Foto: iStock
“Istorija kaže da je više od 80% populacije Maja nestalo zbog virusa influence koji su doneli Španci. Oni tada nisu imali izbora. Mi imamo.”
Jučerašnje hapšenje Jelene Miletić zbog neplaćanja kazne za to što nije vakcinisala svoju decu ponovo je otvorilo pitanje obaveznog vakcinisanja. Uprkos svetloj istoriji praktično iskorenjenih zaraznih bolesti upravo zbog vakcina, kao i nedvosmislenom stavu medicinske struke, tzv. antivakseri i dalje raspiruju sumnju u njihovu delotvornost.
Ranije je bilo reči o vezi između vakcina i autizma, dok je u Srbiji aktuelan argument da treba proizvoditi domaće vakcine usled sumnje u sadržaj uvoznih.
Prof. dr Danilo Vojvodić, specijalista imunolog Vojnomedicinske akademije i načelnik Odeljenja za kliničku i eksperimentalnu imunologiju, u razgovoru za Talas objašnjava zašto vakcinacija treba da bude obavezna, kakve opasnosti nosi nevakcinisanje i da li zaista postoji nešto sporno u vezi sa uvoznim vakcinama.
Da li mislite da vakcinisanje treba da bude obavezno i zašto?
Vakcinacija apsolutno treba da bude obavezna, zakonom regulisana zdravstvena procedura. Vakcinacija predstavlja stratešku brigu o zdravlju jedne populacije. Tu strategiju donose zdravstveni eksperti, nakon analize zdravstvene situacije, uvida u savremena naučna dostignuća i sopstvene mogućnosti. Još jednom ću naglasiti ovaj epitet – strateška.
Vakcinacija je promenila tok civilizacije, omogućivši ljudima da praktično iskorene neke zarazne bolesti koje su u manje više redovnim ciklusima obogaljivale svetsku populaciju. Dakle, od Edvarda Jennera, od XVIII veka, koji je prvi omasovio vakcinaciju u zapadnom svetu pa do danas, vakcinacija je opšte medicinsko dobro koje nam omogućuje da se izborimo sa zdravstvenom pretnjom. Ova pretnja ne mora samo da bude kvalitet života, već se često radi i o egzistencijalnom problemu.
Pogledajte samo procenat inficiranih i bolesnih od HIV1 i HIV2 infekcije u Africi, procenat bolesnih od malarije u svetu, mogućnost svetske epidemije prouzrokovačima hemoragičnih groznica. Vakcinacija je upravo taj način da sve efikasno sprečite, ili bar svedete na najmanju moguću meru. U tome je i odgovor na drugi deo vašeg pitanja.
Pitanje je dana kada će u rutinsku upotrebu ući neke od vakcina kojima se u određenoj populaciji (određenog HLA haplotipa) može sprečiti nastanak pojedinih malignih bolesti. Mislim da je potpuno nerazumno pitanje bilo kome da li želite da imate manji ili veći rizik od toga da obolite od maligne bolesti? Da vam odgovorim i sa mog stručnog aspekta. Vakcinacija je jedini i isključivi način da u strogo kontrolisanim uslovima upoznate vaš sopstveni imunski sistem sa prouzrokovačem opasne bolesti, na način da se vaš imunski sistem pripremi da vas u svakom sledećem kontaktu odbrani.
U nekontrolisanim uslovima, uslovima prirodne infekcije, vaš imunski sistem će možda izaći kao pobednik, ali možda i neće. Istorija kaže da je više od 80% populacije Maja nestalo zbog virusa influence koji su doneli Španci. Oni tada nisu imali izbora. Mi imamo.
Kakve opasnosti nosi nevakcinisanje dece – kako za njih same, tako i za okolinu?
Ogromnu opasnost. Citiraću jedan od aforizama: “ne morate da vakcinišete svu svoju decu, samo onu koju volite”. Ovaj grozni aforizam, kome nije mesto u bilo kakvom stručnom odgovoru nastao je kao posledica besa u onom prošlogodišnjem talasu epidemije malih boginja, kao izraz nemoći pred medijskom hajkom protiv vakcinacije.
Meni je jako žao što ne postoji stručna analiza ovako velikog zdravstvenog problema, ali zar je moguće da niko ne saopštava zašto je zaista veliki broj naših sugrađana izgubio glavu, zašto je toliko dece obolelo, zašto je toliko ljudi ostalo sa posledicama infekcije? Hoće li iko snositi odgovornost time što je ljude ubeđivao da je to nepotrebno?
Još jednom, opasnost je ogromna, nikako ne možete znati kako će se završiti infekcija nastala tzv. prirodnim putem, koje će sve posledice ostaviti, koliko će usporiti ili ugroziti psihofizički razvoj deteta… Kod nas se ne spominje, u svetu postoji i ekonomski deo, koji pre svega podrazumeva broj sati i njihovu protivvrednost koji će roditelji moraju da posvete nezi bolesnog deteta, odnosno nezi nevakcinisanog deteta koje ima privremena ili trajna zdravstvena oštećenja zbog prethodne infekcije.
Kako komentarišete argument da je potrebno proizvoditi domaće vakcine usled sumnje u sadržaj uvoznih?
Prvo bih svakako prokomentarisao sumnju u sadržaj uvoznih vakcina. Ako iko sumnja da neko kroz uvozne vakcine pokušava da nam nanese zlo, da li ti isti koriste strana pića, hranu iz uvoza, pastu za zube? Da li će kupovati i koristiti automobile proizvedene u svetu, jer su možda radioaktivni? Zašto protiv tih proizvoda nije pokrenuta medijska hajka, njih je mnogo više, sa njima se svakodnevno dolazi u kontakt?
Ako se manemo ovakvih besmislica i teorija zavere, argumenti ukazuju sledeće. Vakcine koje proizvode renomirane farmaceutske kuće, iste su i za njihovo i za bilo koje tržište, pa i naše. Vakcine prolaze rigoroznu kontrolu kvaliteta, kako od samog proizvođača, tako i naših regulatornih institucija. Procenat neželjenih efekata, koji se svuda beleži, praktično je isti na svetskom nivou. Zanemarljiv je u odnosu na dobrobit.
Što se tiče domaće proizvodnje, odgovor je da je domaća proizvodnja vakcina nedvosmisleno neophodna, ali ne zbog sumnje u kvalitet onoga što uvozite. Domaća proizvodnja vakcina je način da rešavate strateške zdravstvene probleme samostalno, bez mnogo uticaja sa strane, političkih i ekonomskih. Samostalna proizvodnja vakcina, kao i drugih lekova, omogućava vam da imate sopstvene razvojne timove, istraživačke timove, stalno poboljšanje kontrole kvaliteta, mnogo preciznije planiranje zaštite stanovništva, neposrednu stručnu reakciju na predstojeće epidemije…
Pročitajte i Protivnici vakcinacije protiv zdravog razuma
Autorka