Foto: EP/Pietro Naj-Oleari
„Ljudi trče pred rudu i pokušavaju da ovaj režim predstave kao nelegitiman, a nisam siguran da je Zapad ubeđen u to.“
Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke i predsedavajući Saveza za Srbiju, najavio je zvaničnu posetu SAD-u tokom koje će pokušati da, kako je rekao, „otkloni opasnost od toga da se Amerika postavi tako da spreči promene u Srbiji, zarad toga da bi Kosovo ove godine postalo član Ujedinjenih Nacija.“
Obrazlažući ovakav stav, pozvao se na dva pisma koja je američki predsednik Donald Tramp uputio predsedniku Aleksandru Vučiću i istakao da „Amerika računa na Vučića“.
Kakvu poruku šalje Jeremić, predsedavajući najvećeg opozicionog bloka i bivši ministar spoljnih poslova, i kome se obraća ovom najavom?
Za Talas su govorili Marko Savković, Milan Krstić i Suzana Grubješić.
Savković: Vučić je osvojio legitimitet na izborima, jedna poseta SAD-u to neće promeniti
Marko Savković, programski direktor Beogradskog centra za političku izuzetnost (BFPE), u izjavi za Talas objašnjava da je reč o kritici koja dolazi sa raznih strana – da je legitimizacija režima Aleksandra Vučića koja dolazi spolja skoro isključivo vezana za rešavanje pitanja Kosova:
„Moglo bi se o tome raspravljati, ali to je raspostranjeno razmišljanje – da je međunarodna podrška Vučiću i SNS-u, ako i dalje postoji tj. ako u međuvremenu nije okrnjena, pre svega vezana za njegovu sposobnost da ’reši’ pitanje Kosova.“
Savković je dodao da je Vuk Jeremić u spoljnoj politici kao „riba u vodi“, imajući u vidu čitavu njegovu političku karijeru, od ministra spoljnih poslova do predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
„Po svemu što imam priliku da pratim, rekao bih da je Jeremić neko čije će mišljenje SAD svakako saslušati. On, među liderima opozicije, verovatno ima najviše spoljnopolitičkog iskustva i najveću međunarodnu prepoznatljivost.“
Ipak, ocenjuje naš sagovornik, teško je zamisliti da će jedna poseta promeniti američku spoljnu politiku, a treba imati u vidu i kontekst unutrašnje politike u Srbiji:
„Ne verujem da ova poseta može dramatično da promeni legitimitet Vučića i Srpske napredne stranke jer je on osvojen na izborima na kojima je učestvovala i opozicija. To može da se promeni na nekim budućim izborima, koji mogu ali i ne moraju da budu bojkotovani, iako će po svemu sudeći biti.“
Upoređujući ovu posetu sa posetom Jeremića i Dragana Đilasa Evropskom parlamentu, ocenio je da je tada poziv došao upravo od jedne grupacije u EP, te da bi poseta SAD-u imala drugačiji značaj da je to incirala američka vlada.
„Takođe, američki stav oko Kosova u jednoj meri jeste korigovan, na temelju pretpostavke da je ovo režim koji sa srpske strane može izneti dogovor. To je verovatno najdramatičnija promena američke politike u kontekstu Balkana od 1990ih do danas.“
Savković zaključuje da SAD svakako vide Jeremića kao jednog od legitimnih lidera opozicije, ali da prava promena u ovom smislu dolazi sa promenom na izborima, promenom vlasti, kao i da postoji slična tendencija u kontekstu protesta – „ljudi trče pred rudu i pokušavaju da ovaj režim predstave kao nelegitiman, a nisam siguran da je Zapad ubeđen u to.“
Krstić: Jeremić targetira tri publike – problem je što svi sve čuju
„Očigledno je da je Jeremić ovom prilikom želeo da njegove aktivnosti ne ostanu “ispod radara”, već da ih publika registruje“, kaže za Talas Milan Krstić, asistent na Fakultetu političkih nauka, i dodaje da je njegovo mišljenje da je Jeremić izjavom želeo da targetira tri publike:
„Prva su prozapadno i opoziciono orijentisani građani Srbije, kojima želi da pokaže da opozicija nije stigmatizovana na Zapadu, već da ima zavidne kontakte i da su njeni lideri spremni da ulože napore u izgradnji odnosa sa zapadnim partnerima poput SAD;
Druga publika su potencijalni birači opozicije sa izraženim nacionalnijim stavovima i izraženom skepsom prema Zapadu. Njima se, sa jedne strane, šalje poruka da opozicija nije spremna na ono što bi oni označili kao “predaju” Kosova i da će to naglasiti i u SAD. Sa druge strane, šalje se i suptilna poruka da je predsednik Vučić “po volji Amerikanaca”, te da će, ako u Srbiji ne dođe do promena, to biti i zbog američke hipokrizije koja će podržavati stabilokratije na Balkanu, samo da bi rešila pitanje Kosova i to protivno srpskom interesu. Ovo je, na neki način, i taktika skidanja odgovornosti sa potencijalnog neuspeha opozicije u smeni vlasti, prebacivanjem iste na Ameriku kao “spoljnog moćnika” koji to ne dozvoljava.
Treća publika jesu sami značajni činioci u SAD, kojima se šalju paralelno dve ključne prethodne poruke – i da opozicija neće biti antizapadno orijentisana, uprkos određenim jakim proruskim elementima, te da zapad ne treba da je se plaši, ali i da će, ako SAD odaberu podršku predsedniku Vučiću, opozicija u Srbiji otvoreno etiketirati njihovu hipokriziju.“
Krstić ocenjuje da je problem sa ovakvim “mešovitim” porukama to što sve tri publike čuju sve poruke i što u prvi plan mogu biti stavljene potpuno druge stvari od očekivanih.
„Amerikanci i oni prozapadni birači u Srbiji koji su skloniji kompromisu u pogledu odnosa Beograda i Prištine tako mogu u prvi plan staviti poruku da opozicija ne namerava da bude sklona ovom cilju na nivou na kom je danas Vučić, te ovu najavu doživeti negativno.
Sa druge strane, zapadnoskeptični birači mogu u ovom pokušaju da vide novo “dodvoravanje” Zapadu i priznanje da se sve rešava u Vašingtonu, te da opozicija zapravo želi samo da postane zapadni “kalif umesto kalifa”. Ovo je problem koji proizlazi iz velike heterogenosti aktuelne opozicije u spoljnopolitičkom pogledu.“
Krstić zaključuje da je srećna okolnost za opoziciju, a naročito za Savez za Srbiju, to što ova pitanja od nastanka Saveza nisu bila ključna, ali da će se to najverovatnije promeniti u toku ove godine, u kontekstu najavljenog rešenja za odnose Beograda i Prištine.
Grubješić: ne samo evropske, evroatlantske integracije
Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) kaže za Talas da za Srbiju nema drugog izbora osim da rešava pitanje Kosova:
„U suprotnom će Srbija ostati zaglavljena ovde na perfieriji periferije, potrebno je ubrzati proces evropskih integracija kako bi se kroz taj proces modernizovala i evropeizovala.
Mi smo jedina zemlja, uz Bosnu i Hercegovinu, koja ne koristi izraz ’evroatlantske integracije’, a čitav paket treba da bude u fokusu.“
Autorka