Foto: iStock
Bugarska je na početku tranzicije 1990. bila zemlja u mnogo lošijem položaju nego Jugoslavija, ili u okviru nje Srbija, mereno ekonomskim parametrima ili životim standardom stanovnika. Nakon 10 godina ratova tokom raspada Jugoslavije, Bugarska je već 2000. bila u mnogo boljoj poziciji nego Srbija. I pored nedovoljnih reformi i slabe vladavine prava, Bugarska je i dalje nastavila da ekonomski napreduje pa je još više izmakla Srbiji.
Na baš tako demokratski procesi u Bugarskoj
Ne može se baš reći da u Bugarskoj cveta demokratija. Izbori jesu relativno slobodni i fer, ali zato mediji nisu slobodni, već su kao i u Srbiji pod velikim političkim i ekonomskim pritiskom usled sprege političara na vlasti i velikih tajkuna koji su njihovi vlasnici. Prema Press Freedom Index-u koji izdaju Reporteri bez granica, Bugarska se nalazi na 111. mestu zemalja sveta po slobodi medija, kao najniže rangirana zemlja članica EU, i čak ispod zemalja Zapadnog Balkana.
Na vlasti su se smenjivale reformističke i liberalno orijentisane partije, sa partijama koje su nastale od reformisanih komunista, što je još dodatno začinjeno populističkim primesama, političkim klijentelizmom i nepotizmom, te velikim uticajem nekadašnjih bezbednosnih struktura (zvuči poznato?). Na primer, 2012. je obelodanjeno da je velika većina episkopa Bugarske pravoslavne crkve (njih čak 11 od 17) radila za komunističku tajnu policiju pre demokratizacije. Zamislite koliki je onda tek uticaj ove službe bio na pravosuđe, univerzitete, preduzeća itd.
Nivo korupcije u Bugarskoj veoma je visok – prema poslednjem izdanju Corruption Perception Index-a, Bugarska je zemlja sa najvišim stepenom percepcije korupcije u celoj EU, sa 43 poena (što je tek neznatno više od našeg rezultata od 41 poena). I kvalitet političara prati ovo – postoje osnovane sumnje da trenutni i bivši premijer Bojko Borisov ima dobre veze sa glavnim bugarskim mafijašima, kako su o tome pisali brojni mediji (kao i sa tajnom službom, jer mu je otac bio ministar policije za vreme komunizma).
Tu je i živopisan slučaj Rumijane Želeve, ministarke spoljnih poslova i kanditatkinje za komesara Evropske komisije 2010 za oblast međunarodne saradnje, humanitarnu pomoć i odgovore na krizu. Tokom ispitivanja u Evropskom parlamentu ispostavilo se da Želeva niti zna engleski, niti išta o toj oblasti za koju je trebalo da bude zadužena, a njenog muža su zapadni mediji doveli u vezu sa ruskom mafijom.
Nedovoljne reforme u Bugarskoj, ali i dalje veći ekonomski rast od Srbije
I ovakva država kao što je Bugarska je ipak uspela da izvede neke reforme – od makroekonomske stabilizacije i masovne privatizacije, do upostavljanja osnovnih tržišnih institucija. Bugarska je brzo povećala nivo ekonomskih sloboda, i gotovo da je po tom parametru dostigla stare članice EU.
Nivo ekonomskih sloboda Bugarske i EU; Izvor: Economic Freedom of the World, Fraser Institute
Kao što se vidi iz priloženog grafikona, inflacija je stavljena pod kontrolu uvođenjem valutnog odbora prema nemačkoj marki, a potom prema evru 1997. Smanjeno je poresko opterećenje, pre svega prihoda od rada (u Bugarskoj poreski klin na zarade iznosi 34%, što je među najnižima u Evropi, dok je u Srbiji 38%).
Povećan je kvalitet poslovne regulacije koja sada manje otežava poslovanje, dok je međunarodna trgovina dodatno liberalizovana, što se potvrdilo uslaskom u EU 2007. Međutim, nije bilo nikakvog napretka u možda najvažnijoj oblasti – vladavini prava i zaštiti svojinskih prava.
Nivo ekonomskih sloboda Bugarske. Izvor: Economic Freedom of the World, Fraser Institute
I pored takvog nedovoljnog reformskog talasa – dakle, sa visokom politizacijom državne uprave, visokim nivoom korupcije i slabom vladavinom prava – Bugarska je imala stope ekonomskog rasta koje su uglavnom bile više od Srbije. Što samo govori da je stanje kod nas mnogo gore nego u Bugarskoj.
Stope ekonomskog rasta; Izvor: MMF, World Economic Outlook
Usled toga, u Bugarskoj je dohodak rastao znatno brže nego u Srbiji. Dok je dohodak u Bugarskoj 2000. godine bio viši za 20% nego u Srbiji, u 2018. je ta razlika bila 45%. Umesto da privreda Srbije raste brže usled efekta nižeg dohotka, ona je rasla sporije, pa se razlika u međuvremenu i povećala, a ne smanjila.
Ovi podaci bi trebalo da budu dovoljno alarmantni da se upale neke crvene lampice. Bugarska, najlošije rangirana zemlja EU, i dalje je zemlja sa boljim institucijama nego Srbija. Zato i privreda Bugarske raste brže od privrede Srbije i zato se u Bugarskoj živi bolje nego u Srbiji. Ako pod hitno ne preduzmemo neke osnovne neophodne poteze – kao što su izgradnja nezavisnih institucija i profesionalne javne uprave, te efikasnog pravosuđa – ovakvo stanje će se nastaviti. U tom slučaju ćemo sa čežnjom gledati preko istočne granice u Bugarsku kao obećanu zemlju.
