Uspešnije države od Srbije imaju slobodnije tržište – najnoviji podaci OECD-a
Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: iStock

Svetska ekonomska kriza počela je 2008. godine. Kao posledica prelivanja krize, ceo region je iskusio recesiju 2009. godine – izuzetak je bila jedino Albanija, koja je i tada zabeležila ekonomski rast – a Srbija se našle negde u sredini, pošto su gore od nas prošle Hrvatska, Rumunija i Crna Gora.

Međutim, zemlje u regionu ponovo rastu, a taj trend se ubrzava od 2013. godine. Izuzetak su Hrvatska, koja je u produženoj recesiji sve do 2014, i Srbija, gde se godine rasta smenjuju sa godinama recesije.

 

Ekonomski rast u procentima; Izvor: MMF, World economic outlook

 

Ovo se ogleda u nivou dohotka po stanovniku u ovim zemljama. U svim zemljama on polako raste, ali javljaju se i razlike.

Srbija i dalje ima viši dohodak od Albanije i Makedonije, a niži od ostalih zemalja. Međutim, usled sporijeg ekonosmkog rasta, mi sada još više zaostajemo za Bugarskom i naročito Rumunijom. Jedina zemlja koja je gore prošla od Srbije jeste Hrvatska, koju je Rumunija uspela da pretekne po nivou dohotka, iako je pre desetak godina bila znatno siromašnija od nje, dok je za njom i Bugarska smanjila svoj zaostatak.

 

BDP per capita u međunarodnim dolarima iz 2011; Izvor: MMF, WEO

 

Nezaposlenost – na nivou od pre krize

Nezaposlenost je u svim zemljama regiona pratila sličnu putanju: prelivanjem krize na region 2008. stopa nezaposlenosti se povećava, potom je stajala na tom visokom nivou da bi od 2014. počela da se smanjuje. Dva izutetka od ovog pravila su Makedonija i Rumunija: dok se u Makedoniji stopa nezaposlenosti smanjivala svake godine, bez obzira na krizu, u Rumunija je nezaposlenost stagnirala.

Trenutno u regionu postoje 3 vidljive grupe zemalja:

Prvu grupu čine Bugarska i Rumunija, zemlje koje su u regionu najduže u Evropskoj uniji. Kod njih je stopa nezaposlenosti niska, oko 5%. Ove zemlje imale su i veliku pomoć u tome što njihovi radnici mogu lako da traže posao na celokupnom velikom tržištu EU.

Drugu grupu čine Hrvatska, Crna Gora, Srbija i Albanija, gde je stopa nezaposlenosti između 10% i 15%. U obe ove grupe trenutni nivo nezaposlenosti uporediv je, ili je čak niži nego što je to bio slučaj pre ekonomske krize 2008.

Treću grupu čine Makedonija i Bosna i Hercegovina, u kojima je nezaposlenost znatno niža nego pre 10 godina.

Glavni uzroci za ovakva kretanja na tržištu rada su ponovni ekonomski rast usled svetske konjukture (pre svega usled rasta u razvijenim zemljama EU), niske cene nafte i niske kamatne stope: ovo je ohrabrilo nove investicije i otvorilo nova radna mesta.

Drugi važan razlog je visoka stopa emigracije iz celog regiona ka centru EU, pre svega ka Nemačkoj i Asutriji. Ove visoke migracije zahvataju sve stratume društva: lekare, programere, ali i medicinske sestre, vozače i zanatlije.

 

Stopa inflacije na godišnjem nivou; Izvor: MMF, WEO

 

Javni dug  – znatno viši nego pre krize, postoji realna opasnost u slučaju nove recesije

Pojava recesije je u svim zemljama regiona dovela do rasta javnog duga: smanjili su se prihodi jer je privreda slabije poslovala, a povećali rashodi ne samo usled automatskih stabilizatora i povećanja potrošnje na socijalnu pomoć, već i usled visokih subvencija za državna preduzeća i za programe fiskalnog stimulusa.

Kada se javni dug povećao, neke zemlje su reagovale na vreme, pre nego što je to ugrozilo stabilnost javnih finansija (npr. Bugarska), dok su neke druge (kao Srbija) čekale poslednji momenat da izbegnu bankrot. Crna Gora predstavlja malo drugačiji slučaj, imajući u vidu da je najveći deo rasta javnog duga u ovoj zemlji nastao usled jednog velikog infrastrukturnog projekta: izgradnje autoputa Bar – Boljare.

Bugarska je ovde najbolje prošla, time što je značajno ograničila rast javne potrošnje usvajanjem novih fiskalnih pravila koja su zapisana u Ustav. Za njom idu Rumunija, Bosna i Hercegovina i Makedonija; dok Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Albanija i dalje imaju ozbiljne probleme sa nivoom javnog duga.

 

Nivo javnog duga u procentima BDP-a; Izvor: MMF, WEO

 

Iako se nivo javnog duga polako smanjuje ili stagnira, ovo je i dalje opasna situacija jer je njegov nivo u nekoliko zemalja daleko iznad onog nivoa koji se smatra bezbednim. Čak i da u skorije vreme ne dođe do neke nove recesije koja bi dovela do novog rasta javnog duga, sam rast kamatnih stopa bi imao značajan uticaj na rast troškova zaduživanja.

 

Inflacija – napokon u normali

Tokom krize, zemlja regiona su imale različita iskustva: dok je inflacija u većini bila niska, a Bosna i Bugarska su čak iskusile i deflaciju, Srbija i Rumunija su imale velika proklizavanja. Međutim, u poslednjih nekoliko godina, cene u celom regionu su stabilne, sa niskom stopom inflacije, koja se kreće u rasponu 2 – 3% na godišnjem nivou.

 

Stopa inflacije u odabranim zemljama; Izvor: MMF WEO

 

10 godina kasnije, Balkan je i dalje najmanje razvijen deo Evrope

Deset godina nakon prelivanja finansijske krize na region, Balkan i dalje ostaje najmanje razvijen deo Evrope. Na prvi pogled deluje da je kriza prevaziđena: ekonomski rast se vratio, postignuta je makroekonomska stabilnost jer su stope inflacije niske, budžetski deficiti stavljeni pod kontrolu, a nezaposlenost je na istom nivou kao i pre krize.

Međutim, ispod ove glazure postoje ozbiljni problemi. Prvo, samo su Rumunija i Bugarska imale značajnije povećanje dohotka tokom prethodne decenije dok je privreda u ostalim zemljama rasla mnogo sporije nego što je to bilo neophodno da bi se smanjio jaz za razvijenim zemljama Evrope. Nezaposlenost je na pretkriznom nivou, ali to nije posledica samo razvoja ekonomije, već mnogo više i masovne emigracije iz zemalja regiona.

Ovo će uskoro imati veliki ograničavajući uticaj na rast privreda u regionu, zbog nedostatka stručne radne snage (kako onih sa visokim obrazovanjem, tako i kvalitetnih zanatlija). Drugo, nivo javnog duga u većini zemalja regiona je visok – u slučaju nove recesije doći će opet do povećanja deficita, a kako je fiskalni prostor već iskorišćen, to znači samo nekoliko godina do eksplozije javnog duga.

Šta da se radi?

Apsolutno neophodna mera je povećanje nivoa vladavine prava – zakoni moraju da se primenjuje jednako prema svima, bez privilegovanih privrednih subjekata; sudovi moraju da garantuju efikasno izvršenje ugovora u razumnim vremenskim rokovima; poslovna regulacija ne treba da ograničava konkurenciju i dovodi do bespotrebnih administrativnih troškova.

Jedino ovakvo bolje poslovno okruženje može da ohrabri nove investicije, što je neophodno za više stope ekonomskog rasta ,te i rasta zarada. Ovo će ohrabriti mlade ljude da ostanu u zemlji u kojoj im se pružaju mogućnosti da ostvare svoje ideje. U slučaju nove recesije, ne treba se opet okrenuti politici povećanja potrošnje: ne samo da ona ne radi u situaciji malih otvorenih privreda, već  je i ozbiljan put ka ugrožavanju fiskalne održivosti.

Pročitajte i: 10 godina od svetske ekonomske krize – lekcije za Srbiju, Evropu i svet

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *