Šta kosovska platforma znači za Beograd i Vašington?
Vuk Velebit

Autor

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Juče je u kosovskoj skuštini usvojena platforma u izradi Državne delegacije za dijalog sa Srbijom kojom se predviđa recipročno priznanje Srbije i Kosova unutar postojećih granica, kao i rešavanje otvorenih pitanja sa Srbijom, ali i ukidanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244.

Jedan od ciljeva ove deklaracije je i da Kosovo osigura od Srbije priznanje suverniteta i nezavisnosti, uz pravno-obavezujuća obećanja da će Srbija prekinuti aktivnosti koje ometaju Kosovo kako u oblasti međunarodnog prizanja tako i na putu ka EU i UN.

Tim povodom razgovarao sam sa Bojanom Elekom, istraživačem Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kao i sa Dragišom Mijačićem, koordinatorom Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35.

 

Bojan Elek: Ova platforma neće biti dobra za pregovore Beograda i Prištine

Istraživač BCBP-a u razgovoru za Talas ističe da je ova platforma definitivno maksimalistička zato što su zahtevi tako stavljeni na papir.

„Ovo je sve ono što su i ranije bili njihovi zahtevi, ali je makar dobro što su ti zahtevi prošli demokratsku proceduru i time stavljeni u zvaničan dokument“, navodi Elek.

On smatra da su pregovori ionako već suspendovani, ali da ova platforma neće biti dobra osnova za eventualan nastavak pregovora Beograda i Prištine.

Bojan Elek ocenjuje da je „Priština sad u prednosti zato što je stavila na papir šta hoće, dok mi u Srbiji ništa nemamo na papiru.“

„Nameravana ili nenameravana posledica ovog dokumenta s obzirom da ovakvav zahtev nije prihvatljiv za Srbiju može biti da onda podela ostaje kao jedino prihvatljivo rešenje. Iz ovoga sad je nemoguće da se uz bilo kakvu demokratsku proceduru to progura bilo kroz parlament ili kroz referendum u Srbiji.“

Dragiša Mijačić: Lopta je prebačena u dvorište Srbije

Naš sagovornik ističe da kosovska platforma unosi jednu novu dinamiku u proces razgovora Beograda  i Prištine.

„To postavlja neke nove premise dela prištinske vlasti i na ovaj način je prebačena lopta u dvorište kako Srbije tako i međunarodne zajednice i to pre svega Amerikanaca“, ocenjuje Mijačić.

Dragiša Mijačić smatra da Beogradu ne odgovara ono što je predloženo u platformi, dok se sa ovom platformom više ide od dogovora nego što bi se išlo ka nekom eventualnom rešenju.

„Beograd se našao u situaciji da ne zna konkretno kako da reaguje pošto su vlasti iz Beograda nametnule razgraničenje kao optimalno rešenje, ali stvari ne idu u tom pravcu zato što Tači nije mogao da iznse taj predlog u kosovskoj janvosti. Ovde je najtbitnija reakcija Amerike odnosno kako će oni reagovati pošto ova platforma ide u suprotnosti od onoga što bi američka administracija volela da vidi sa prištinske strane.“

Mijačić ocenjuje da „platformom sa ovakvim stavovima nije moguće naći rešenje jer tražiti opet da Srbija prizna Kosovo nije realno u ovom trenutku, niti da se na ovakav način dođe do kompromisnog rešenja“.

 

Ana Brnabić je najavila konsultacije sa Sinodom Srpske pravoslavne crkve

Naš sagovornik Bojan Elek ne vidi poentu niti razlog zbog čega je Sinod SPC-a prva adresa nakon Saveta za nacionalnu bezbednost.

„Pre bih očekivao neki razgovor u Narodnoj skupštini, a ne u Sinodu“, navodi Elek.

Sa druge strane, Dragiša Mijačić smatra da bi na sastanku sa Sinodom SPC bilo interesantno da se porazgovara i o saopštenju Eparhije raško-prizrenske koja je juče izdala saopštenje vezano za Kosovo.

„Bitan je stav sinoda i SPC kao i svih elemenata u društvu, ali je zanimljivo da se premijerka ne sreće sa akademijom i civilnim društvom već je to ekskluzivnost sa Sinodom.“

„Treba nam širi konsenzus od onoga koji pružaju verske institucuje“, zaključuje Mijačić.

 

Amerika podržava svako rešenje Beograda i Prištine uključujući i „prilagođavanje“ granica

Zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Metju Palmer je sinoć u Zagrebu ponovio stav američke administracije da podržava normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, ali da dve strane moraju same da postignu dogovor. Taj dogovor bi po rečima Palmera mogao da ukluči i prilagođavanje granica, ali da SAD to ne zagovara niti isključuje.

Sa druge strane, danas je u Beogradu i Prištini u poseti američki podsekretar Dejvid Hejl koji je izjavio da budući prosperitet Srbije zavisi od postizanja napretka u odnosima sa Prištinom.

Koordinator Radne grupe za Poglavlje 35, Dragiša Mijačić ističe „da su iz američke administracije više puta stizali signali da bi prihvatili i rešenje koje bi uključivalo korekciju granica i to je signal da oni ozbiljno razmatraju uvođenje teritorijalnog principa u rešavanje statusa Kosova“.

Bojan Elek vidi izjavu Metjua Palmera kao pragmatičan pristup u rešavanju sporova, ali da bi eventualnim razgraničenjem znazno pao procenat Srba na Kosovu.

Međutim, na pitanje da li u jučerašnjem usvajanju kosovske platfrome i izjavi Palmera, kao i u poseti podsekretara Hejla, vidi neku koordinaranu akciju, Elek odgovara da Kosovo ništa ne bi uradilo bez konsultacija sa Amerikom, ali nije siguran da je ova poseta koordinirana iako ima veze sa aktuelnim dešavanjima.

„Ukoliko četiri opštine po principu nekog razgraničenja pripadnu Srbiji, ostali broj Srba na Kosovu bi pao i time bi nestao garantovan jezik na nacionalnom nivou i predstavljenost u parlamentu što bi za ostale Srbe bilo pogubno, a nakon takvog rešenja moguće je da bi krenulo i masovno iseljavanje Srba južno od Ibra“, zaključuje Elek.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *