Vučićeva loša kopija Đinđićeve kampanje „Srbija na dobrom putu“
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 5 minuta

Foto: Flickr/ LSE

Predsednik Srbije Aleksandar Vučič započeo je u četvrtak kampanju „Budućnost Srbije“, svojevrsnu turneju zemljom tokom koje će, kako je najavio, obići više od 100 opština.

Za ove potrebe otvoren je poseban Instagram nalog kojem je čak posvećeno vreme na javnom servisu, RTS-u.

Dok se u javnosti spekuliše o tome da li je reč o najavi izborne kampanje, da li će se ove aktivnosti preliti u predizborne i da li su direktna reakcija na masovne građanske proteste „1 od miliona“, otvoreno je i pitanje u kojoj meri „Budućnost Srbije“ podseća na kampanju Zorana Đinđića, „Srbija na dobrom putu.“

Tada predsednik Vlade, Đinđić je u proleće 2002, zajedno sa ministrima i saradnicima, krenuo u obilazak brojnih mesta u Srbiji kako bi razgovarao sa građanima.

Kakve su razlike između ove dve kampanje? Da li je jedna inspirisala drugu i da li je moguće povući paralelu između njih, imajući u vidu različite kontekste u kojima su pokrenute?

 

Žarko Korać: Đinđić je iskreno razgovarao i niko ga se nije plašio

Tada je Đinđić izgovorio čuvenu rečenicu jednom mladiću koji ga je kritikovao: „Gledajte u budućnost, i tamo ćemo se sastati vi i ja“

Potpredsednik vlade Zorana Đinđića, Žarko Korać, u razgovoru za Talas kaže da između Vučićeve i Đinđićeve kampanje postoji ogromna razlika:

„Potpuno sam siguran da se Vučić inspirisao Đinđićevom „Srbijom na dobrom putu“, ali postoji jedna ogromna razlika – Đinđić je sedeo u zatvorenim prostorima, niko mu nije skupljao ljude, pouzdano znam da ti događaji nisu organizovani.

On bi došao, Demokratska stranka je to snimala, sedeo je u salama i razgovarao sa ljudima. Tada je Đinđić izgovorio čuvenu rečenicu jednom mladiću koji ga je kritikovao: Gledajte u budućnost, i tamo ćemo se sastati vi i ja“.

Prisećajući se njihovih razgovora, Korać prepričava kako je Đinđić jednog dana došao kod njega i rekao mu da je zabrinut zbog negativnog medijskog pokrivanja, da ih svi napadaju, ali da će nešto već smisliti.

„Znaš šta“, rekao je, „ići ću ja po Srbiji, razgovaraću sa ljudima.“

„On je iskreno razgovarao, skupili bi se ljudi, napunili sale“, nastavlja Korać, „a ono što je važno je da se njega niko nije plašio, ljudi su raspravljali sa njim, on je odgovarao, uvek sa onim svojim osmehom, e to vam je demokratija.“

„S druge strane, kada sam video šta Vučić radi, ja sam zanemeo. Nikada ovo nisam video, imali smo razne predsednike, od Koštunice, preko Tadića, pa čak ni Toma Nikolić ovo nije radio.

U Pančevu je propisan broj ljudi koji mora da dočeka Vučića, taj dan neće raditi bolnica, to je nečuveno.“

Žarko Korać zaključuje da bi čitava stvar bila potpuno u redu kada bi ljudi spontano dočekivali predsednika – „da nije organizovano i da je spreman da razgovara i sa neistomišljenicima kao što je Zoran radio. Ovako to nema nikakvog smisla.“

 

Zoran Živković: Đinđić je vodio ozbiljne razgovore sa građanima, to nisu bili mitinzi

„U toj kampanji Zoran nije pominjao bivši režim, niti one „lopove sa vlasti“, bilo šta što je nažalost dnevni vokabular ovoga koji se predstavlja kao predsednik Srbije.“

Zoran Živković, predsednik Vlade (2003-2004) i blizak saradnik Zorana Đinđića u izjavi za Talas objašnjava da je osnovna razlika između dve kampanje bila u motivaciji:

„Zoran je ušao u tu kampanju da bi razgovarao sa ljudima, to nisu bili mitinzi na platoima gde par stotina ljudi po hladnom vremenu kliču „živeo Vučić“, nego sastanci u domovima kulture, pozorišnim dvoranama, velikim gradskim salama gde su ljudi postavljali pitanja.

To su bili ozbiljni razgovori sa građanima, trajali bi po nekoliko sati.“

Živković podseća da Đinđićevi razgovori sa građanima nisu održavani u toku izborne kampanje:

 „Komunikacija sa građanima nije imala nikakvu promotivnu svrhu jer niti su bili izbori, niti je išao sam, već sa pola vlade ili celom vladom. Nesumnjiva je bila njegova iskrenost u tome, za razliku od ovoga što se sada dešava.“

Govoreći o sadržaju tih razgovora, Živković ocenjuje da se i tu vidi bitna razlika:

„U toj kampanji Zoran nije pominjao bivši režim, niti one „lopove sa vlasti“, bilo šta što je nažalost dnevni vokabular ovoga koji se predstavlja kao predsednik Srbije.“

Još jedna razlika, kako kaže, ogleda se u povodima – „Zoran je tada izašao da razgovara sa ljudima, a ovo je i reakcija na proteste koji su počeli da jasno pokazuju svoju snagu.

S druge strane, Vučić je u stalnoj predizbornoj kampanji i ovi obilasci bi se verovatno desili i da nije bilo protesta.“

 

Gordana Matković: Nismo dolazili na nameštene razgovore

„Najvažnija stvar je to što nismo dolazili na nameštene razgovore, nisu tu bili ljudi koji će samo da nas hvale, naprotiv.“

Gordana Matković, ministarka rada, boračkih i socijalnih pitanja u vladi Zorana Đinđića, priseća se razgovora pre početka „Srbije na dobrom putu“:

„Sećam se da sam ja njega molila da ne ide jer sam to doživljavala kao gubitak vremena, a on je naravno sa svojim iskustvom insistirao da treba da se ide i da se čuje ono što ne čujemo dok sedimo u ministarstvima i vladi.“

Kampanja je, kako kaže, bila prilično intenzivna i podrazumevala direktne razgovore sa građanima:

„Ono čega se sećam jasno jeste da je Đinđić pokušavao da govori ljudima kakva je stvarna situacija u zemlji. A najvažnija stvar je to što nismo dolazili na nameštene razgovore, nisu tu bili ljudi koji će samo da nas hvale, naprotiv.

To je prosto bio pokušaj da komuniciramo direktno sa građanima, da ne ide preko posrednika, NVO ili udruženja, već da dobijemo uvid u stvarno stanje stvari u tom neposrednom kontaktu.“

 

Budućnost Srbije ili budućnost SNS-a?

Može se raspravljati o konkretnom povodu za Vučićevu najnoviju kampanju, ali je činjenica da se ona odvija paralelno sa najmasovnijim protestima od dolaska na vlast Srpske napredne stranke.

Iz nedelje u nedelju, građanski protesti šire se zemljom, pa su tako za ovaj vikend najavljeni protesti u preko 40 mesta u Srbiji.

Zahtevi su raznovrsni, ali su svi upućeni aktuelnoj vlasti, nezadovoljstvo koje se artikuliše na ulicama usmereno je na SNS i njihovog predsednika Aleksandra Vučića – jer, ne zaboravimo, on je na prvom mestu predsednik stranke, a na drugom predsednik države.

Kada deo građana protestuje protiv jedne vlasti i jednog čoveka, ne iznenađuje odluka da isti taj čovek krene u obilazak zemlje kako bi na režiranim skupovima demonstrirao svoju moć i iskoristio priliku da diskredituje građanske proteste.

Kada se obraća jednoj grupi ljudi, a omalovažava drugu, on svesno pravi podelu na jedne i druge, naše i njihove, glasače SNS-a i sve ostale.

Ako bismo danas od predsednika čuli rečenicu „gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja“, kome bi ona bila upućena i čija je to budućnost – Srbije ili SNS-a?

 

Film Aleksandra Mandića – „Ako Srbija stane“ o kampanji „Srbija na dobrom putu“

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *