Foto: Talas
Već dva meseca traju građanski protesti u Beogradu i širom Srbije. Za to vreme oni su dobili na masovnosti kako zbog sve većeg nezadovoljstva građana, tako i zbog niza izjava i događaja čiji su glavni akteri funkcioneri SNS-a, što je izvelo još više građana na ulice.
Međutim, Vučić i dalje uspeva da održi stav sa početka protesta da njemu protesti ne smetaju dok nema nasilja. Istog je stava i ministar policije koji se ponosi time što na ulici nema ni policije, ni kordona, ni suzavca. Ovo je delimično tačno, pošto je policija vrlo prisutna, ali u civilu.
Postavlja se pitanje koji su razlozi zbog kojih danas na ulici ne možemo da vidimo policiju u uniformi. Da li je to zato što su bezbednosne procene takve da za tim nema potrebe ili zato što je Vučić iz političkih razloga procenio da mu to ne ide u korist?
Devedesetih je policija bila udarna pesnica režima
Građanski protesti iz devedestih godina su neuporedivi sa ovim današnjim, ali zajednička im je borba protiv autoritarnih lidera i borba za demokratska načela. Jedna od stvari koja ih znatno razlikuje jeste i današnje odsustvo policijskih kordona i uniformisanih policajaca kako bi se izbegao svaki kontakt policije sa demonstrantima.
Prema onome što sam čitao i slušao, devedesetih godina policija je bila udarna pesnica bračnog para Milošević – Marković.
Oni koji pamte proteste iz perioda Slobodana Miloševića, sećaju se policijske represije i sukoba demonstranata sa policijom. Bilo je neophodno dosta vremena da prođe od tada do danas da bi se takva slika odnosa policije prema građanima promenila.
Međutim, ta slika je i dalje prisutna, ali poznata čak i nama koji smo samo preko ahrivskih snimaka mogli da se upoznamo sa tim događajima.
Iako je i danas prisutan veliki broj policijaca u civilu, koji prate i osluškuju atmosferu sa protesta, Vučić bar za sada neće slati kordone na ulicu. Ali, u medijima je već počeo da se stvara narativ da protesti postaju nasilni zbog nošenja vešala, a da iza toga stoje agresivni opozicioni lideri. U budućnosti to može biti povod za zaoštravanje situacije od strane vlasti.
Aleksandar Vučić nema poverenja u policiju
U javnosti se u prethodnih nekoliko godina stekao utisak da Vučić ima veće poverenje u vojsku nego u policiju. Još kada je postao predsednik Srbije polemisalo se zbog čega je rasformirana jedinica MUP-a koja treba da štiti predsednika i zašto Vučića sve vreme štite Kobre, a ne MUP u skladu sa zakonom. Pre toga je došlo i do otvorenog sukoba policije i pripadnika vojske kada je na Paradi ponosa pretučen Vučićev brat.
Ni sam Vučić nije siguran da bi policija izvršavala naređenja koja bi za posledicu imala sukob sa građanima. Dodatno, svestan je toga da je policija na primeru Miloševićeve vladavine naučila lekciju da je vlast smenjiva i da ne treba bespogovorno stajati uz vlast u trenucima kada se obračunava sa svojim građanima.
Vučiću ne ide u korist da dođe do sukoba policije i demonstranata
Od Vučićeve izjave „i da vas je pet miliona, nijedan zahtev neću da vam ispunim“, preko prebrojavanja demonstranata iz nedelje u nedelju od strane ministra Stefanovića, do udesa Zorana Babića i pritvaranja dva momka koji su na protestu nosili improvizovana vešala, nižu se događaji koji su doprineli većoj masovnosti protesta.
Vučiću u ovom trenutku nije potreban nikakav incident u kome bi učestvovala policija. Sama činjenica da momci koji su pritvoreni zbog nošenja vešala nisu privedeni za vreme trajanja protesta, uprkos prisustvu policije u civilu, govori o tome da policija bar za sada ima izričito naređenje da ne reaguje.
Takvog je mišljenja i novinar Vremena, Miloš Vasić, koji u izjavi za Talas ističe da je strategija MUP-a i Vučića da pokaže da nema nikakvu nameru da se suprostavlja protestima. Vasiću u ovom trenutku ne deluje zamislivo da vidi kordone na ulici jer je već suviše ljudi na ulicama i svaka mogućnost fizičkog sukoba Vučiću ne bi odgovarala.
Kada bi ministar Stefanović izveo policiju i kordone na ulicu, iako za tim nema potrebe, to bi samo bila prilika da se desi incident pošto je teško kontrolisati ponašanje velikog broja pripadnika policije. Dovoljno bi bilo da jedan od njih uđe u sukob sa građanima i da se stvori incident koji Vučiću ne bi išao u korist. Policijska represija samo bi dodatno omasovila već masovne proteste.
Nemoguće je bez povoda poslati kordone na ulicu
Od početka protesta je stvoren narativ da vlast nema nikakvih problema sa tim što ljudi slobodno šetaju ulicama. Takav narativ je došao pre svega od Aleksandra Vučića koji je jednom prilikom i rekao da se protestima raduje, dok se ministar policije ponosi činjenicom da nema kordona i suzavca.
Sada bi svakako bilo teško promeniti takav narativ i odjednom bez povoda poslati kordone ili policiju koja bi razbijala demonstracije. Ovo su pre svega mirni protesti nezadovoljnih građana te zaista ne vidim kako bi došlo do toga da jedne subote vidimo kordone na ulicama.
Ukoliko vlast proceni da su protesti uzeli maha i da je neophodno obračunati se sa demonstrantima, tada će vlast prvo izrežirati incident i za to optužiti opoziciju, a onda će na ulicu poslati policiju koja će reagovati. Ali, ukoliko je Vučić svestan ostalih opasnosti koje takva reakcija nosi sa sobom, pitanje je da li bi se uopšte odlučio na takav potez.