Foto: iStock
Akademska zajednica širom Srbije potpisala je proglas Univerzitetske podrške #1od5miliona koji danas broji 1377 profesora, docenata, asistenata, saradnika i istraživača.
Gostujući na televiziji N1, ministar prosvete Mladen Šarčević komentarisao je podršku akademske zajednice rečima da su polovina tih potpisnika zapravo penzioneri i mladi istraživači koji su tek juče počeli da rade. Štaviše, ministar prosvete je izneo teške reči govoreći da na spisku potpisnika nema ozbiljnih imena.
Povodom izjave ministra prosvete, razgovarao sam sa profesorom FPN-a Đorđem Pavićevićem i profesorkom Filozofskog fakulteta Dubravkom Stojanović.
Podela akademske zajednice na podobne i nepodobne
U razgovoru za Talas, profesorka Dubravka Stojanović ističe da problem tog obraćanja nije samo to što je ministar uvredio čitavu prosvetu, i one u penziji i mlade istraživače, već je time ceo svoj resor ponizio i pokazao u najvećoj meri ko je on sam.
Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević smatra da je to bila nepripremljena izjava, ali da takva izjava pokazuje način na koji oni dele akademsku zajednicu na podobne i nepodobne.
„Oni se ne ustručavaju da uspostavljaju kriterijume podobnosti i nepodobnosti svuda.“ – prof. Đorđe Pavićević
Akademska podrška Vučiću jeste u redu, a podrška građanima nije?
Ministar je istakao i da postoji kodeks na fakultetima koji kaže da se ovakve stvari ne rade, kao i da je neumesno uplitati politiku. Međutim, ministar prosvete kao da je zaboravio podršku nekoliko stotine profesora koja je bila upućena direktno predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću na izborima 2017. godine.
Ali, ova podrška danas upućena građanskim protestima i ona tada upućena Vučiću predstavljaju suštu suprotnost jedna drugoj. Današnja podrška je podrška borbi za demokratiju, uspostavljanje institucija, za slobodu medija i pravo na istinito informisanje, za slobodno mišljenje i izražavanje.
Sa druge strane, tadašnja podrška Vučiću predstavljala je podršku za nastavak autoritarne politike koja ruši institucije, etiketira političke neistomišljenike, pospešuje kriminal i korupciju, urušava sistem visokog obrazovanja legitimišući plagijate i kupljene diplome.
Ostavka ministra bi se u demokratskom društvu podrazumevala
Ubrzo nakon gostovanje ministra prosvete Šarčevića, oglasili su se i potpisnici Univerzitetske podrške koji u svom pismu javnosti ističu:
„Uprkos nedvosmislenoj nameri da nam zabrani kritiku, mi nastavljamo da ispunjavamo svoju građansku dužnost i izjavljujemo da je ignorisanje mišljenja akademske zajednice neprimereno poziciji ministra prosvete, a nebriga za mišljenje građanki i građana svojstvena samo autokratskim režimima. U drugačijem, demokratskom društvu, ostavka ministra prosvete nakon ovakve izjave bi se podrazumevala.”
Profesorka Dubravka Stojanović ističe da se tokom izrade pisma odgovora ministru Šarčeviću otvorila debata da li tom prilikom treba da se traži ostavka ministra ili samo da se izrazi prezir, ali da se ostavka ipak nije tražila. Ona smatra da ukoliko ministar neće da podnese ostavku postavlja se pitanje šta bi bili sledeći potez akademske zajednice.
Da li je obustava nastave sledeći korak?
Ipak, postavlja se pitanje šta je sledeći korak akademske zajednice ukoliko se nastavi njihovo unižavanje i pritisak zbog podrške protestima.
Profesorka Stojanović ističe da ovo nije trenutak za štrajk, pre svega jer studenti nisu ustali da podrže bunt profesora. Dodatno, profesorka Filozofskog fakulteta veruje da će u narednim mesecima biti još mnogo izazova stoga političku akciju treba dozirati.
„Čeka nas još mnogo burnih dana i štrajk je naše poslednje oružje jer mi pre svega želimo da predajemo studentima.“ – prof. Dubravka Stojanović
Ni profesor Đorđe Pavićević ne smatra da je ovo trenutak za realizaciju bilo kakve blokade, ali ukoliko podrška nastavi da se širi onda će možda i to biti opcija.
„Ukoliko sa njihove strane bude zaoštravanja, i obustava nastave može biti naš odgovor.“ – prof. Đorđe Pavićević
Autor