Foto:iStock
Dan žena je prilika da se pokrene rasprava o tome šta je zapravo pomoglo ženama da imaju dramatično bolje životne uslove nego pre 110 godina, kada je nastao Dan žena.
„Dole patrijarhat i dole kapitalizam“ je parola koja se često čuje na marševima, tribinama i debatama o ženskim pravima, ali nikada nema dubljeg objašnjenja koji ekonomski ili politički sistem je onaj koji zapravo pomaže ženama.
Za radna prava žena!
Protiv kapitalizma i patrijarhata!Protestni marš povodom 8. marta! pic.twitter.com/R41TjcvU2E
— Levi samit Srbije | The Left Summit of Serbia (@levisamitsrbije) March 5, 2019
Veliki broj argumenata snažno povezuje kapitalizam i ženska prava, dok je povezivanje patrijarhata sa kapitalizmom neosnovana ideološka pozicija.
Veći životni standard je pomogao ženskim pravima
Ono što je čak i Marks priznavao jeste to da je kapitalizam najuspešniji sistem u proizvodnji dobara. Ovo potvrđuje i drastično smanjenje siromaštva u poslednjih nekoliko decenija, koje je došlo upravo zbog širenja kapitalizma u zemljama poput Kine i Indije. Smanjenje siromaštva je značajno poboljšalo živote žena, koje zbog ovoga imaju više izbora, i ne žive na rubu egzistencije.
Viši životni standard je doneo najrazličitije inovacije, a one u oblasti medicine su jako značajne za žene. Smrtnost novorođenčadi je sada mnogo ređa, a napredak u farmakologiji je doneo kontraceptivne pilule, koje su omogućile ženama veću kontrolu nad svojim reproduktivnim zdravljem.
Dodatno, kroz veću inovaciju je došlo i veće prisustvo mašina tokom proizvodnje, što je značilo da žene vše nisu ograničene nedostatkom fizičke snage, usled čega se pojavilo više potencijalnih poslova koje one mogu da obavljaju.
Veš mašina je zapravo oslobodila žene
Pošto ništa u DNK strukturi žena ih ne čini boljim u pranju sudova, podela kućnih poslova je nešto što treba da bude podeljeno jednako među partnerima, ali ovo nije bio slučaj kroz najveći deo istorije.
Kapitalizam nije ispravio ovu pogrešnu društvenu normu, ali je ženama pružio tehnološku inovaciju koja im je pomogla da se oslobode potencijalno najgoreg kućnog posla-pranja veša.
Pranje veša je ženama često oduzimalo čitav dan u jednoj nedelji, a pojava veš mašine je to svela na prosečno 2 sata nedeljno. Veš mašina jeste kapitalistički izum, jer je usled takmičenja i potrebe za inovacijom koja se javlja u kapitalizmu, ona postala jeftinija i dostupna velikom broju ljudi. Ovo je slučaj i sa velikim brojem drugih aparata koji se koriste u domaćinstvima, a koji su uštedeli vreme i energiju milionima žena.
Inovacije ovog obima, kao i brzina napredovanja, nije nešto što bi se ikada dogodilo u socijalističkom sistemu, koji državnim regulacijama i kolektivnim vlasništvom guši motiv za takmičenje različitih kompanija i preduzetnika.
Kapitalizam pomogao da se žene posmatraju kao individue
Osim ekonomskog progresa, kapitalizam je doneo i društene promene koje su pomogle da se neke predrasude odbace.
U osnovi opravdanja kapitalizma je individualna sloboda, kao i ideja o tome da svaka osoba treba da bude slobodna da sledi sopstvene ciljeve i svrhu. Ova srž kapitalizma pružila je ženama uverljive argumente o tome zašto zaslužuju jednako poštovanje i prava.
Žene se u kapitalizmu, za razliku od socijalizma, ne posmatraju kao deo šireg kolektiva koji od njih zahteva žrtvu i zanemaruje njihove interese. Njima se poručuje da su učešćem u dobrovoljnoj razmeni slobodne da ostvare šta god da su naumile, bez potrebe za odobrenjem od strane vlasti.
Kroz veće ekonomske slobode žene su dobile ohrabrenje i osnovu za dalju borbu. Kapitalizam je povećao participaciju žena na tržištu rada, što ih je učinilo bitnim delom ekonomije, čiji zahtevi treba da budu ispunjeni.
Takođe, slobodno tržište je pružilo šansu ženama da postanu uspešne u poslovnom svetu, što dalje utiče na perecepciju žena i ideju o tome šta one sve mogu da postignu.
Patrijarhat nije jednak kapitalizmu
Veliki deo feminističkog pokreta širom sveta posmatra kapitalizam kao još jednu stegu koju su nam iz, nekog nepoznatog razloga, muškarci nametnuli. Ovo ima jako malo logičke konzistentnosti.
Ukoliko je patrijarhat potčinjavanje žena volji muškaraca, kako je onda prepreka za ženska prava sistem koji daje ženama slobodu, prvenstveno u ekonomskoj sferi? Dodatno, ako je ekonomsko blagostanje potrebno za slobodu(kao što većina levičara tvrdi), kako onda žene potčinjava sistem koji je kroz istoriju pokazao da podiže ljude iz siromaštva?
Određene socijalne politike jesu pomogle ženskim pravima, a deo poboljšanja života žena je došao kao posledica veće tolerantnosti u društvu. Hrabre žene su takođe kroz proteste i neposlušnost godinama osvajale parče slobode, za sve žene kojima je ta hrabrost nedostajala. Ali ovo nikako ne znači da je uticaj kapitalizma i slobodnog tržišta na uspeh feminizma bio zanemarujući.
Tako da ukoliko ovog 8. marta budete videli pozive na rušenje patrijarhata i kapitalizma upitajte kako je moguće su ove dve stvari u istoj rečenici. Kapitalizam nije imenica ženskog roda, ali je uradio za žene više nego svi ostali sistemi koje smo isprobali do sada.
Autorka