Foto: iStock
Fondacija Heritage objavila je najnoviji Indeks ekonomskih sloboda – Srbija se nalazi na 69. mestu od ukupno 180 analiziranih zemalja, što je pomak u odnosu na prošlu godinu kada smo bili 80. na listi.
Srbija se nalazi u kategoriji zemalja koje su ocenjene kao “umereno slobodne”, a ispred nas u ovoj kategoriji našli su se Turska (68), Albanija (52) i Rumunija (42).
Poseban napredak zabeležen je u oblasti zaštite vlasničkih prava i javne potrošnje, dok su monetarna sloboda, sloboda rada i poreska opterećenja ocenjene lošije u odnosu na prethodnu godinu.
O čemu se radi – da li je srpska privreda zaista napredovala toliko da skočimo za 11 mesta na listi ekonomski najslobodnijih zemalja sveta?
Bolje je poslušati subjektivne utiske privrednika i građana o vlasničkim pravima
Ekonomista Slaviša Tasić u izjavi za Talas objašnjava šta je uticalo na bolje, a šta na lošije ocene u određenim oblastima:
„Ovaj indeks prikuplja neke podatke samostalno ali i dosta kombinuje i agregira iz drugih izvora, uključujući Doing Business Svetske banke i Izveštaj o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma. Upravo je deo o vlasničkim pravima preuzet iz drugih izvora i to je sve što metodologija kaže. Zato nije jasno kako su tačno dobili utisak o boljoj zaštiti vlasničkih prava.”
“Ali ako se pogleda dinamika ocene vlasničkih prava u Heritage indeksu, vidi se da je ona naglo skočila nabolje između 2014. i 2016 godine, zatim opala u godini koja je uključivala događaje iz Savamale, a ove godine opet porasla. Ukupno gledano, nemam najbolje mišljenje o ovoj metodologiji. Neke stvari jednostavno nisu merljive i uporedive.“
Tasić dodaje da je o sigurnosti vlasničkih prava u zemlji „bolje poslušati subjektivne utiske privrednika i građana“ i objašnjava da kvantitativna ocena nije pouzdana kada govorimo o vlasničkim pravima jer „daje privid objektivnosti i preciznosti.“
„Javna potrošnja je, sa druge strane, kvantitativna mera i tu se jasno vide efekti fiskalne konsolidacije iz prethodnih godina. Heritage indeks inače procesira podatke iz prethodnih par godina.“
Konačno, kada je reč o monetarnoj slobodi, Tasić objašnjava da ona, u definiciji ove fondacije, uglavnom obuhvata inflaciju, tako da je slabija ocena rezultat blagog rasta inflacije u 2017.
„Ocena o slobodi rada vezana je verovatno za izmene Zakona o radu ili računanja osnovice za poreze i doprinose“, zaključuje.
Talas video: Zašto su ekonomske slobode važne za Srbiju?
Heritage indeks meri vladavinu prava i otvorenost tržišta
Fondacije Heritage objavljuje Indeks ekonomskih sloboda od 1995. godine u saradnji sa listom Wall Street Journal.
Celu listu i izveštaj za 2019. godinu možete pogledati ovde
Ovaj indeks meri vladavinu prava kroz sigurnost vlasničkih prava i nivo korupcije, ograničenu vladu kroz nivo javne potrošnje i fiskalne slobode, regulatornu efikasnost kroz monetarne slobode, slobodu poslovanja i ugovaranja rada, kao i otvorenost tržišta kroz slobodu trgovine, investicija i finansijske slobode.
Ekonomske slobode su važne za prosperitet građana
Kada ove kategorije primenimo na svakodnevni život, ekonomske slobode znače pravo građana da slobodnu raspolažu svojim novcem, ulažu, štede, da naplaćuju potraživanja i imaju pravnu sigurnost. Viši nivo ekonomskih sloboda znači lakše pokretanje sopstvenog biznisa, transparentniji rad državnih institucija i jednostavniju administraciju. Vladavina prava je ključni stub ekonomskih sloboda.
Kako Heritage indeks pokriva veliki broj oblasti, reforme u svakoj od njih mogu da doprinesu boljoj oceni na listi ekonomski najslobodnijih zemalja.
Dugoročno, ekonomske slobode pospešuju rast privrede – više o tome čitajte u Libekovoj studiji.