Foto: iStock
Prošle nedelje je u kosovskom parlamentu usvojena platforma kojom se predviđa recipročno priznanje Srbije i Kosova unutar postojećih granica, rešavanje otvorenih pitanja sa Srbijom, kao i ukidanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.
Reakcija sa srpske strane bila je oličena u vidu hitnog zasedanja Saveta za nacionalnu bezbednost, a ubrzo je usledio i sastanak državnog vrha Srbije sa Sinodom Srpske pravoslavne crkve.
Kakva je uloga crkve u rešavanju kosovskog pitanja? Kada možemo da očekujemo potpisivanje sporazuma?
O tome sam razgovarao sa profesorima Fakulteta političkih nauka Filipom Ejdusom i Slobodanom Samardžićem, kao i sa Markom Savkovićem, programskim direktorom Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Filip Ejdus: Parlament je postao sporedna scena u srpskoj politici
U razgovoru za Talas, profesor Ejdus ističe da je ovo samo još jedan u nizu poteza koji marginalizuju parlament.
„Parlament je umesto glavnog hrama demokratije postao sporedna scena u srpskoj politici. Za razliku od ranijih faza u dijalogu kada je parlament usvajao pregovaračke platforme, on je sada kompletno isključen iz ove poslednje faze koja bi zapravo trebalo da dovede do najvažnijeg sporazuma sa Prištinom.“
Dok je parlament u poslednjih nekoliko godina izgubio svoju funkciju ne samo kontrole vlasti, već i mesta gde se vodi dijalog o najvažnijim pitanjima za narod i državu, stiče se utisak da je crkva postala prva adresa vlasti makar kad je reč o Kosovu.
Ovo smatra i profesor Filip Ejdus koji vidi da vlast „umesto u parlamentu, legitimitet za svoju kosovsku politiku traži u nekom medijskom performansu koordinacije sa Crkvom.“
„Vlast vrlo dobro zna da bez podrške Crkve, koja kontroliše moćan klerikalni diskurs o Kosovskom mitu i nacionalnom identitetu, nikakav sporazum neće biti održiv“, zaključuje naš sagovornik.
Slobodan Samardžić: Crkva bi morala da odigra jaču ulogu zbog istorijskog trenutka
Komentarišući sastanak državnog vrha Srbije sa Sinodom SPC, profesor Samardžić u razgovoru za Talas ocenjuje da je to bio jedan ritualni sastanak.
„Državni vrh ima problem sa crkvom i nekoliko njenih saopštenja povodom Kosova i Metohije, i to najviše tamo gde se govori o očuvanju Kosova i Metohije unutar Srbije. Od tada državni vrh vodi računa o crkvi onoliko koliko joj je potrebno da javnosti pokaže da ima dobar odnos sa crkvom. Inače je situacija takva da bi sama crkva morala da odigra jaču ulogu zato što je istorijski trenutak takav. Crkva je čuvala i narod i državu i zato jeste trenutak da crkva na jasniji i učestaliji način učestvuje u ovom procesu.“
Sa druge strane, profesor Samardžić ističe da je vlast u parlamentu morala da vodi neprekidnu raspravu o KiM držeći parlament informisanim u vezi briselskih pregovora.
On smatra da je „parlament bio namerno skrajnut iz informacione potrebe da bi vlast uspela da vodi skrivenu politiku prema KiM“.
Dalje u razgovoru, profesor Samardžić ističe da se danas vodi jedna vrlo autokratska politika skrivena od javnosti gde ne postoji informacija o tome šta radi vlada niti predsednik države.
„Ono što je najgore, od potpisivanje briselskog sporazuma naši politički predstavnici nikada nisu imali svoju platformu. Naša strana vodi reaktivnu i pasivnu poltiiku na ono što Albanci rade i što Zapad traži. Ni u skupštinskom odboru za Kosovo i Metohiju, niti u parlamentu u plenumu, ne raspravlja se o najvažnijim pitanjima već godinama.“
Marko Savković: Pokazalo se da je Kosovo za nijansu demokratskije društvo od našeg
Programski direktor BFPI ocenjuje da je loše što ni parlament ni građani nisu uključeni u proces dijaloga, dok je ta prilika propuštena i tokom vođena unutrašnjeg dijaloga u Srbiji.
„Pokazalo se paradoksalno da je Kosovo za nijansu demokratskije društvo od nas. To je loše za sprovodljivost sporazuma i za legitimitet sa naše strane i to je problem koji će se teško prevazići. Neophodna je promena narativa i pristupa, mora više da se ide ka građanima.“
Sa druge strane, Savković smatra da se „manevarski prostor da Srbija ne prizna Kosovo smanjuje jer sve dok je politički deo briselskog dijaloga na standby, onda jedino preostaju razgovori koje ohrabruju SAD koje su stavile do znanja da je uzajamno priznanje temelj svakog budućeg sporazuma.“
Da li možemo da očekujemo potpisivanje sporazuma između Beograda i Prištine?
Marko Savković navodi da se ne bi iznenadio da dođe do potpisivanja sporazuma ove godine, ali je onda upitna njegova sprovodivost.
„Teško mi je da shvatim kako izgraditi dobar odnos sa kosovskim Albancima dokle god se nastavlja negiranje državnosti Kosova iako je ono razumljivo sa stanovišta interesa Srbije“, zaključuje on.
Profesor Ejdus smatra da „vlasti uporno tvrde da Srbija neće priznati Kosovo i složiti se da ono postane član UN, a zna se da je to uslov svih uslova koji postavljaju kako Priština, tako i SAD i EU.“
„Da li je Beograd spreman da trguje priznanjem kako bi dobio bolje uslove sporazuma, to možemo samo da nagađamo. Sa nepredvidljivim Trampom i EU orijentisanom na sopstvene izbore, delovi slagalice su počeli ubrzano da se pomeraju ali situaciju niko ne drži pod kontrolom, što lako može da dovede do neželjene eskalacije”, zaključuje Ejdus.
Samardžić: Vućićeva politika je razgraničenje
Sa druge strane, profesor Slobodan Samardžić tvrdi da je priznanje politički odlučeno januara 2014. godine kada su naše vlasti prihvatile pregovaračku platformu Evropske unije gde u tački 23 stoji obaveza da Srbija i Kosovo potpišu pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.
Samardžić misli da će do priznanja doći u toku ove godine.
„Kada se pregovori nastave ako se ukinu takse, to će biti pregovori o razgraničenju. Mislim da će Amerikanci Haradinaja ubediti da odustane od svog maksimalističkog zahteva, a početna pozicija su sadašnje granice koje treba korigovati. Ako i kada Haradinaj odustane od svog zahteva, tada će razgovori biti nastavljeni, a onda brzo i završeni.“
„Politika koju Vučić vodi jeste razgraničenje između Srbije i Kosova. Finale toga je međusobosno priznanje, ali je to neustavna priča i priča koja se protivi pozitivnom međunarodnom pravu“, zaključuje profesor Samardžić.
Autor