Gde je EU u Sporazumu sa narodom? Reakcije NVO na tekst sporazuma
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: iStock

Opozicione stranke i pokreti su 6. februara objavili predlog Sporazuma sa narodom – zajednički dokument u kojem se obavezuju na dalje korake i saradnju. Sporazum ostaje otvoren – kako za potpise, tako i za izmene i dopune.

Predstavnici nevladinih organizacija za Talas komentarišu predlog Sporazuma – šta je u njemu dobro, šta treba dopuniti ili izbaciti?

 

Grubješić: Kako da se izgradi pravna država bez evropskih integracija?

Grupa nevladinih organizacija objavila je 1. februara „Novu spoljnopolitičku inicijativu“ u kojoj se navode četiri tačke: normalizacija odnosa Beograda i Prištine, ubrzanje procesa evropskih integracija Srbije, puna saradnja između Srbije i njenih suseda, kao i intenziviranje saradnje i partnerstva sa NATO.

Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) i koautorka ove incijative u izjavi za Talas kaže da su neke važne tačke izostale iz Sporazuma sa narodom:

„Ne bih da tražim dlaku u jajetu, ali ono što sam tražila nisam našla u Sporazumu sa narodom.

Ni rešenje za Kosovo, ni evropske integracije ni NATO.

Ne znam kako zamišljaju da se izgradi pravna država bez evropskih integracija, a ako imaju recept, neka podele sa nama koji ne znamo.“

Inicijativu su potpisali: Beogradski fond za političku izuzetnost, Centar za regionalizam, Centar za spoljnu politiku, Evropski pokret u Srbiji – Novi Sad, Evropski pokret u Srbiji, Forum za bezbednost i demokratiju, Forum za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Helsinški odbor za ljudska prava, Institut za Evropske poslove, ISAC Fond.

 

Popović: Izostanak jasne evropske orijentacije je plod vrlo teških kompromisa

Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović u izjavi za Talas kaže da je prilikom pisanja Sporazuma sa narodom došlo do velikih kompromisa:

„Mislim da je generalno sporazum u redu za te formalne opozicione stranke koje su ga potpisale. To jeste neka vrsta političkog obavezivanja na to šta će oni raditi kada dođu na vlast i kako će doći na vlast. Može da se komentariše sa raznih strana, ali u suštini mislim da je to nekakav početak.“

Popović je dodao i da je termin „narod“ arhaičan i ima vrednosno značenje koje njemu nije blisko, ali da je reč o formi i da ukazuje na to da političari hoće da se dogovore sa ljudima.

Kada je reč o izostanku jasne orijentacije ka EU, Popović ocenjuje da je to plod vrlo teških kompromisa unutar raznorodne grupacije političkih stranaka:

„Savez za Srbiju je odneo prevagu, tj. desničarski stavovi nekih članova Saveza – nema pomena EU, mada nema ni pomena Kosova, dakle neki akteri su se odrekli svog glavnog političkog programa. To je pokušaj kompromisa gde su se svi odrekli nekih važnih stavki.“

Naš sagovornik zaključuje da Sporazum nije i ne može da bude predizborni program – „Ne može se ovako ni na jedne izbore a da vas ljudi ozbiljne shvate, izbegavate da odgovorite na ključna politička pitanja današnjice – EU, Kosovo, spoljna politika.“

 

NKD: Veliki pomak, ali treba govoriti o konkretnim merama

Mladen Jovanović, predsednik UO Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) kaže za Talas da ovaj sporazum predstavlja veliki pomak na političkoj sceni Srbije:

„Zaista se mora prepoznati da postoji jedan stepen veće spremnosti za zaista suštinske i sistemske promene, a to dosta dugo nismo čuli, zaista je ohrabrujuće. Ceo segment koji se odnosi na prelaznu vladu i stručnjake koji bi obezbedili uslove za različite pozitivne tokove je važan.“

Jovanović dodaje da se otvara jedno pitanje, budući da je prelazna vlada oročena na godinu dana:

„Da li je realno očekivati da se u godinu dana postave osnove svih ovih sistema? Reč je o ogormnom poslu koji bi bio pred prelaznom vladu.

Takođe, zašto bilo šta od toga nije urađeno dok su neke od opozicionih stranaka bile na vlasti?“

Kada je reč o decentralizaciji i lokalnoj samoupravi, ističe da bi bilo dobro produbiti neke od stavki u Sporazumu:

„Bilo bi dobro da građani saznaju kako bi se neke od tih stvara sprovodile – na primer, zaštita prava na lokalnu samoupravu.

Zašto ne govorimo o fiskalnoj decentralizaciji, nekim konrektnih merama koje bi građani mogli odmah da podrže?“

Zaključuje da Sporazum ipak predstavlja veliki korak jer u debatu vraća neke važne teme koje su „trenutno potpuno skrajnute“ – poput značaja nezavisnih tela, porekla imovine, lustracije i preispitivanja privatizacija od 1990ih do danas.

 

Transparentnost Srbija: Obelodanjivanje akata korisno, obećanja bi mogla da budu konkretnija

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, izdvojio je za Talas komentare na konkretne stavke Sporazuma sa narodom u vezi sa preispitivanjem ugovora, specijalnim tužiocem za korupciju i ispitivanjem porekla imovine:

 

Tačka 4 SSN: „Obavezujemo se da ćemo obelodaniti i preispitati sve akte koji su do sada usvojeni i koje bi sadašnji nedemokratski režim usvojio, a koji ugrožavaju državne, nacionalne i ekonomske interese.“

Nenadić: „Smatram da postoji potreba za preispitivanjem zakonitosti i opravdanosti pojedinih akata koje su usvojili državni organi, kao i ugovora koje su zaključili. Međutim, obećanje bi moglo da bude konkretnije u pogledu posledica takvog preispitivanja, makar kada je reč o onim dokumentima koji su već sada objavljeni.

Dakle, ukoliko nameravaju da pokrenu postupak za osporavanje zakonitosti zaključenja pojednih ugovora ili da pokrenu postupak za raskid ugovora, u tom delu bi dokument mogao da se konkretizuje. Kad je reč o „obelodanjivanju akata“, to je nesumnjivo korisna mera, jer trenutno neki bitni podaci, naročito oni koji se usvajaju u formi zaključaka Vlade, nisu dostupni javnosti a bitni su za ocenu da li je postupljeno u javnom interesu.“

 

Tačka 7.4. “Uvođenje specijalnog tužioca za korupciju, organizovani kriminal i trgovinu uticajem”

Nenadić: „Pošto i sada postoji tužilaštvo za organizovani kriminal koje je nadležno i za neke od težih slučajeva korupcije, kao i za organizovani kriminal, trebalo bi precizirati da li se planira izmena Zakona na osnovu kojeg je uspostavljeno to tužilaštvo i promena nadležnosti tog tužilaštva (precizirati u čemu tačno), ili o formiranju potpuno novog tužilaštva pored postojećeg (što ne bi bilo celishodno).“

 

Tačka 7.10. „Ispitivanje porekla imovine – Donošenje zakona o poreklu imovine, kojim bi se ispitalo poreklo imovine, svih javnih funkcionera i pojedinaca povezanih s vlašću od 1990. godine do dana donošenja zakona.“

Nenadić: „Ideja zvuči privlačno, ali nije jasno na koji način bi se norme mogle primeniti s obzirom na dugačak protok vremena. Takođe, trebalo bi objasniti bliže sam koncept zakona i njegove razlike u odnosu na propise koji već omogućavaju proveru porekla imovine (Poreski propisi, Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, Zakon o oduzimanju imovine stečene vršenjem krivičnih dela).

Odsustvo tih informacija je glavna zamerka i najavama vlasti da će biti donet takav zakon.“

Spisak prioriteta TS za borbu protiv korupcije možete pročitati na linku.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *