Foto: Talas
Nakon što su protesti #1od5miliona krenuli iz Beograda, oni su dalje nastavili da se šire po celoj Srbiji. Sve veći broj gradova počeo je da ustaje, a u petak je u Subotici održan prvi protest kojem sam imao priliku da prisustvujem.
Tim povodom razgovarao sam sa organizatorima protesta i okupljenim građanima kako bih više saznao šta ih je motivisalo da se priključe ostatku Srbije i izađu na ulice svog grada.
Subotica je za mene sigurno jedan od lepših gradova naše zemlje, ali nije toliko poznat grad po buntovnosti kao neki drugi gradovi Srbije. Organizatori protesta kažu da im je bilo dosta čekanja da se u njihovom gradu organizuje protest pa su stvar preuzeli u svoje ruke.
Dosta nam je laganja o boljem životu – kažu okupljeni građani
Građani Subotice sa kojima sam imao prilike da razgovoram ne kriju svoje nezadovljstvo aktuelnom političkom situacijom. Kažu da im je dosta svega, ali najviše im je dosta laganja o boljem životu koji nikako da dočekaju već sedam godina kako ga predsednik Srbije najavljuje.
Na ulice su izašli revoltirani i stanjem na lokalnom nivou, zbog pritisaka koje trpe od vladajuće garniture ukoliko nisu uz njh.
Nekoliko građana navodi komunalne probleme kao primer posledice sistematske korupcije koja se dešava već godinama unazad. Komunalni problemi se manifestuju kroz neredovno čišćenje grada, zapuštenost i oronulost prelepih fasada koje krase ovaj grad. Nezadovoljni su i činjenicom da ne znaju kako se troši njihov novac prikupljen kroz porez jer ne vide da se ulaže u rešavanje lokalnih problema.
Strah je glavna odlika ove vlasti
Međutim, svako sa kime sam razgovarao istakao je širenje straha kao glavnu odliku trenutne vlasti. I sam organizator protesta bio je žrtva pritiska vlasti kada mu je zatvoren lokal koji je po njegovim rečima bio stecište slobodne misli i alternativne kulturne scene. On navodi da je žrtva svako ko misli drukčije od vladajuće garniture i ko ne pristaje da ćuti na zloupotrebe vlasti.
Na protestu je bilo najviše ljudi srednjih godina i onih koji su već imali iskustva sa političkim promenama 5. oktobra. Neki od njih su poneli svoje pištaljke sa protesta 1996/97. godine koje čuvaju kao simbol građanskog bunta i želje za promenom. Ipak, na protestu je bilo manje studenata i mladih jer se i Subotica kao i drugi gradovi suočavaju sa velikim odlaskom mladih ljudi koji ne vide svoju perspektivu u Srbiji.
Kakva je politička perspektiva protesta?
Iako su izašli na ulice svog grada zbog nezadovoljstva političkom atmosferom u kojoj žive, građani ne vide kako će se energija sa protesta dalje politički artikulisati. Oni ne vide ni za koga će sutra glasati na izborima, jer su mnogi od njih koji danas čine opoziciju već izneverili njihova očekivanja u prethodnom periodu.
Tek kasnije u razgovoru, nekoliko građana kaže da bi glasalo za Savez za Srbiju jer je bilo koja druga opcija bolja od ove sadašnje. Jedan stariji gospodin koji radi na trafici u blizini održavanja protesta, rekao mi je da jedino veruje u nas mlade koji želimo da ostanemo da živimo u Srbiji.
Ovo je početak oslobađanja od straha na lokalu
Okupljeni građani su sa mnom podelili utisak da im je za izlazak na protest mnogo značilo to što su protesti krenuli iz Beograda da bi se tek onda proširili Srbijom. Već je opšte poznato da je situacija na lokalu mnogo gora nego u Beogradu, da su pritisci veći i direktniji, a da su ljudi ucenjeni otkazom na poslu i posledicama koje mogu imati ako se pobune.
Pošto se protesti održavaju širom Srbije, građani Subotice osećaju manji strah nego da su bili među prvima koji su proteste organizovali.
Nakon završetka protesta, par ljudi mi je reklo da se već oseća manji strah nego pre početka protesta. Niko nije ni znao koliko će ljudi doći, a izašlo ih je više od hiljadu što je iznenađenje i za organizatora. To je, kaže, pokazatelj da su ljudi željni promena i da ljudi više neće pristati na strah koji ovaj režim proizvodi.
Bilo je i onih koji su na protest došli iz nekoliko obližnjih manjih mesta pošto se i dalje plaše da proteste organizuju u svojim mestima, ali se sada osećaju bezbednije i slobodnije da to urade pošto protesti više nisu izolovani slučajevi. Iako nisu sigurni kakve će se političke promene desiti, ovi građani smatraju da je najveća promena koja se desila ovim protestima oslobađanje od straha u kojem žive.