Foto: Alan Gragg
Istraživanje organizacije Gallup International pokazalo je da 74% građana Srbije navodi Sjedinjene Američke Države kao najviše destabilizujuću silu u svetu. Isto istraživanje navodi da 63% ispitanika vidi Rusiju kao pozitivan faktor, dok većina blagonaklono gleda i na međunarodni uticaj Kine.
Istraživanje je sprovedeno u 54 zemlje, a Srbija je u top 5 zemalja koje podržavaju ponašanje Kine i Rusije na međunarodnoj sceni.
Iako nikome ko živi u Srbiji nije iznenađenje da postoji velika podrška Rusiji, i u manjoj meri Kini, upitno je zašto negativna percepcija spoljne politike Amerike sa sličnim intenzitetom postoji skoro dve decenije.
NATO intervencija zacementirala negativnu sliku Zapada
Iako spoljna politike Srbije danas ističe značaj dobrih odnosa sa Sjedinjim Američkim Državama (potpredsednik SAD-a bio je čak dva puta u zvaničnoj poseti Srbiji), deluje da se percepcija šire javnosti o delovanju SAD-a nije pomerila od NATO bombardovanja 1999. godine.
Ova intervencija je kod nas viđena prvenstveno kao američki spoljnopolitički potez, koji je pravdan zalaganjem za vrednosti i očuvanje mira, a od tada se u Srbiji razvio jak narativ o Americi kao sili čija spoljna politika nije kompatibilna sa srpskim interesima.
NATO intervencija imala je kao dugoročnu posledicu negativan stav prema SAD, uključujući i prema njenoj spoljnoj politici. Dalja podrška Amerike nezavisnosti Kosova samo je produbila animozitet. Zanimljivo je da prema istraživanju Gallup International najpozitivnije viđenje SAD-a postoji upravo na Kosovu.
Prema istraživanju stavova studenata 34% ispitanika smatra da Srbija ne bi trebalo da se uopšte oslanja na Ameriku u spoljnoj politici, dok 36% misli da treba „veoma malo“ da se oslanja. Otvoreno nepoverenje i sumnja u srpsko-američko savezništvo su više nego očigledni. Ovo dolazi kao kontrast podatku da je od 2001. do 2016. godine SAD pružila pomoć Srbiji u vrednosti od 937 miliona dolara, ali i da preko 70% građana nije upućeno u to.
Iako je vidljiv napor američke diplomatije da utiče na percepciju SAD u Srbiji, po svemu sudeći biće potrebne godine kako bi to bio uspešan poduhvat, naročito ako uzmemo u obzir da određene političke partije u Srbiji podstiču i gaje anitamerički narativ.
Više američkih akcija u svetu – više materijala za negativnu percepciju
Pored specifičnog uticaja američke spoljne politike na Srbiju, medijsko izveštavanje o Siriji, Libiji, Iraku i Avganistanu takođe značajno formira predstavu Amerike kao neuspešnog globalnog policajca.
Još od 2001. godine Sjedinjene Američke Države su aktivne u brojnim konflktima na Bliskom istoku, a u nekima zemljama američke trupe su prisutne i više od 10 godina. Budući da u većini slučajeva nije došlo do prosperiteta i ekonomske sigurnosti, ove zemlje su često predmet medijskog izveštavanja i u Srbiji.
Zbog velikog prisustva primera američkih intervencija, koje su imale pomešane rezultate u medijima, građanima je lako da ih u sećanju prizovu i iskoriste kao razlog za generalno nepoverenje prema Americi u međunarodnim odnosima. U kognitivnoj psihologija ova pojava se naziva „heuristika dostupnosti’’, a opisuje to da ljudi rizike i opasnosti procenjuju na osnovu toga sa kojom lakoćom ih se prisećaju.
Zaključak koji je donet ovom heuristikom ne govori ništa o tome da li, kada bismo sve sabrali i oduzeli, SAD vodi problematičnu spoljnu politiku, već samo o prečici u zaključivanju koju koristimo kada pravimo procene jako kompleksnih pitanja.
Amerika je daleko od najvećeg faktora nestabilnosti u svetu
Iako je američka diplomatija tokom godina imala nekoliko kontroverznih poteza, okarakterisati delovanje SAD kao najproblematičnije nije utemeljeno.
Samo neki od primera problematičnijeg ponašanja drugih država u sferi spoljne politike uključuju podršku Kine totalitarnom režimu u Severnoj Koreji, povećanje nuklearnog kapaciteta Severne Koreje, rusku intervenciju u Siriji i učešće Irana u građanskom ratu u Jemenu.
Dodatno je problem to što kao se kao „destabilizujuća“ vidi zemlja koja je po svim parametrima liberalna demokratija, dok se na pijedestal postavljaju Rusija i Kina, koje na najrazličitije načine ugrožavaju ljudska prava.
Istraživanje koje je sproveo Gallup International porazno je za sve koji vide budućnost Srbije u bližem partnerstvu sa Amerikom, jer pokazuje da je negativna percepcija američke spoljne politike izrazito jaka. Ovo dobro oslikava koliko vojne intervencije zapadnih sila ostavljaju duboke posledice na stavove stanovništva, i da često na duži rok znaju da odmognu i odlože potencijalno savezništvo.
Ukoliko želimo da promenimo ove pretežno negativne stavove, treba da radimo na izmeni percepcija, a najbolji način za to je kroz aktivno ukazivanje na činjenice kao što su ekonomska saradnja Srbije sa drugim zemljama ili stanje demokratskih prava i sloboda u državama koje vidimo kao potencijalne saveznike.