Opozicija potpisala Sporazum sa narodom, Ne davimo Beograd nije među potpisnicima
Lana Avakumović

Zamenica glavnog urednika

Vreme čitanja: 4 minuta

Foto: Medija centar Beograd

Opozicione partije i pokreti već neko vreme pokušavaju da dođu do zajedničkog plana kao odgovor na zahteve koji dolaze sa građanskih protesta #1od5miliona.

U četvrtak 31. januara održan je zatvoren sastanak predstavnika opozicije na kojem se razgovaralo o usaglašavanju predloga, a naredni sastanak očekuje se sledeće nedelje.

Talas je imao uvid u aktuelne predloge Saveza za Srbiju i Nove stranke, kao i komentare nekih od opozicionih partija poput novoosnovane Stranke moderne Srbije. Prethodno je, pored Nove, pokret Ne davimo Beograd izašao u javnost sa svojim predlogom za zajednički rad opozicije.

Po svemu sudeći, dogovor nije na vidiku. Dok građani neumorno izlaze na ulice i čekaju odgovor opozicije, na zatvorenim sastancima dolazi izgleda do nepromostivih razlika.

Najveća opoziciona grupacija, Savez za Srbiju, za polaznu osnovu nudi svoj program od 30 tačaka – na stolu je, dakle, predlog da cela opozicija stane iza programa jedne političke opcije.

Koje su sporne tačke oko kojih opozicija ne može da se dogovori? Šta možemo da očekujemo dalje?

 

Ugovori aktuelnog režima – Kosovo i privatizacije?

Dok su u inicijalnom predlogu Saveza postojale dve tačke – nepriznavanje akata koje bi aktuelna vlada potpisala (u vezi sa Kosovom), kao i poništavanje spornih privatizacija, u novom nacrtu to je objedinjeno obavezivanjem da se ne priznaju akti koje bi aktuelni režim potpisao a koji bi, kako se navodi, ugrozili državne i nacionalne interese i resurse.

Da li se iza ove tačke krije sporazum o Kosovu – nije jasno definisano, ali ona nije naišla na univerzalno odobravanje.

Kako saznajemo iz pouzdanih izvora, postojao je predlog da se opozicija dogovori oko objavljivanja tajnih ugovora koji do sada nisu bili poznati građanima, te da se fokus prebaci na transparentnost ovih ugovora, ali se opozicija oko toga nije usaglasila.

U novom predlogu Nove stranke, ova tačka je preformulisana tako da se akti koje bi sadašnji režim usvojio obelodane i preispitaju, dok je Savez odlučan u njihovom neprihvatanju.

Na ovom pitanju vidimo „dve struje“ opozicije – jednu koja je formalizovana osnivanjem Saveza, i drugu kojoj pripadaju Nova stranka, Stranka moderne Srbije, pokret Ne davimo Beograd, kao i Pokret slobodnih građana čiji je novi predsednik Sergej Trifunović ekplicitno rekao da ne planira da se priključi Savezu.

 

Ekspertska vlada i zajednička lista za izbore

Verovatno najspornije tačke predloga Saveza za Srbiju odnose se na zajedničku izbornu listu cele opozicije i formiranje ekspertske vlade nakon prvih izbora koji bi ispunjavali uslove fer i slobodne utakmice.

Savez za Srbiju ponovo predlaže zajedničku izbornu listu „1 od 5 miliona“, dok Nova stranka obećava saradnju izbornih lista, a zajedničku listu tek ako se za to stvore uslovi.

„Druga struja“ opozicije za sada nije saglasna sa formiranjem ekspertske vlade koja bi, kako Savez predlaže, bila oročena na godinu dana i u kojoj ne bi učestvovali aktuelni lideri opozicije.

U čemu je vrednost ekspertske vlade i nestranačkog premijera? Da li zaista želimo još jednu Anu Brnabić, još jednog ministra Vujovića ili Krstića, Dinkića?

Ministri treba da budu politički odgovorni, a njihovi timovi ekspertski. Uloga ministra je da sprovodi odluke i politike Vlade, da bude odgovoran za delovanje svog ministarstva i da iznad svega, kao član Vlade Srbije, bude odgovoran Narodnoj skupštini.

Idealizovanje ekspertskih, nestranačkih ministara nas neće daleko dovesti. Takođe, nejasno je zašto bi ekspertska vlada bila oročena na godinu dana – to je prekratak period za proklamovani cilj iz dokumenta Saveza za Srbiju – „vraćanje demokratskih načela i vladavine prava.“ Vladavina prava ne može da se usadi u politički život Srbije za godinu dana, to je iluzorno, kao što je iluzorna ideja da će ta ekspertska vlada da „uspostavi nezavisnost Ustavnog suda Srbije“, što je još jedan od predloga Saveza.

 

Borba za fer i slobodne izbore i slobodu medija – očekivani konsenzus

Opozicija je već jednom potpisala zajednički dokument o uslovima za fer i slobodne demokratske izbore.

U najnovijem dokumentu Saveza za Srbiju, jedna od prve tri tačke odnosi se upravo na sprovođenje ovog dokumenta. Još dve tačke tiču se neučestvovanja u izborima ukoliko se ne ostvare traženi uslove za slobodne i poštene izbore, kao i nastavka borbe za demokratizaciju Srbije svim raspoloživim sredstvima.

Slobodni mediji, slobodni i fer izbori i borba za demokratizaciju su osnove oko kojih bi čitava opozicija u načelu mogla da se složi. Ukoliko bi zajednički dokument podrazumevao samo ove tri tačke, mogli bismo da očekujemo dogovor opozicije. To, ipak, nije na pomolu, osim ako Savez ne odluči da iz svog predloga isključi sve sporne tačke i odustane od guranja svojih 30 tačaka u prvi plan.

 

Evropska unija – (ne)očekivana linija podele

Ono što se nije našlo u predlogu Saveza za Srbiju jeste opredeljenje za nastavak evrointegracija.

To ne treba da čudi, imajući u vidu heterogenost Saveza, a na prvom mestu poziciju Dveri koje ne kriju svoju privrženost Rusiji.

S druge strane, u nacrtu Sporazuma sa građanima, Nova stranka se obavezuje na nastavljanje i završavanje procesa pristupanja EU, uz poštovanje integriteta i suvereniteta Srbije.

Kako smo tačno došli u situaciju da najveća opoziciona grupacija nije nedvosmisleno opredeljena za evropske vrednosti? Činilo se da je ta dilema na političkoj sceni Srbije uveliko rešena, ali se sada opravdano otvara pitanje – da li su civilizacijske vrednosti nešto o čemu opozicija treba da pregovara?

Iako se može reći da sporazum opozicije treba da se završi na navedene tri tačke, ne postoji scenario u kojem bi se na istoj izbornoj listi mogle naći proevropski orijentisane partije i Savez za Srbiju sa svojom preteranom zagledanošću udesno. Jednostavno, bez jasnog opredeljenja za civilizacijske vrednosti, takva opozicija ne može da se nađe pod istim kišobranom.

 

Po svemu sudeći, šanse za dogovor nisu velike

Imajuću u vidu sve navedeno, nema mnogo izgleda da će opozicija opravdati očekivanja građana.

Najoptimističniji scenario bio bi da Savez za sada odustane od svojih 30 tačaka, tačnije da ih sačuva za svoju izbornu platformu, a da sa ostatkom opozicije postigne dogovor tamo gde je moguć.

Ipak, izvesnije je da do kompromisa neće doći, posebno ako se bude insistiralo na pitanjima EU, Kosova ili ekspertske vlade, pa nije nemoguće da ćemo svedočiti prebrojavanju „opozicionih krvnih zrnaca“ onih koji ne podrže neki od predloga.

Treba dodati i da je pokret Ne davimo Beograd predložio uključivanje organizacija civilnog društva poput CRTE i CESiD-a u proces kreiranja fer izbornih uslova, što se nije našlo u novom predlogu SZS.

Ostaje da vidimo kako će se završiti naredni sastanak opozicije i da li će u međuvremenu doći do revidiranja uslova koji sa strane, za sada, deluju kao ultimatumi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *