Slobodna trgovina može da obuzda nekontrolisanu vlast
Vreme čitanja: 3 minuta

Foto: iStock

“Spoljna trgovina stvara mogućnosti da se posluje nezavisno od vlasti u Srbiji. Tako političke veze u privredi, iako ne postaju bezvredne, gube na  značaju.”

Uopšteno govoreći, u interesu je građana da se izvršna i zakonodavna vlast (u daljem tekstu vlast) nekako ograniče. Što ne podrazumeva nužno smanjivanje nadležnosti. U čemu je razlika? Recimo da je sve što vlast može da uradi, a da ne bude smenjena unutar njenih ograničenja.

Budimo za trenutak toliko nečovekoljubivi i nadasve nerealni pa pretpostavimo da vlast nimalo ne mari za dobrobit svojih građana i da će da zloupotrebi svoje nadležnosti do krajnje granice.

 

Gde su  granice vlasti?

Prva brana su zakoni i ustav. Šta ako se vlast na njih ne obazire? Građani pokušaju da je smene na izborima. Mogu da glasaju ili da novcem ili drugim doprinosima podrže opoziciju i nezavisne medije. Vlast onda mora da pazi da ne izgubi izbore. Što je lakše smeniti lošu vlast, verovatnije je da će vlast poštovati ustav i zakone.

S druge strane, vlast može da manipuliše izborima, kao na primer u Venecueli. Ili da zastrašuje opoziciju, kao negde malo bliže. Dalje, vlast može da sprovodi ekonomske politike kojima se favorizuju politički lojalni. U tom slučaju je opoziciji i nezavisnim medijima ograničen pristup finansiranju jer je novac kod onih koji su bliski vlasti. Time vlast stvara prostor da nastavi s nepoštovanjem zakona.

Šta ako građani ne mogu da smene vlast na izborima? Njena samovolja onda može da ide do te mere da, recimo, ne izazove proteste, građansku neposlušnost, masovno iseljavanje ljudi, beg kapitala, ili slično. Osim ako vlast nije spremna na (još) veću represiju.

 

Protesti u Srbiji daju prostora za neke zahteve

U Srbiji građani izgleda građani ne računaju na smenu vlasti putem izbora, bar ne pod ovakvim uslovima. Protesti daju prostora za neke zahteve, ili leveridž da traže bolje uslove na izborima, veću zastupljenost u medijima ili odgovornost pojedinih učesnika vlasti, ako već ne mogu da smene vlast. Ove zahteve vlast može da ispuni u nekoj meri. Problem je što ona može u jednom trenutku da se vrati na staro.Tada građani mogu opet izaći na ulice. I tako u krug.

Kako kontrola vlasti ne bi zavisila samo od spremnosti građana da protestuju, potreban je neki mehanizam koji bi olakšao održavanje koliko-toliko fer izbora. Da bi se on upostavio, bilo bi dobro razdvojiti dohotke od političke lojalnosti.

 

Prednosti slobodne trgovine

To se, između ostalog, može postići većim oslanjanjanjem na spoljnu trgovinu. Vlast u inostranstvu nema prostora da zakone ili sudove i ostale državne institucije oblikuje po meri svojih političkih saveznika kao na domaćem terenu.

Spoljna trgovina stvara mogućnosti da se posluje nezavisno od vlasti u Srbiji. Tako političke veze u privredi, iako ne postaju bezvredne, gube na  značaju. Odnosno, slabi jedan izvor iz kog vlast crpi političku podršku. Uz to, spoljna trgovina omogućava da dohodak bude ravnomernije raspoređen po svim političkim opcijama, čine se smanjuje prednost vlasti u finansiranju političkih kampanja i medija.

Prostora za veću otvorenost u spoljnoj trgovini ima. A članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) bi, na primer, umanjilo troškove eventualnih trgovinskih sporova. Time bi se olakšalo poslovanje na stranim tržištima.

Ova ideja u nekoj meri stoji i iza jedinstvenog tržišta EU. Tako francuske kompanije u dobroj meri ne zavise od francuske vlasti, već od evropskih institucija. Francuzi se lakše zapošljavaju u EU inostranstvu, što ih opet čini manje zavisnim od domaće vlasti. A jedinstveno tržište ujedno omogućava slobodniju spoljnu trgovinu na prostoru EU.

Francuska vlast favorizacijom politički lojalnih ne bi stekla drastičnu prednost, jer se može zaraditi i u inostranstvu. A oni koji zarađuju na inostranom tržištu, kojima njena politika ne odgovara, imaju kapacitet da joj se suprotstave.

Otud koristi za Srbiju od pridruživanja STO i EU. Uz to, lako je proverljivo da li je zemlja članica STO odnosno EU. Ovo ne važi uopšteno za ekonomske politike, zato što je stanovništvu teže da proceni jesu li su one prikladne i ne, čak i nakon što prođe dosta vremena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *