Zašto nema mladih na protestima? 3 glavna razloga
Vuk Velebit

Autor

Vreme čitanja: 2 minuta

 

Intervju sa Ivanom Marovićem, jednim od lidera „Otpora“

Povodom aktuelnih političkih dešavanja u Srbiji i sve veće masovnosti protesta, razgovarali smo sa Ivanom Marovićem jednim od lidera „Otpora“.

 

Šta biste izdvojili kao ključnu razliku u autokratskim režimima Miloševića i Vučića?

Milošević je bio unesrećitelj epskih razmera, Vučić je običan sinji kukavac, što ne znači da nije štetan, vrlo je štetan, ali na drugom nivou. Što bi rekao Marks, istorija se ponavlja, prvi put kao tragedija, drugi put kao farsa.

 

A u čemu vidite sličnost?

Sličnost je u tome što je Vučić, zajedno sa Šešeljem i ostalim radikalima, bio izvođač prljavih radova za Miloševića, ali je Milošević imao i tu harizmu, imao je taj neki šarm koji je zaveo mnoge i unesrećio zemlju, a imao je i te prljave radove, a Vučić ima te prljave radove, to im je zajedničko.

 

Kako biste uporedili vrednosni konsenzus koji je postojao u okviru DOS-a i današnjeg Saveza za Srbiju?

Nije u okviru DOS-a postojao vrednosni konsenzus, on je vremenom izgrađen u društvu, a onda je DOS to prihvatio kao preovlađujuće jer je DOS sve vreme bio pod pritiskom javnog mnjenja, ne zaboravimo to, DOS je bio alat u rukama građana. Mislim da će se to desiti i sa Savezom za Srbiju ili sa nekom drugom opozicionom koalicijom, jer je i DOS bio formalno uspostavljen u svom konačnom sastavu tek nekih mesec-dva pre izbora 2000.

 

Kakva je tada bila saradnja između političkih partija i građana tokom trajanja protesta 1996/97?

U periodu od novembra 1996. do februara 1997. vođeni su paralelno protesti koje je predvodila koalicija Zajedno i studentski protesti koji su bili nezavisni od opozicionih partija, nisu se odvijali u isto vreme, dnevne studentske šetnje su bile u podne, a građanske u popodnevnim i večernjim časovima. Bilo je tu i tamo zategnuto, kao na primer tokom proslave Nove godine 13. januara 1997. kad su opozicioni lideri želeli da govore na studentskom skupu, kao i u februaru iste godine kad su opozicione partije obustavile proteste, a studenti nastavili sa šetnjama još nekih mesec dana do kraja marta i do ispunjenja svih zahteva.

 

Zbog čega danas ne možemo da vidimo političare na čelu kolone ili da govore na protestima?

To je normalno, doći će vreme i da oni govore na svojim predizbornim skupovima, protesti su prilika da se formuliše nezadovoljstvo građana, tome protesti i služe. Kada se to formuliše, političari će morati tome da se priklone ili da se sklone.

 

Danas je veliki broj profesora podržao proteste, međutim studentski parlamenti i organizacije se ne oglašavaju. Kako to komentarišete?

Svaka čast profesorima, to je velika stvar, a što se organizacija tiče, sa njima treba razgovarati, možda nisu upoznati.

 

Koliko vas današnje izveštavanje medija o protestima i opoziciji podseća na period delovanja Otpora?

Bilo je u vreme Miloševića i one propagande u rukavicama, a bilo je i one prljave koju je preko Radikalskih talasa vodio Vučić. Sad su svi mediji Radikalski talasi.

 

Da li mislite da je vreme za građansku poslušnost i šta biste poručili demonstrantima tim povodom?

Ono što je važno je brojnost i istrajnost, samo mirno i bez nasilja. Ali to ne moram ja da im poručim, to već znaju, zato od mene pozdrav i podrška!

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *