. Smatrao je da treba da sedi samo na jednoj stolici, evropskoj.

 

Demokratska stranka je 2008. godine izgubila svoj obraz

Prvo se Demokratska stranka odrekla Zorana Đinđića i odgurnuli su sve ljude koji su bili bliski Đinđiću, a onda su potpisali skandalozni sporazum pomirenja sa Dačićem. Tada je DS izgubila svoj obraz. Ona se odrekla njega i u personalnom i u idejnom smislu. Kasnije, Koštunica je bio protivnik Đinđićevih ideja, a što se tiče današnje politike, to je lažna proevropska politika.

 

Saradnja sa Zoranom Đinđićem – voleo je sposobne i efikasne ljude

Mi smo imali jako dobru saradnju. On je bio vrlo vredan i on bi ti dao određene stvari da uradiš i voleo bi da ljudi urade ono na šta su se obavezali. On je oko sebe voleo ljude koji rade i koji su efikasni. Nije voleo lenjivce i ljude koji su nesposobni. Đinđić je pokušao da u vladu uvede etiku rada, da ljudi rade ono što moraju da urade.

Znao je da bude baš očajan kad vidi da ljudi površno urade nešto. Zoran Đinđić je zatekao jednu uništenu zemlju, ljudi su zaboravili da je Srbija tada morala i struju da uvozi. On je imao jedan herkulijanski napor da to promeni.

Srbija je tada ličila na neke od evropskih zemalja nakon Drugog svetskog rata bez ekonomije. To je bio neograničen šverc koji su kontrolisali kriminalci i kriminalizovane službe i sve se to očekivalo od jednog čoveka da menja.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *