Foto. Wikimeda Commons
Sve više političara u Sjedinjenim Američkim Državama se otvoreno deklarišu kao „demokratski socijalisti“, a brojna istraživanja pokazuju da ovo nije politički neosnovano.
Galupovo istraživanje pokazuje da podrška socijalizmu raste među svim demografskim grupama, naročito među mladima. Zanimljivo je i da Amerikanci sve više poistovećuju socijalizam sa nordijskim zemljama, a sve manje sa Sovjetskim Savezom.
Partija Demokratskih socijalista Amerike broji preko 30.000 aktivnih članova, a povećanje podrške socijalizmu može imati dugoročne posledice u zemlji koja je decenijama bila glavni zagovornik kapitalizma u međunarodnoj politici.
Srednjoškolci podeljeni između kapitalizma i socijalizma
Stavovi prema kapitalizmu su se u Americi za manje od 10 godina značajno promenili. Prema podacima Galupa 2010. godine 68% mladih je odobravalo kapitalizam. Međutim, 8 godina nakon toga, 51% mladih do 29 godina pozitivnije vidi socijalizam.
YouGov istraživanje pokazuje da je podrška srednjoškolaca do 17 godina ravnomerno podeljena između socijalizma i kapitalizma.
S obzirom da je američki partijski sistem trenutno jako polarizovan, to se ogleda i u stavu prema socijalizmu. Demokrate su 2010. godine ravnomerno bili podeljeni između socijalizma i kapitalizma, ali je to danas dosta drugačije. Čak 57% demokrata pozitivno opisuje socijalizam, dok je taj procenat kod republikanaca samo 16%.
Ipak, Amerikanci i dalje generalno podržavaju kapitalizam (56% nasuprot 37), ali je značajna podrška socijalizmu među mladima i glasačima Demokratske stranke.
Berni Sanders: Socijalizam je Danska, a ne Sovjetski Savez
„Trudio sam se da ne nazivam sebe socijalistom zato što ne želim da provedem pola svog života objašnjavajući da ne verujem u Sovjetski Savez ili koncentracione logore“, izjavio je Berni Sanders, senator iz Vermonta koji je sada kandidat sa najviše izgleda da se suprotstavi Donaldu Trampu na predsedničkim izborima 2020. godine.
Zahvaljujući tome što Amerikanci sve manje povezuju socijalizam i Sovjetski Savez, Sanders je mogao da se deklariše kao „demokratski socijalista“ i da politički to preživi.
Galupovo istraživanje pokazuje da se definicija socijalizma u Americi takođe promenila. Upitani kako definišu socijalizam, samo 17% ispitanika je definisalo socijalizam kao državnu kontrolu sredstava proizvodnje. Amerikanci danas socijalizam pre opisuju kao jednakost za sve, ili kao više državne zaštite i socijalnih usluga.
Ovo u isto vreme dolazi sa velikom podrškom malim biznisima i preduzetništvu, dok samo 25% ispitanika misli da država treba da više reguliše biznise. Dodatno, 67% Amerikanaca misli da su velika pretnja u budućnosti sve veća ovlašćenja vlasti, a samo 26% misli da su opasnije velike korporacije.
Danska nije socijalistička zemlja
„Demokratski socijalisti“ poput senatora Sandersa ili Aleksandre Okasio Kortez, nove članice Kongresa, često ističu da se zalažu za socijalne politike kakve postoje u skandinavskim zemljama, odbacujući socijalizam zemalja poput Kube. Ovo najčešće podrazumeva javno finansirano zdravstvo i školarine za fakultete, kao i visoke poreske stope za bogate.
Upitno je međutim koliko se Švedska, Norveška ili Danska mogu okarakterisati kao socijalističke ekonomije. Premijer Danske je više puta isticao da nordijski model nije socijalistička ekonomija, već kapitalistička ekonomija sa određenim socijalnim politikama.
Sličan primer je i Švedska, koja je prema indeksu ekonomskih sloboda 19. zemlja na svetu. Švedska nema čak ni zakone o minimalnoj plati, a privatni sektor je veliki i uspešan.
Iako je očito da raste podrška socijalizmu u Americi, postoji nerazumevanje šta on zapravo znači i kako bi izgledao, a političari poput Sandersa i Kortez koriste tu nejasnoću kako bi pružili sliku socijalizma kao utopije u kojoj ne postoje studentski dugovi i siromaštvo.
Demokratska partija se pomerila trajno ulevo
Velika podrška socijalističkom političaru bi do pre nekoliko godina bila gotovo nezamisliva u Sjedinjenim Američkim Država, ali je sada to realnost.
Nekoliko je potencijalnih objašnjenja za ovo. Mladi su odrasli u vremenu kada nije postojao jak strah od zemalja kao što su Sovjetski Savez, a stariji su takođe zaboravili kako su zemlje Istočne Evrope izgledale. Finansijska kriza 2008. godine i velika državna pomoć velikim bankama takođe je negativno uticala na percepciju kapitalizma.
Amerikanci i dalje ne žele više državnih ovlašćenja i regulacija, ali više nije jeres reći da socijalizam ima pozitivnih strana. Socijalizam će u Americi doživeti pravi test ukoliko Berni Sanders postane predsednički kandidat Demokratske stranke. Donald Tramp ga već naziva „ludakom“, ali je upitno koliko će epitet socijaliste biti prepreka za Sandersa 2020. godine.