Melekyne, Ukraine – Onlookers and Ukrainian servicemen attend second World war commemorations. On September 10 1943, the Soviet army landed on the beach of Melekyne to liberate Mariupol from German nazi’s occupation. Fights between Ukrainian forces, described as fascists by Russian propaganda, and Russia-backed separatists are ongoing only 40 kilometers away. Photo © Pierre Crom
Intervju sa holandskim fotografom, Pjer Kromom.
Razgovor sa Pjer Kromom je vođen u Beogradu, tokom njegove posete Srbiji gde radi na svom novom projektu Subjectio u okviru kojeg se bavi istraživanjem uticaja Zapada i Rusije u Crnoj Gori, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Ukrajini, Belorusiji i Moldaviji.
Šta vas je inspirisalo da postanete fotograf?
Ja sam odrastao sa fotografijom pošto je moj otac bio fotograf reporter. Uvek kada bismo išli na odmor tu bi bila i kamera. Kada sam se preselio iz Pariza u Hag tada sam počeo više da se bavim fotografijom i da putujem po Evropi. Ubrzo sam počeo da studiram Kraljevsku akademiju umetnosti u Hagu, a već posle godinu dana studiranja postao sam fotograf u jednom od prvih studija za advertajzing u Holandiji. Od 2000. godine radim kao frilenser i tada sam počeo da se bavim dokumentarnom fotografijom. Prva priča koju sam radio bila je o zidu između Izraela i Palestine. Nakon toga sam nastavio da radim na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi da bi kasnije počeo da se bavim razumevanjem evropske geopolitike.
Kako ste završili u Ukrajini za vreme trajanja ratnih sukoba?
Bio sam politički fotograf u holandskom parlamentu, a onda sam odlučio da odem na teren da vidim kakvi su efekti političara i njihove politike. Pratio sam Majdan revoluciju preko interneta ali kada sam čuo da je gradonačelnik Sevastopolja smenjen, tada sam otputovao i već sledećeg dana je došlo do aneksije Krima. To je bila moja intuicija da će se nešto desiti i zato sam otišao. Zbog toga sam imao priliku da dokumentujem sve što se dešavalo u narednom periodu. U Donjecku i Slovjansku sam pratio dolazak ruskih trupa i sam početak rata. Kada sam se ponovo vratio u to područje, istog dana je oboren avion MH17.
Kako birate države u koje odlazite da izveštavate?
Uvek biram da to bude Evropa kako bi za mene kao evropljanina to bilo legitimno ili makar tamo gde je Evropa umešena. Ukrajina me je posebno zanimala i zato sam i objavio knjigu War in Ukraine gde se mogu videti svi događaji od početka aneksije kada sam počeo da ih dokumentujem. Od tada do danas se bavim državama koje su u Evropi ali nisu članice Evropske unije i NATO-a.
Cetinje, Montenegro – Brawls erupt between pro and anti-NATO protesters as the parliamentary majority ratifies the pact on NATO membership. Photo © Pierre Crom
Šta vas je navelo da dođete u Srbiju?
Na celom Balkanu me zanima percepcija uticaja Zapada i Rusije kod građana pa sam tim povodom i u Srbiji.
Koliko se razlikuje izveštavanje kroz tekst i sliku?
Ponekad je stvarno moguće kroz fotografiju videti šta se događa, a nekada samo nagoveštava pa moram da dam dodatni opis kako bi ljudi razumeli kontekst.
Fotografija može biti vrlo direktan način komuniciranja, ali je ona neretko pristrasna. Mislim da je bitno da postoji kombinacija teksta i slike za bolje razumevanje konteksta. Ipak, smatram da dokle god je moja slika jasna kao i ono što njom želim da postignem, dotle će publika razumeti šta želim da poručim. Trudim se da publici ostavim prostor za imaginaciju, a u zavisnosti od njihove percepcije zavisi kako će oni to razumeti.
Belgrade, Serbia – A mural depicting Russian president Vladimir Putin has been vandalized with red paint. Photo © Pierre Crom
Šta vam je najveće iskustvo u radu?
Kada je oboren avion MH17 pošto sam tada bio vrlo blizu tog mesta. Među prvima sam napravio fotografije tog tragičnog događaja i to je imalo veliki uticaj na moj rad pošto sam svoju priču mogao da podelim sa celim svetom.
Koga biste voleli da fotografišete ili neki fenomen koji vam je zanimljiv?
Voleo bih da putujem kroz Rusiju i da više saznam o zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
Ne želim da dokumentarišem život političara ili poznatih, moj interes je da vidim koji je uticaj politike/korupcije na obične građane.
Banja Luka, Bosnia and Herzegovina – A woman reacts during a mass given by patriarch Irinej, head of the Serbian orthodox christian church. Inhabitants of Banja Luka attend the mass as they celebrate the new statehood day of Republika Srpska despite the ban from the constitutional court in Sarajevo. Tensions between the authorities backed by Western powers and Kremlin-backed Republika Srpska rised after a banned referendum was held on the new statehood day on September 25, 2016. Photo © Pierre Crom
Kako vidite Srbe kroz objektiv aparata?
Srbi su vrlo ponosni i drže do svog poštovanja, ali su i otvoreni ka slobodnom svetu. Mislim da oni žele slobodu i da iskoriste svoje potencijale, a ne da budu manipulisani i ograničeni svojom vladom. Mi kao Francuzi smo slični, imamo veliku istoriju, tradiciju i kulturu, ali to mora biti poštovano od strane ljudi koji imaju moć.
Kada ta nacionalistička retorika bude izbrisana i kada sloboda bude vraćena, mislim da će i stanje ovde biti bolje.
Autor