Marta Vasić

Autorka

Vreme čitanja: 3 minuta

Foto:  EFF Photos

U naredne dve godine beogradska policija će instalirati skoro 1.000 kamera za prepoznavanje lica i registarskih tablica koje bi trebalo da povećaju bezbednost građana.

Televizija N1 izvestila je i da se pre više od godinu dana ministar Nebojša Stefanović sastao sa Meng Đijendžuom, kineskim zvaničnikom. Tom prilikom Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije pokrenulo je saradnju sa kineskom kompanijom “Huavej”, dok je Kina, kao zemlja sa jako razvijenim sistemom video nadzora, ponudila saradnju i obuku ljudi iz Srbije.

Međutim, kineska vlada je poznata ne samo po sveobuhvatnom video nadzoru, već i po sistemu koji uzima u obzir različita ponašanja građana i ocenjuje ih. Socijalni kreditni sistem, eufemizam za totalni državni nadzor, biće osnova za odluke pri davanju državnih kredita na primer, a ukoliko završite na crnoj listi određena prava vam mogu biti oduzeta.

 

Ukoliko slušate preglasnu muziku u vozu – gubite bodove

Plan za stvaranje socijalnog kreditnog sistema objavljen je 2014. godine, a punim kapacitetima bi trebalo da radi od 2020. godine. Postoje i verzije ovog sistema koje su uspostavile privatne kompanije koje nisu povezane sa državnim vlastima, ali zbog autoritarnog režima u Kini očekivano je da će većina  kompanija deliti podatke sa nadležnima.

S obzirom na veličinu i raznolikost Kine i dalje ne postoji jedinstven sistem, već na lokalnom nivou vlasti imaju različite verzije socijalnog kreditnog sistema. Cilj je da svaki građanin dobije jedinstveni identifikacioni broj za praćenje građana, a pomoću njega moći će i da provere svoj rezultat.

Šta sve ulazi u ocenu dosta zavisi od toga gde u Kini živite. Lista ponašanja zbog kojeg vam se oduzimaju bodovi može uključivati neplaćanje računa na vreme, prolazak kroz crveno svetlo, previše vremena provedenog igrajući video igrice ili slušanje preglasne muzike u vozu. Pored sitnih prekršaja, deljenje lažnih vesti ili podsticanje na aktivnosti koje su u suprotnosti sa državnim uređenjem takođe su kažnjive.

U jednom kineskom gradu svaki stanovnik počinje sa 1.000 poena. Oni se oduzimaju za stvari poput prekršaja u saobraćaju, a možete dobiti dodatne poene davanjem novca u humanitarne svrhe. Ukoliko vam je rejting jako nizak teško ćete dobiti državni posao, a odličan rejting vam donosi javne pohvale od strane vlasti i druge privilegije.

 

Šta kada se nađete na državnoj crnoj listi?

Iako je loše imati nizak socijalni kreditni rejting sledeći korak je značajno gori – biti stavljen na crnu listu. Ovo je iskusio Li Žiaolin, kineski advokat, kad je pokušao da kupi avionsku kartu.

Njemu kupovina nije bila dozvoljena, a kao obrazloženje je dobio to što se nalazi na listi “nedovoljno poštenih građana”. Na tu listu ga je stavio kineski sud zbog toga što je nedavno izgubio tužbu, a pre stavljanja na listu nije dobio nikakvo upozorenje. Da bi bio uklonjen sa liste, Li je morao da se “iskreno” izvini direktno kineskoj vladi.

Li nije jedini kome je život značajno otežan time što je stavljen na crnu listu. Prema zvaničnim statistikama, preko 9 miliona Kineza ne može da kupi avionske ili vozne karte, a 3 miliona građana može da kupi samo najjeftinije. Postojali su slučajevi kada su škole ili univerziteti odbijali da prime učenike zbog lošeg rejtinga roditelja, dok najbizarniji primeri uključuju i oduzimanje kućnih ljubimaca.

 

Namera Kine je “povećanje poverenja u društvu”

Kineski zvaničnici više puta su isticali da je ideja iza socijalnog kreditnog sistema da izgradi i poveća poverenje među građanima. Međutim, zaista je teško poverovati u ovakvu argumentaciju ako se u obzir uzme ogromna infrastruktura koja se koristi za kontrolisanje ponašanja građana.

Kritičari ističu da program služi isključivo učvršćivanju moći Kineske komunističke partije. U prilog ovome govori i to što najviše kamera i sredstava za praćenje postoji u provinciji Sinkjang gde se nalaze Ujguri, muslimanska etnička manjina koja već decenijama teži otcepljenju od Kine. Socijalni kreditni sistem će se po svemu sudeći koristiti najviše protiv onih koji se na bilo koji način usprotive vlastima u Pekingu.

Dodatan razlog za uspostavljanje ovakvog sistema je i to što većina građana Kine živi izvan finansijskog sistema, nema račune u banci ili kreditnu istoriju pomoću koje banka možete odrediti rizik pri davanju kredita nekoj osobi. Iako je kreditni rejting uobičajena stvar u velikom broju zemalja, Kina je ovu ideju sprovela najdalje, a pravi efekti će se osetiti u narednim godinama.

Koliko privatnosti smo spremni da izgubimo?

Bezbednost i privatnost kao dva cilja kojima težimo uvek su u nekoj vrsti sukoba, ali je važno da mere za “povećanu bezbednost” ne posmatramo kao bezuslovno dobro. Čak i u razvijenim zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, vlasti su više puta kroz istoriju zloupotrebljavale strah javnosti od terorizma i kriminala kako bi stekle pristup velikom broju ličnih podataka koji su neophodni za bolji državni nadzor.

Samo zato što se osećamo sigurnije zbog više hiljada kamera ne znači da zaista to i jesmo, dok je s druge strane napad na privatnost svakog od nas izvestan. Veliki broj kamera u jednom gradu može biti zloupotrebljen na različite načine, a ukoliko Srbija planira da na ovom polju sarađuje sa kineskim vlastima, treba da budemo oprezni i kritički analiziramo sve što se dešava na ovom planu u budućnosti.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *